Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #1968

    Moram prvo da naglasim koliko ste me zadivili vasim tekstom i kako sam se nasao 100% u njemu. To crvenilo me proganja vise od pet godina i zaista me sputava u zivotu, najvise na fakultetu gde ne idem na predavanja zbog toga, vec izmisljam kojekakva opravdanja. Pomozite mi, sta da radim? Recite mi molim vas koji lekovi postoje za sociofobiju (ili eritrofobiju kako je jos nazivaju). Nadam se vasem odgovoru.. 

    Odgovoreno: 15. 12. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

       Najpre, procenite koliko navedeni problem negativno utice na Vas zivot u globalu. Ako je odgovor da je negativan uticaj znacajan, onda zaista morate da potrazite pomoc lekara psihijatra. Neophodno je da lekar obavi razgovor sa Vama, da se urade dodatna ispitivanja u cilju iskljucenja nekih drugih bolesti, a zatim, na osnovu svega toga da se izabere najbolji lek koji odgovara profilu upravo Vase bolesti. Postoji nekolicina medikamenata koji se koriste u terapiji socijalne fobije, ali koji lek odgovara bas Vama odredjuje lekar na osnovu celokupnog strucnog znanja i iskustva. Takodje, moze se desiti da lekar proceni da Vam nisu potrebni lekovi vec se Vas problem moze resiti samo psihoterapijom (psihoterapija izbora je kognitivno bihejvioralna terapija). Ja Vas potpuno razumem da bi ste najradije izbegli svaki odlazak lekaru, ali ako zelite da resite problem, jedino cete uspeti u tome ako ga resavate na pravi nacin. Svaka improvizacija, pogotovu tokom primene leka, moze jako puno da steti. Javite se psihijatru sto pre, svako odugovlacenje produbljuje problem. Ako se bolest dugo ne leci neophodan je duzi tretman, uglavnom nije dovoljna samo psihoterapija, potrebne su vece doze lekova a, ponekad, upravo zbog zakasnjenja, nismo u mogucosti da pomognemo pacijentu da se tegobe u celini povuku.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1963

    Postovana dr.Zikic Molim Vas za pomoc.Ja bolujem od depresije. Lecena sam na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.Otpustena sam sa dijagnozom F-33,2 F-13,uz terapiju cipraleks,bromazepam i karbapin.Bromazepam i karbapin pijem vec 7 godina i bez njih imam psiho-somatskih tegoba kao sto su gusenje,malaksalost,slabost u nogama,nelagodnost u zelucu,preosetljivost,razdrazljivost,promena raspolozenja... Posto planiram trudnocu,interesuje me da li postoji neka adekvatna zamena za moju terapiju koja ne bi stetila bebi,a da se moje psihicko stanje ne pogorsa? Molim Vas za odgovor. Unapred zahvalna

    Odgovoreno: 13. 12. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      U principu, trudnoca ne ide sa lekovim, posebno ne u prvom tromesecju trudnoce. Tada se ne preporucuje ni jedan lek, osim u nekim posebnim slucajevima. To znaci da bi bilo pozeljno da se pozabavite najpre lecenjem zavisnosti od benzodiazepina (F13) pa tek onda da razmisljate o trudnoci.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1962

    Postovana, prosle godine (avgust) me je ujela osica i imala sam anafilakticki sok. Zahvaljujuci prisebnosti moje porodice i prijatelja, i naravno hitnoj pomoci sve je proslo dobro po mene. Moja reakcija na taj dogadjaj u pocetku nije bila nikakva, tj. nije bilo straha, panike niti bilo cega drugog. Cak sam i na more isla a da jos nisam bila nabavila Epi-pen, za samolecenje anafilaktickog soka. Ove godine u julu sam bila krenula sa primanjem vakcina za ovu alergiju na Alergologiji u Klinickom Centru Srbije. Terapija je trebalo da traje 16 nedelja, svake nedelje, a posle jos tri godine na svakih 6 nedelja. Posle 5. vakcine ja sam terapiju prekinula jer nisam mogla vise da podnesem taj pritisak. Naime stalno sam razmisljala sta ako imam reakciju, ako nema nikog da mi pomogne... Ni na jednu vakcinu nisam smela da idem sama. Nisam mogla da spavam, a kada zaspim budim se nocu sa lupanjem srca od straha... Kako sam se tada ja sve vise upoznavala sa alergijama i reakcijama na iste (na sve zivo, ne samo na insekte), to je pocelo toliko da me opterecuje da sam izgubila apetit, smrsala oko 5 kg, postala nervozna, sve cesce imala ubrzano lupanje srca... I danas sam, bilo da jedem, pijem, pijem neke lekove, jako opterecena pitanjem- Sta ako sam alergicna na to? Zanima me da li je ovo moje stanje, posto vec traje 3-4 meseca, nesto ozbiljno, da li treba da se obratim lekaru? Ili mozda da uzimam neki od ovih prirodnih lekova za smirenje(do sada nisam nikada nista uzimala)? Unapred se zahvaljujem na odgovoru i izvinjavam se zbog opsirnosti.

    Odgovoreno: 13. 12. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Ono sto je veoma vazno je da se najpre utvrdi naasta ste sve alergicni. Taj podatak treba uvek da kazete lekaru kod koga se lecite i koji Vam prepisuje terapiju, jer ce Vam on odmah reci da li postoji tz. ukrstena reakcija na lek koji zeli da Vam propise ili ne. Ako ne postoji, mozete da ga uzimate. Ako ste skloni alergijama, ne mozete se odreci zivota vec morate da nadjete nacina da sa tim svojim problemom zivite. To znaci da porazgovarate sa alergologom sta raditi, tacnije, sta ne treba da uzimate od namirnica i lekova, koje lekove treba eventualno da pijete a koje da stalno imate uz sebe i sl. Sto se tice lekova - oni koji su u tavletama, tj. koji se ne daju parenteralno, najcesce ne izazivaju takve alergijske realcije poput anafilaktickog soka. Najcesca alergijska reakcija na lek koji se uzima per os je u vidu koznog osipa. Medjutim, uvek se treba predhodno posavetovati sa lekarom o mogucim reakcijama na lek!

  1. Pogledajte celo pitanje: #1961

    Postovani doktore, imam brata starosti 31 god., koji se nekoliko zadnjih godina leci antipsihoticima . Dijagnoza od avgusta 2005 je F28. Trenutno pije haloperidol 2mg (2+1+o) i bensendin 5mg (1+0+1). Poslednje pogorsanje bolesti bilo je sredinom avgusta ove godine kada je poceo sa terpijom haloperidol 2mg (2+2+2), bensendin 5mg. (1+1+1) i artane 2mg. (1+1) uz postepeno smanjivanje terapije. Pre poslednjeg pogorsanja koristio je rispolept nepune dve godine i imao je dosta stabilno stanje. Rispolept je morao prekinuti zbog povisenog nivoa prolaktina. Dodatni problem je i erektilna disfunkcija kojom je prilicno zabrinut izazvana dugogodisnjom upotrebom lekova. Nije bolnicki lecen. Doktor je predlozio dalju terapiju sa depo injekcijama koje bi primao svake druge nedelje ili redje, rekavsi da ce ga staviti na listu o trosku osiguranja, medjutim injekcija jos uvek nema. Koliko sam video citajuci o atipicnin antipsihoticima svi imaju izrazena nezeljena dejstva pa me interesuje koliko ove injekcije mogu stetiti ili izazvati zavisnost. Da li postoji neki drugi lek koji bi bio efikasan uz sto manje nezeljenih dejstava? Da li postoji jos neki vid lecenja osim tabletma?

    Odgovoreno: 13. 12. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Antipsihotici ne mogu da dovedu do zavisnosti. Jedini lekovi koji dovode do povecana tolerancije i zavisnosti su benzodiazepinski preparati (sedativi, anksiolitici, hipnotici) i to ako se dugo piju. Ne postoji ni jedan lek koji nema nezeljena dejstva, pa ni antipsihotici. Vazno je da znate da pre nego sto se pusti u prodaju, lek se u proseku oko dvadesetak godina istrazuje i proucava. Pusta se jedino onda kada lek pokaze efikasnost a nezeljeni efekti nisu takvi da mogu da nanesu znatan zdravstveni problem, odnosno da vise stete nego koriste pacijentu. Jedini nacin na koji za sada lecimo psihoze od koje je oboleo Vas brat (F28) su lekovi ! Postoje i neke druge metode poput socioterapije i neki oblici psihoterapije koji predstavljaju samo pomocno sretsvo i nikako ne mogu da zamene lekove. Najveci broj psihoza je hronicno, tako da je neophodno da se lekovi uzimaju jako dugo, pa cak i do kraja zivota. Ako se lekovi obustave, obicno relativno brzo nastaje pogorsanje (slicno kao kod diabeta, povisenog krvnog pritiska, asthme i sl). Sto se tice drugih lekova, danas ima antipsihotika koji pokazuju dobru efikasnost, a imaju znatno manje nezeljenih dejstva. Medjutim, njih jos uvek nema na nasem trzistu. Po nezvanicnim informacijama koje imam, neki od njih ce se relativno brzo pojaviti i kod nas.

  1. Pogledajte celo pitanje: #1960

    Zanima me gde mogu da dobijem recept kad odnesem izvestaj lekara specijaliste, naime lecim se u Dr. Dragisa Misovic pa s tim izvestajem u lokalnom dispanzeru za Mentalno zdravlje uzimam recept za lek, jednom prilikom sam ostao bez lekova pa sam otisao u Dom zdravlja s izvestajem specijaliste psihijatra da dobijem recept ali nisu hteli da mi daju i tako sam bio bez leka do ponedeljka. Da li ja po zakonu mogu s nevedenim izvestajem i u obicnim Domovima Zdravlja (Dezurnim) da uzmem recept? hvala F60.31

    Odgovoreno: 13. 12. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Propisivanje lekova na recept je u nadleznosti lekara (specijaliste) opste prakse. Samo oni imaju pravo da na osnovu sopstvene procene zdravstvenog stanja pacijenta ili na osnovu izvestaja lekara specijaliste odredjene grane medicine napisu recept. Dom zdravlja spada u primarno zdravstvo i trebalo bi da Vam napisu recept na osnovu izvestaja. Postoji mogucnost da ste se kasno javili i da Vas je primilo dezurni lekar ciji je zadatak u tom slucaju najverovatnije da samo razresi hitne slucajeve a ne da obavlja svakodnevni ambulantni posao, a samim tim i pisanje recepta.

Prikazano 86-90 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić