Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #1633

    Moja majka pokazuje neke promene u ponasanju.To nije skoriji problem ali mi se cini da se stanje pogorsalo od smrti mog oca.Stalno misli da je neko prati, prisluskuje... Nema poverenja ni u koga pa cak ni u svoju decu.POkazuje jedino malo poverenja u mene. Odbija odlazak kod psihijatra. Ako joj dam za pravo onda je jos gore.Puna je energije ali vrlo negativno usmerene.Ne znam kako da joj pomognem.Molim Vas da me posavetujete sta da radim jer kaergoricki odbija odlazak lekaru.Inace zivimo u Beogradu. Hvala unapred.

    Odgovoreno: 12. 11. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Tegobe koje opisujete - kada osoba veruje da je neko prati i prisluskuje, spadaju u grupu tz. psihoticnih simptoma. Mogu biti u sklopu brojnih psihickih bolesti i uvek zahtevaju veoma ozbiljnu terapiju. Takve osobe uglavnom ne mozemo da razuverimo, one smatraju da su zaista ugrozene i da im preti opasnost a ne da su bolesne i da zbog toga pogresno procenjuju realnost, te iz tih razloga i odbijaju da idu kod lekara . Ono sto je problem, ako se ne leci bolest brze progredira i mogu se javiti brojne posledice - od onih u smislu usloznjavanja bolesti, otezanog funkcionisanja pa sve do izmena u ponasanju u smislu agresivnosti. Agresivnost se moze javiti ne zato sto su "lose licnosti" vec zato sto cvrsto veruju da su ugozene te agresivno ponasanje cesto predstavlja pokusaj odbrane od onog od koga im, po njihovom verovanju, preti opasnost. Treba pokusatida se nagovore da odu kod lekara zbog nekih sporednih probelma koje smo uocili - recimo zato sto su nervozni, ne spavaju, ili ako se zale na neke telesne tegobe. Cesto ni to ne uspeva, pa je dobro da se uspostavi kontakt sa psihijatrom koji ce Vam objasniti proceduru dovodjenja na pregled (svaka ustanova ima svoju proceduru). U pojedinim ustavovama ili privatnim ordinacijama postoji mogucnosti i kucne posete, nakon cega bi se odredila terapija. Nazalost, ponekad stanje postane toliko kriticno da je potrebno pacijenta prisilno hospitalizovati.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1632

    Postovanje Imam 22 godine, i pre par godina, cini me se od pocetka srednje skole poceo sam da primecujem neke smetnje koje mi ometaju kvalitet zivota, izbegavanje situacija, strahovi depresivnost, manjak samopouzdanja, soc fobija, preznojavanje, neugodnost na novim mestima....Sada sam student i od pre dve godine sam krenuo kod psihoterapeuta 2 puta nedeljno. Iz mog nekog ugla covek je pricljiv pozitivan i na nekim poljima moj napredak je evidentan, medjutim sa druge imao sam i par kriznih situacija kad mi se stanje pogorsavalo, dosta poljuljano samopouzdanje, depresivnost, strahovi(od ljudi, probadanje u ledjima...)Od pocetka mi je govorio da meni nisu potrebni lekovi i da to stanje moze da se popravi za 2-3 meseca( evo me i dalje posle 2 godine) , e onda kad sam upao u krizu pio sam flunirin i bromazepam 2 meseca, nakon toga mi je opet ok, i opet posle izvesnog vremena kriza i opet mi govori da pijem flunirin, mada uvek je u fazonu lekovi ti ne trebaju i onda kaze ako budem pio taj lek to ce se sanirati za mesec dana, nakon toga sam uzimao flunirin oko 11 meseci, bilo je bolje, i opet nakon par meseci pad i kriza, tad mi je rekao ima "neki lek seroxat" ako njega budem pio to ce da se sredi za mesec dana, ( u stvari nije mi rekao da ga pijem nego ako se budem lose osecao da ja odlucim da li hocu ili necu da ga uzmem dakle po svojoj volji) sad ga pijem 4,5 meseci i stanje mi se poboljsalo, bio sam 4 meseca na razmeni ucenika u americi i stekao sam samopouzdanje uvideo neke stvari, medjutim sada ne znam sta mi je ciniti da li da nastavim da idem kod mog psihoterapeuta dali da potrazim pomoc kod nekog drugog?Ja shvatam da je stanje glave kompleksno pitanje dakle nemoguce je popiti nesto i za 10 dana ozdraviti potrebno je dugo vremena ne daj boze mozda cu i ceo zivot da se borim, moje pitanje je samo vezano da li je ova terapija prava (insistiranje na prevazilazenje problema sopstvenim snagama licnosti kojih nazalost nema dovoljno bez lekova koliko sam uvideo). Inace 2 puta nedeljno sam na psihoterapiji i radimo relaksacije, pricamo, hipnoza ... Izvinjavam se na ovolikoj duzini i unapred hvala

    Odgovoreno: 12. 11. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

       Depresija kao i socijalna fobija se mogu tretirati lekovima (antidepresivima), psihoterapijom (kognitivno bihejvioralna terapija je terapija izbora za oba oboljenja) i kombinovanom metodom (lekovi + KBT). Sto se tice lekova, Flunirin moze pomoci kod depresivnih pacijenata, medjutim sto se tice socijalne fobije nije lek prvog izbora. Do sada su za socijalnu fobiju pokazali kao efikasni paroksetin (Seroxat), venlafaksin (Efectin) i sertralin (Zoloft) i smatraju se lekovima prve linije u tretmanu ovog anksioznog poremecaja. Uglavnom je potrebno da se lek uzima oko godinu dana, naravno ne u istoj dozi. Medjutim, koji lek odgovara kom pacijentu , u kojoj dozi i koliko dugo ga treba uzimati ipak odredjuje lekar psihijatar na osnovu pregleda i procene stanja svakog pacijenta ponaosob. Sto se tice psihoterapije, kognitivno bihejvioralna terapija traje oko 16 - 20 jednocasovnih seansi. U okviru ovog psihoterapijskog modaliteta ne postoji hipnoza, tako da verovatno Vas psihoterapeut primenjuje neku drugu psihoterapijsku metodu. KBT u sebi sadrzi i odredjenu aktivnost pacijenta, sto znaci da ono sto nauci tokom seanse (sta da uradi kada se nadje u strasljivoj situaciji, kako da drzi pod kontrolom strah, kako da redukuje telesne manifestacije straha, kako da se izbori sa strasljivim mislima i iscekivanjem i sl.) treba da primeni izmedju dve seanse. To je ono sto se pokazalo u dosadasnjim istrazivanjima i u klinickoj praksi kao delotvorno kod socijalne fobije i depresije. Na Vama je da uporedite ono sto dobijate i ono sto se preporucuje, kao i koliko Vam dosadasnja terapija pomaze, te da sami odlucite da li je potrebno da promenite psihoterapeuta. U svakom slucaju, iako ne promenite terapeuta, nije lose da potrazite i drugo misljenje, odnosno da porazgovarate sa jos nekim psihijatrom o vasem problemu. Imate pravo na to. Takodje, mnoge podatke o Vasoj bolesti i nacinu tretmana mozete naci i na internetu

  1. Pogledajte celo pitanje: #1467

    postovana, pre dve godine mi je na studentskoj poliklinici u beogradu ustanovljena dijagnoza panicnih napada.. imam 23 godine, a prve simptome sam osetila pre 5 godina,sa ubrzanim lupanjem srca i gusenjem. osnovni problem bio mi je strah da cu ostati bez vazduha i da cu se ugusiti sto je praceno vrtoglavicama,znojenjem dlanova pa cak i nesvestica.. dobila sam terapiju rivotril(2x1/4) i flunisan 1xdnevno. posle te terapije sam se osecala mnogo bolje,bez ikakvih teskoba,prestala sam da pijem flunisan posle pola godine ali sam shvatila da ne mogu da funkcionisem bez rivotrila evo vec dve godine.. smanjila sam dozu na 3-4xnedeljno ali smatram da je i to previse.. redovno sam isla na razgovore kod neuropsihijatra ali vec duze vreme ne idem jer smatram da mi nije potrebno. molim vas pomozite mi sta da radim jer se plasim da ne postanem ovisnik datog leka. unapred zahvalna

    Odgovoreno: 24. 10. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Ja zaista ne mogu da tvrdim, ali se plasim da ste vec postali zavisni od njega, jer koliko vidim niste u mogucnosti da prekinete sa uzimanjem leka. Postoje dve vrste zavisnosti a to su psihicka i fizicka zavisnost. Fizicka je ako vam se jave neprijatni telesni znaci nakon smanjenja ili iskljucenja leka, ili da posle jednog oderedjenog vremenskog perioda primene iste doze, osetite tegobe (telesne i psihicke) koje se povlace stalnim povecanjem doze. Druga vrsta zavisnosti, psihicka, moze biti udruzena sa fizickom ili da se javi izolovano. Prepoznaje se tako sto osba nije u stanju da se odrekne leka jer ima utisak da bez njega ne moze. Kad popije lek, pa makar to bile i doze koje nemaju dejstvo, oseca se automatski bolje. Sto se saveta tice, smatram da je bitno da se javite lekaru i da pokusate da izbacite Rivotril. Za to postoje par nacina. Jedan je da se jednostavno prestane sa daljim uzimanjem leka, ali vas tada ceka najmanje nedelju dana a najcesce i duze (ponekad i preko 3 nedelje) period gde se necete dobro osecati i gde ce simptomi verovatno biti prilicno naglaseni. Ovaj nacin se ne preporucuje kod Rivotrila, jer nije pozeljno da se naglo obustavi ! Druga mogucnost je da se postepeno, u jednakim vremenskim razmacima, polako samnjuje doza leka (koliko, kojim tempom i u kom vremenskom periodu treba da odredi lekar). Sledeca mogucnost je da se Rivotril zameni nekim drugim lekom iz grupe benzodiazepina i da se onda postepeno iskljucuje taj drugi lek. Najbolji nacin je da se uz Rivotril postepeno uvodi antidepresiv koji ce drzati pod kontrolon tz. apstinencijalne simptome. Preporuka je da se doza antidepresiva povecava a Rivotrila smanjuje. Ovo vazi samo za odvikavanje od leka nakon razvoja zavisnosti ali ne i za pacijente obolele od epilepsije. Po mom licnom klinickom iskustvu, za to je najbolji Efectin ER (Venlafaksin), ali je naravno stvar lekara kome se obratite koji ce lek uvesti u kojoj dozi i koliko dugo. U svakom slucaju, mislim da to treba da resite sto pre odlaskom kod psihijatra !

  1. Pogledajte celo pitanje: #1449

    Postovanje! Interesuju me sifre dijagnoze F43,1 i F 32,2. Psihijatar mi je prepisao Asentru 50 mg po pola tablete i bromazepam 1,5 mg 1,1,2 kao terapiju. Do sad nisam imala dodira sa tim medikamentima, pa vas molim da mi ukazete na njihova pozitivna i negativna dejstva. unapred hvala

    Odgovoreno: 22. 10. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Prva sifra F43.1 je sifra Posttraumatskog stresnog poremecaja (PTSP). To je reakcija na neubicajno jak stres poput onog koji se javlja tokom rata kada se nadjemo u situacijama gde je nas ili zivot nama bliske osobe ugrozen, tokom katastrofa povezanih sa prirodnim nepogodama ili, u mirnodopskim uslovima, nakon saobracajnih nesreca ili silovanja. Druga sifra F32.2 oznacava da je osoba aktuelno depresivna i da je stepen ili intenzitet depresivnosti procenjen od strane klinicara kao teska depresivna epizoda (postoje jos blaga F32.0, umerena F32.1 i teska depresivna epizoda sa psihoticnim elementima F32.3). Asentra (Sertralin) je lek koji spada u grupu novijih antidepresiva, tz. SSRI (selektivni serotonergicki reuptake inhibitori) i daje dobre rezultate kod oba pomenuta poremecaja. Daje relativno brzo pozitivne efekte (najverovatnije ce brze otkloniti simptome depresije a sporije PTSD-a). Pozitivne osobine sertralina su da se slobodno moze davati u kominaciji sa vecinom lekova (psihijatrijskih i telesnih), da se moze propisivati i kod pacijenata sa skorasnjim infarktom miokarda (koji su veoma cesto depresivni) i da uglavnom ne utice na promenu telesne tezine. Jedini je antidepresiv koji se zvanicno moze propisivati deci. Dobro deluje i u tretmanu anksioznih poremecaja. Kod nas se ovaj lek moze naci pod nazivom Zoloft i Asentra. Od nezeljenih efekata moze da izazove muku i blagu napetost (to su dve najcesce primedbe) ali uglavnom (osim ako je osoba "preosetljiva" na lek) su blagi i prolaze za par dana. Da bi se izbegli nezeljeni efekti, najcesce se lek uvodi postepeno do najmanje dnevne doze od 100 mg. Za Vase tegobe, najverovatnije ce biti potrebna puna doza od 200 mg. Bromazepam je lek koji spada u grupu sedativa tj. anksiolitika. Jako je dobar lek, predstavlja samo dodatnu terapiju osnovnom leku (sertralin) i uzima se samo dok glavni lek ne postigne svoj efekat. Postoji, naravno, mogucnost navikavanja/zavisnosti na ovaj lek, ali je to samo u slucaju dugotrajne upotrbe i to vecih doza leka. Zato je neophodno da lek uzimate pod lekarskom kontrolom. Ponekad je neophodno da se, najcesce zbog PTSD-a, uvedu i dodatni lekovi i/ili psihoterapija (EMDR i CBT) ako ova prva kombinacija ne dovede do potpunog povlacenja simptoma.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1393

    udala sam se i nesmem da spavam sa svojim muzem u detinjstvu sam imala dosta trauma bila sam kod ginekologa i rekao je da je sve uredu sa mojim zdravljem ali da je problem u glavi jer me je strah kako da se oslobodim tog straha i sta da radim u vezi toga? Unapred hvala

    Odgovoreno: 13. 10. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

       

       Jedino sto mogu da Vam kazem je da se obratite psihijatru i da se odredi vrsta terapije koja je najpogodnija za Vas problem. Najverovatnije da ce Vam biti predlozena neka od psihoterapijskih metoda, ali nije iskljucena ni medikamentozna terapija. I jos nesto, javite se sto pre, jer sto se duze ceka, problem postaje tezi za tretman i otporniji na brojne intervencije. Uz to, mogao bi i negativno da utice na Vas brak sto bi imalo dalji negativan uticaj na Vase psihicko stanje.

Prikazano 106-110 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić