Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 28.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #6310

    Postovani ,nisam bila sigurna u koju medicinsku oblast da lociram moje pitanje,da li pod kardiologiju,ginekologiju ili psihologiju.Radi se o sledecem:od srednje skole pocele su tegobe sa disanjem bolje reci gusenjem(sada imam 38 god.)Upadala sam u periode kada nisam danima mogla da normalno disem,udahnem vazduh ali on kao da stigne do pola puta i kao da ceo moj organizam ne dobije dovoljnu kolicinu vazduha vec samo pola.sto mi stvori automatski neverovatnu nervozu a cesto i lupanje srca.I tako posle recimo desetog udisaja udahnem dovoljnu kolicinu vazduha koja me smiri ali na kratko. I onda ponovo.I sada mi se desavaju takve situacije, isla sam kod kardiologa na kompletan predleg sve je u redu krvna slika takodje zajedno sa srcanim enzimima.Da li mozete da mi kazete kome da se obratim dalje.U zadnje vreme ova stanja sam povezala sa predmenstrualnim ciklusom,koji inace tesko podnosim.da li su mozda hormoni?Hormone stitne zlezde takodje nisam proveravala.Tesko mi je zadnja dva dana se ceo dan borim za vazduh jako sam izmorena na kraju moram da popijem nesto za smirenje ali ni to mi vise ne pomaze.Ranije su mise ovi napadi desavali uglavnom nocu,ali sada i danju.ako mozete bilo kavim savetom da mi pomognete bila bih vam veoma zahvalna Pozdrav Sandra Vesic Tesla

    Odgovoreno: 07. 06. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Tegobe koje opisujete su veoma cesto jedan od simptoma anksioznih poremecaja. Medjtuim, pre nego sto se pacijent uputi psihijatru obicno se urade sve analize koje bi mogle da ukazu da li ili ne postoje telesne bolesti koje izazivaju navedene tegobe. Veoma cesto i izmene hormonalnog statusa kod zena moze da doprinese javljanju pojedinih tegoba. Moj savet vam je da se javite lekaru opste prakse da vas pregleda internistici, ako sumlja na neko od telesnih oboljenja nakon detaljnog pregleda da vas upiti na dodatne specijalisticke pregle. Ako seispostavi da ste telesno zdravi, onda na red dolazi i psihijatar koji ce proceniti o kojoj se bolesti radi i koja je terapija najadekvatnija za vase tegobe. Ako su vam lekovi za smirenje pomagali u toku napada postoji velika verovatnoca da se radi o psihogenim tegobama a ne telesnim. Stitna zlezda ne daje takve tegobe osim kada se prilicno uveca, ali onda bi imali i neke druge tegobe. Procitajte o vezbama disanja na nasem sajtu (clanak o progresivnoj misiscnoj relaksaciji) - mozda vam to moze za pocetak malo pomoci.

  1. Pogledajte celo pitanje: #6327

    Imam 34 godine.Citao sam neke od postova, i taman pronadjem da je neko svojim pitanjem opisao i moju problematiku, kad me razocara odgovor, a to je izmedju ostalog "koriscenje odgovarajucih medikamenata". Dobro, da li je moguce da su ti lekovi preporuka, cak na "prvu loptu". Da li je moguce, da ako su moja razmisljanja, moj problem uzrokovani tako sto me je otac zastrasivao u detinjstvu, da se na to ne moze uticati odgovarajucom PSIHOterapijom, u smislu razgovora i neke metode? Molim Vas, odgovorite mi. Ako sam dovoljno racionalan da zakljucim, da je na moju licnost upravo uticala porodica, zar medicina ne moze drugacije da pomogne osim da obavezno preporuci i lekove, cije negativno dejstvo fino pise: Halucinacije. Oprostite, ako zvucim bezobrazno, ali ne zelim lekove. Moj problem su strahovi koje imam od detinjstva, ovako jednostavno opisano. Naravno, ne mogu vise to da trpim, zelim da zivim. I zelim pomoc bez lekova i trovanja svog organizma. Molim Vas, molim Vas pomozite. Preporucite mi nekog dobrog psihoterapeuta ili nekog ko to mozda zna... ili mesto gde se o tome mogu raspitati. Najlepse hvala.

    Odgovoreno: 07. 06. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Psihijatrijske bolesti se mogu leciti na nekoliko nacina. Jedan nacin je medikamentozna terapija, drugi nacin je psihoterapija, treci nacin je socioterapija. Takodje, zavisno od toga o cemu se radi, koliko je poremecaj napredovao i koliko se uslozio, moze da se primeni i kombinacija ovih metoda. Ono sto je duznost lekara, posebno psihijatra je da proceni na osnovu svog stecenog znanja i iskustva (6 godine medicine, 2 godine obaveznog staza, 5 godina specijalizacije i razlicit broj godina iskustva) o kom se poremecaju radi  i koja je metoda najpodesnija za lecenje tegoba koje pacijent iznosi. U obzir se uzimaju svi parametri, cak i to kako je poremecaj nastao. Na lekaru je da predlozi terapiju za koju smatra da je najadekvatnija za tog pacijenta a na vama da li cete prihvatiti ili ne. Ima onih i koji svoje probleme resavaju odlazeci kod vracara i gatalica - i to je njihovo pravo jer smatraju da im je uzrok u madjijama. Prema tome, imate pravo na svoje misljenje kao i da ne prihvatate lecenje koje vam se ponudi kao najadekvatnije vasem stanju jer ste nadam se punoletni i imate punu odgovornost nad svojim zivotom. Naravno i posledice koje iz toga proizilaze su u okviru vasih odgovornosti. Ako nema dobre saradnje, ako ste neiskreni prema lekaru, ako resavate problem na svoju ruku onda je zaista tesko nekom pomoci ma koliko zarko to lekar zeleo. Sto se tice vasih strahova, sve zavisi o kojim se strahovima radi. Razliciti strahovi se tretitaju razlicitim psihoterapijskim metodama, ali ima i strahova koje je moguce resiti jedino uz pomoc lekova kao sto je to kod psihoza i nekih drugih tezih psihijatrijskih oboljenja. S obzirom na to da niste objasnili svoje strahove i gde zivite, nisam u mogucnosti da vam predlozim nekog od kolega. Ono sto sigurno mozete da uradite je da se javite najblizem psihijatru koji ce vam nakon razgovora preporuciti svog kolegu koji se bavi psihoterapijom koja bi vama odgovarala.

  1. Pogledajte celo pitanje: #6238

    postovani dr, moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada... unapred zahvalan, s'postovanjem

    Odgovoreno: 07. 06. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.

  1. Pogledajte celo pitanje: #6145

    Poštovani, Molim Vas da mi napišete da li postoje neke tablete koje bi omogućile proizvodnju "hormona sreće", koji mogu podići nivo energije, respoloženja...? Predpostavljam, da smo u živom kontaktu, da bi ste mi postavili neka pitanja, ali kad nismo, reći ću Vam nešto o sebi: Udala sam se rano, rano rodila i rano dobila status "raspuštenice" u malom mestu. Još gore od toga je bilo to što sam bila majka deteta sa posebnim potrebama. Na poslu radna i ambiciozna. Da ne nabrajam, kao da sam dobijala (ili birala) sve najteže uloge u životu. Sada su mnogi ružni dani iza mene, sve bitke sam dobila, ali se osećam iscrpljeno, bezvoljno, ništa me više ne pokreće, ne raduje, zaboravila sam da se smejem, ne umem da uživam... Imam 47godina, još me čeka mnogo zadataka, trebam i sebi i drugima... Moji laboratorijski nalazi su odlični... hranim se zdravo... Samo mi nedostaju ti hormoni sreće da mogu da nastavim dalje. Kada sam se s ovim problemom obraćala lekaru, on bi me slao kod neuropsihijatra koji mi je prepisivao Bensendine. To nije ono što meni treba. POMOZITE MI! srdačno, Jarmila

    Odgovoreno: 05. 06. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Hormoni srece ne postoje u obliku tableta. Oni se prirodno luce u nasem organizmu kada se desi nesto gde zadovoljimo i dostignemo nase potrebe i zelje. Slicne tegobe kao one sto ste opisali se srecu kod osoba koje su depresivne, ali se onda radi o bolesti i postupak lecenja je antidepresivima. Oni sluze ne kao hormoni srece vec da pomognu osobi da se vrati ne normaln nivo emocionalnog reagovanja. Ako vam treba malo vise srece, ukoliko je to moguce, napravite prvi korak i podjite prema njoj. To znaci da se prisetite koji su vam dogadjaji i aktivnosti predhodno pricinjavale zadovoljstvo, te da pokusate da ih ponovo vratite u svakodnevni zivot. Nemojte sve odjednom, uvodite nove aktivnosti koje su vas ranije cinile zadovoljnom i srecnom postepeno, i nakon svake nedelje dodajte po neku novu. U pocetku je uglavnom tesko da se covek natera na takvu aktivnost ako je izbegava u duzem vremenskom periodu, ali kasnije ga to ponovo kao nekad ucini srecnim i ispunjenim.

  1. Pogledajte celo pitanje: #6142

    Postovana dr, 5 nedelja vec pijem Anafranil 0,25mg. Pocela sam sa jednom tabletom ujutru, ali sam posle 10-ak dana pocela da pijem tabletu uvece zbog veoma velike pospanosti i niskog pritiska. Pritisak mi se unormalio posle 15-ak dana, ali pospanost i brzo zamaranje i dalje osecam, istina, manje nego u pocetku, ali ipak dovljno da tesko obavljam (ili nikako ne obavljam) svakodnevne aktivnosti. Skoro da sam vise od mesec dana prelezala u krevetu ili prespavala. Od pre nedelju dana pijem i pola ove doze ujutru i celu uvece. Sve to, naravno, u dogovoru sa psihijatrom. Ipak, od njega nisam dobila odgovore na sledeca pitanja: Da li je ovolika pospanost i zamor nezeljeni efekat Anafranila, i ako jeste, hoce li ikada proci? Ili se to moj anksiozno-depresivni poremecaj pojacao, jer je ova doza mala? Ako mene pitate, ja ipak mislim da je u pitanju nezeljeni efekat, ali ne znam koliko jos treba da trpim ovu pospanost i zamaranje pri najmanjem kretanju. Cini mi se da sam bolje funkcionisala pre pocetka ove terapije kada sam bila “samo” anksiozna. Molim vas za komentar i savet. Sve najbolje.

    Odgovoreno: 05. 06. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Obzirom da i depresija zna da dovede do pada energetskih potencijala, osecanja malaksalosti i umora, kao i pojacanu potrebu za snom (posebno kod atipicne depresije, maskirane depresije i distimije) tesko je reci o cemu se tacno radi kod vas. Neka vam bude neki orijentir sledeca cinjenica. Ako je nezeljeno dejstvo leka, trebalo bi da bude najizrazenije nekoliko sati nakon uzimanja tablete a da pre uzimanja leka bude sve u redu ili znatno blaze izrazena tegoba, kao i da sa protekom vremena se ta tegoba ublazava. Takodje, ako se tegoba za koju se sumlja da je nezeljeno dejstvo leka smanjuje nakon redukcije doze, moze se posumljati na dejstvo leka a ne na bolest. Anafranil ne bi trebao da uzrokuje bas toliku pospanost, posebno ne u tolikoj dozi. Mozda uzimate jos nesto uz njega, poput sedativa, koji mogu da daju pospanost. U svakom slucaju naglasite vas problem lekaru kada odete na sledecu kontrolu pa ce vam on pojasniti da li smatra da je nezeljeni efekat ili tegoba u okviru bolesti, nakon temeljne giferencijalne dijagnoze.

Prikazano 6-10 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić