Poštovani,

Naravno da možete da mi napišete pismo sa opisom Vaših tegoba i rado ću Vam odgovoriti. Medjutim, ono što sam mnogo puta do sada naglasila, kada se radi o psihičkim tegobama, najadekvatnija procena je kada psihijatar pregleda pacijenta uživo, jer konačna dijagnoza ne zavisi samo od navedenih tegoba već i drugih pokazatelja. Takodje, iako mislite da ste objasnili sve tegobe, uvek postoje dodatna pitanja koja su psihijatru neophodna za procenu stanja i razlikovanje odredjenih boleti. Ako imate agorafobiju, terapija je uspešna u viskom procentu i može biti samo lekovima, samo psihoterapijom ili kombinovanjem ove dve metode.

Ukoliko želite da pronadjete stručnjake koji se bave psihičkim poremećajima, to možete učiniti ovde.

Poštovana,

Iako se obe supstance znatno brže eliminišu iz organizma, napravite pauzu od najmanje mesec dana. Preporučujem Vam da ako planirate da zatrudnite, posetite ginekologa i uradite kompletnu analizu krvi.

Poštovani

Flunirin je lek koji spada u grupu antidepresiva. Oni se ne mogu uzimati kao recimo benzodiazepini – po potrebi ili tek kad nam je loše. Njihovo dejstvo nastaje tek nakon 14 dana i ako se ne uzimaju na propisan način - a to znači – svakodnevno i u adekvatnoj dozi neće ispoljiti očekivano dejstvo ili će ono biti samo blago i delimično, te neće da otkloni u potpunosti tegobe. Znači Flunirin treba pravilno uzimati svakodnevno, a u zavisnosti od čega bolujete će se odrediti dužina tretmana. Recimo, za prvu epizodu depresije je godinu dana, stim što se na početku doze povećavaju a zatim smanjuju. Flormidal je iz grupe benzodiazepina – hipnotika. Tačnije rečeno, služi za lečenje poremećaja sna. Ono što treba znati je da ga ne treba dugo primenjivati (desetak do maksimalno dvadesetak dana), a da se onda ako i dalje postoji nesanica, ona razrešava na drugi način. Ovaj lek se ne mora uzimati redovno, možemo ga koristiti samo u slučaju da imamo teškoću u uspavljivanju. Medjutim, treba ga uzimati samo na osnovu procene Vašeg stanja zdravlja od strane psihijatra, jer za različite pacijente peporuke mogu biti drugačije.

Poštovani,

Ako ste pretraživali podatke na internetu na našem jeziku, tada zaista ima veoma malo podataka. Medjutim, ako znate engleski i u pretraživaču ukucate ključne reči „cognitive behavior therapy" naći ćete veliki broj stranica o ovoj temi. Što se tiče domaćih knjiga - za sada je najpogodnija za opštu populaciju knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića pod nazivom „Tumačenje neuroza" gde se daju jako dobri opisi samih anksioznih poremećaja i metoda bihejvioralno kognitivne terapije. Na engleskom jeziku imate jako veliki broj stručnih knjiga, ali i knjiga samopomoći poput jako popularne „Mind over Mood", „Overcoming anxiety" i sl. Ako ste profesionalno zainteresovani za ovu psihoterapijsku metodu, u Nišu se organizuje četvorogodišnja edukacija iz ovog psihoterapijskog pravca http://www.srabct.org.yu . 

Poštovana,

Razlozi zbog kojih još uvek nisi imala momka mogu biti veoma različiti. Postoje osobe koje su od uvek povučene, ne druže se i ne izlaze mnogo i zbog toga nemaju mnogo mogućnosti da nadju partnera. Može da se desi da imaš veoma visoke zahteve i da ni jedan nije dovoljno dobar za tebe. Svako za tebe ima neku manu koja je nepremostiva. Takodje, može da se desi da imaš i strahove od počinjanja bliskijih relacija. Čest uzrok da se mlada osoba ne upušta u neku vezu je i to što nema samopouzdanja i poverenja u sebe i u svoje kvalitete, što je nesigurna u svoje sposobnosti, misli da su svi drugi bolji od nje i zbog toga ne ulazi u socijalne relacije sa suprotnim polom, pa čak i izbegava bilo koje situacije koje bi mogle da dovedu do toga. Razlog mogu da budu i strogi roditelji koji jednostavno ne dozvoljavaju bilo kakvu vezu, kao i recimo da su neki drugi motivi preči no zabavljanje (recimo škola, sport, muzika i sl). Ponekad, osoba jednostavno nema potrebe za tim.
Šta raditi u takvoj situaciji, zavisi od osnovnog razloga zbog koga je problem nastao. Ako, recimo, nemamo dovoljno samopouzdanja, potrebno je proći asertivni trening. Ako imamo socijalne strahove onda je potrebna psihoterapija i eventualno lekovi. Ako nemamo veštinu komunikacije sa drugim osobama, mogao bi da pomogne trening socijalnih veština itd. U najvećem broju slučajeva sa ovakvim problemom, nije potrebno ništa posebno uratiti što se tiče psihijatrijske terapije, već samo da osoba malo promeni navike, više izlazi, pošalje po koji signal da joj se neko svidja, nasmeje se, započne neutralan razgovor i sl. Ako pokažemo da smo zainteresovani, da nismo odbojni, da smo otvoreni za prijateljski razgovor, lakšeće nam prići i eto šanse da to poznanstvo eventualno krene i u drugom pravcu. Sa veštinom nalaženja partnera niko nije rodjen - priroda nam da samo potrebu, a način na koji dolazimo do partnera se najčešće izgradjuje tokom života. Šta raditi - to će te sami najbolje spoznati. Jedino što nije dobro je da ne pokušavate ništa jer bez Vaše aktivnosti neće ni biti rezultata.

Poštovana,

S obzirom da sam ja specijalista psihijatar koji radi samo sa odraslim osobama, najbolje je da se obratite dečijem lekaru koji će Vam dati adekvatniji i stručniji odgovor na to pitanje. U dečijem periodu postoji niz specifičnih oboljenja koja se ne javljaju kod odreslih, ili, ako ih ima i kod odraslih, onda mogu biti sa savim drugačijim tegobama. Zato ima lekara koji se bave samo bolestima u dečijem uzrastu.

Poštovana,

Namera Vašeg partnera da udjete u brak bez tajni je zaista za svaku pohvalu, ali ponekad može biti i kontraproduktivna, kao što je slučaj sa Vašom vezom. Niko nije savršen pa ni Vaš partner, te kao i svi obični ljudi može da pogreši. Na Vama je da procenite da li je ta greška toliko velika da postaje neprihvatljiva za nastavak Vaše veze. Kada donosite odluku, uzmite u obzir i druge karakteristike Vašeg partnera i Vaše veze, kao i činjenicu da je nakon tog dogadjaja u prošlosti izabrao Vas kao osobu sa kojom je dalje gradio, kako kažete, “skoro savršenu” vezu. Treba da znate da su motivi za ulazak u seksualnu vezu kod muškaraca i žena nešto drugačiji – odnosno da muškarac veoma često ulazi u paralenu vezu samo zbog seksualnog iskustva, dok je ženama često potrebna i drugačija motivacija – najčešće povezana sa emocijama. Ono što je problem je što pri procenjivanju postupka drugih ljudi, te postupke sagledavamo iz svojih pozicija i kroz svoje (potencijalne) motive u takvoj situaciji, dok u realnosti oni mogu biti veoma prozaični. Ukoliko su Vaše psihičke reakcije toliko izražene da Vas remete u svakodnevnom životu i funkcionisanju, obratite se psihologu ili psihijatru koji ima zavrešenu edukaciju iz bračne/porodične psihoterapije koji će Vam na stručan način pomoći da prebrodite partnersku krizu.

Poštovana,

Kada dominiraju telesne tegobe, ono što je važno prvo uraditi je da se isključi postojanje telesne bolesti. Zato je potrebno da se najpre javite internisti koji će proveriti stanje vašeg kardiovaskularnog sistema i sistema za disanje. Ako je sve u redu sa Vašim telesnim zdravljem, onda to mogu biti simptomi psihičke bolesti. Da bi se procenilo o kojoj se tačno psihijatrijskoj bolesti radi, trebalo bi malo više podataka nego što ste dali u Vašem pismu a najvažnjije od svega – od čega se tačno bojite tokom napada straha. Ovaj opis bi mogao da odgovara eventualno noćnim paničnim atacima, ali i nekim drugim stanjima u psihijatriji. Ako se radi o paničnom poremećaju, to se rešava prilično uspešno lekovima i/ili psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralna psihoterapija). Najbolje bi bilo da se obratite psihijatru koji će uraditi kompletnu procenu i predložiti adekvatnu pomoć.