Poštovana,

Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.

Poštovani

Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).

Poštovana,

Veoma je bitno da najpre porazgovarate sa njom i da joj objasnite koliko ste zaista zabrinuti za nju i njeno zdravlje, te da je zamolite da zajedno odete do lekara. Nekada to nije dovoljno, pogotovu ako je osoba ozbiljnije bolesna i nema uvid u sopstveno stanje zdravlja. Ponekad imaju uvid da se sa njima nešto dešava, ali ne žele nikakvu vrstu pomoći jer smatraju da će sve to samo proći. Ponekad se jave lekaru tek kada neko od članova porodice zbog posledičnog stresa potraži pomoć psihijatra, a pacijent bude saradnik u lečenju. Ponekad je, ako pacijent bude u životnoj opasnosti (izgubi apetit, ne spava, pokušaj samoubistva....), neophodno da se pozove hitna pomoć i da se eventualno pacijent prinudno odvede na lekarski pregled.

Poštovana,

S obzirom da mi niste opisali Vaše tegobe, nisam u mogućnosti da procenim da li se radi o socijalnoj fobiji ili ne. Ako je u pitanju socijalna fobija ona se leči lekovima (dominantno antidepresivima paroksetinom i venlafaksinom koji se koriste samo po preporuci lekara koji je predhodno procenio stanje pacijenta), psihoterapijom (terapija izbora je kognitivno bihejvioralna terapija) ili kombinacijom ove dve metode. Osnova psihoterapijskog tretmana je da se osoba nauči da kontroliše svoje strahove od tudje procene koji se javljaju tokom socijalnih relacija i da ih ne izbegava, kao i da postane samopouzdanija. Kao i mnoge druge stvari u životu, ove veštine se mogu naučiti.

Poštovana,

U našoj zemlji, koliko je meni poznato, ne postoji ni jedna specijalizovana ustanova samo za lečenje bolesti ishrane. Nešto veće usmerenije ka bolestima ishrane je ranije bilo na Odseku za psihosomatiku KBC Dedinje. U Nišu takodje postoji Dispanzer za psihosomatiku pri Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja. Medjutim, generalno se bolesti ishrane tretiraju timskim radom psihijatra, interniste-endokrinologa i nutricioniste. Možda ste u pravu da Vas do sada niko nije u potpunosti razumeo i da zbog toga nema poboljšanja, medjutim, postoji mogućnost i da je potrebno malo drugačije i duže lečenje da bi se postigli željeni rezultati, odnosno da se bolje osećate, s obzirom da su bolesti ishrane nekada uporne i nešto teže za lečenje.