Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. poštovana doktorice,imam 23 god,i nevjerovatne probleme u porodici...otac je bolestan,na klinici je u BGD,carcinom,mama ima nekakve bolesti vezane za grlo,brak mi uraspadu jer sa muzem ne mogu da razgovaram o roditeljima,odma i on svoje pocne da spominje...a to je u prevodu NE ZAMARAJ ME.Svaku noc lijezem placuci,placem po cijeli dan,za svaku sitnicu,a i bez razloga.Primjetila sam da postajem histericna,planem brzo,cak iz mene krenu rijeci koje cak ni ne kanim da reknem...padam u ceste depresije.....a nemam kome da se pozalim. Strah me da ne poludim...ako jos uvijek nisam hvala vam unapred

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Uvek imate kome da se pozalite, psihijatri i psiholozi upravo za to sluze! Ako je samo trenutna kriza, tu Vam moze pomoci i razgovor sa psihologom. Ako se radi Vec o tegobama koje spadaju u delokrug bolesti, onda je bolje da se obratite psihijatru. Obzirom da Vi verovatno niste u mogucnosti da napravite pravilnu razliku da li se radi o bolesti ili ne, najbolje je da se prvo obratite psihijatru, pa ce Vas on uputiti sta dalje treba raditi. U ovakvim slucajevima je jako dobro ako imate dobre prijatelje sa kojima mozete da podelite Vase probleme i da se tako organizujete da malo skrenete misli sa aktuelnih problema.

  1. Moja supruga, (po obrazovanju psiholog -zavrsila skolovanje u SAD) je od kraja 90tih pod psihoterapijom koja je zapoceta u SAD a zatim menjana u Beogradu. Najdugotrajnije korisceni medikament, Rivotril (Clonazepam), koji joj je prepisan pre nekoliko godina (radi ukidanja Lamictala) je cini mi se kod nje prouzrokovao snaznu psiholosku i fiziolosku zavisnost (apstinencijalne krize) Delom i zbog njenih sklonosti prekomernim dozama. Mozete li mi reci kakva su nezeljena dejstva i toksicnost u trudnoci i tokom dojenja moguci pri koriscenju Rivotrila? Dok smo ziveli u Kanadi mojoj supruzi su na pocetku trudnoce savetovali skidanje s ovog leka zbog oznake D koja je Clonazepamu data od strane F.D.A. (grupa lekova kod kojih je zabelezen rizik po fetus, kao i novorodjence tokom dojenja). Molim Vas da mi kazete da li se u ovakvim situacijama rizici po dete mogu naknadno ispoljiti tokom odrastanja? Nasem sinu je sada 19 meseci a supruga stalno menja psihoterapeute i ne pridrzava se njiho! vih saveta. Od marta 2007 novi terapeut je prepisao bromazepam. Koje su posledice koriscenja ovog leka? Supruga je i pusac (2 pakle dnevno) koji nije u stanju da zapocne novi dan bez kafe i cigarete. Unapred zahvalan, V.F.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Generalno, lekovi se tokom trudnoce ne uzimaju. Ovo pravilo je pogotovu vazno u prvih tri meseca trudnoce. Postoji odredjeni broj lekova koji se smeju uzimati jedino uz odobrenje lekara, ali samo u slucaju ako postoji opasnost po zdravlje i zivot majke ili deteta. Postoje lekovi koji u visokom procentu izazivaju anomalije kod deteta, kada se savetuje prekid trudnoce. Medjutim, ako je trudnoca iznesena, moze se desiti da lek nije imao negativno dejstvo na plod, ili se eventualno negativno dejstvo leka moze videti odmah po rodjenju ili kasnije. Ono sto takodje morate znati, da lek ne mora ZASIGURNO da dovede do odredjenih poremecaja iako ima potencijal za to, tako da ne treba brinuti unapred. Ako uocite neka odstupanja od normalnog razvoja, javite se sto pre lekaru.

  1. Svesna sam svog problema tj. bolesti cupanja dlaka.Svesna sam da to radim kada sam napeta, nervozna, i ne mogu da se kontrolisem. Za razliku od pre u velikoj meri sam to smanjila ali jos mi je ostala navika. To traje vec duzi niz godina, sada mi je dvadest a od toga je vec proslo sigurno sest, sedam. Ne mogu da se setim nekog stresnog dogadjaja jer u svom detinjstvu ih stvarno nisam imala kao ni sada. Mislila sam da je to nesto poput grickanja noktiju ili vec neceg sl. sto deca rade u tom razdoblju pa ih prodje ali mene nije nikad u potpunosti. Posavetujte me kako da se izlecim i reci te mi kuda ova bolest vodi.

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Hvala Kao prvo, trihotilomanija nije 'losa navika" vec bolest, tako da najcesce treba pomoc lekara, psihijatra. Da bih Vam dala adekvatan savet kako da prevazidjete bolest,potrebni su mi jos mnogi podaci o Vasoj bolesti. Medjutim, sustina je da se morate uzdrzati od daljeg cupanja dlacica. Uglavnom postoje par mesta sa koga se cupaju dlacice, ali to nije uvek pravilo. Ako je tako pocnite da se odupirete potrebi da iscupate dlacicu sa onog mesta gde Vam to predstavlja najmanji problem (odnosno, izazove najmanju napetost ako odbijete da dlaku izcupate). Traba da znate da je u pocetku najteze, ali ako izdrzite taj deo i ne podlegnete impusu da izcupate dlaku, u daljem toku bi trebalo da bude sve lakse i lakse. Napetost ce biti sve manja i manja i trajace sve krace. Takodje treba da znate da ako par dana uspete da ne cupate dlake, a onda to ponovo uradite, kao u igri "Ne ljuti se covece" bivate izbaceni iz dalje "igre" i vracate se na pocetak, na startnu poziciju. Postoje jos mnoge druge stvari koje treba uciniti, ali je tesko u odgovoru opisati citavu metodu i principe. Ako ne uspete na ovaj nacin sami, ili ako je vasa napetost nakon sto ste se uzdrzali da izcupate dlaku prevelika tako da niste u mogucnosti da izdrzite, tada je potrebna pomoc lekova psihijatra.

  1. zivim u Beogradu, imam 31 godinu i probleme koji u poslednje vreme (ovde mislim u poslednjih vise meseci do godinu dana)postaju sve nepodnosljiviji, naime, jos od studentskih dana imam problem sa drhtanjem ruku u odredjenim situacijama kao sto je kad pijem kafu pa sam najvise zbog toga i prestao da je pijem, a sad mi se javlja taj problem kada jedem supu i to u vecem drustvu ili kad odem negde i odjednom osetim da mi krv nadodje u obraze i da crvenim i preznojavam se. Stalno osecam unutrasnju napetost i nervozu. Stanje se pogorsalo letos kada sam zbog posla morao da odem u inostranstvo i let avionom mi je jako tesko pao, tacnije imao sam veoma izrazen strah, a dok sam bio u inostranstvu bio sam sam u hotelu i imao sam poremecaj u spavanju tacnije nisam skoro uopste spavao. U poslednje vreme skoro da se i ne druzim sa prijateljima pravdajuci se time sto nemam vremena zbog posla a u stvari ne uzivam ni u cemu i sve mi predstavlja opterecenje, ne bavim se nikakvim fizickim akt! ivnostima iako sam do pre nekoliko godina redovno trenirao. Kako sam poceo sve vise da radim prestao sam sa treninzima a prostorije u kojima sam radio nisu imale dnevne svetlosti ali u pocetku mi nije smetalo. Pre nekoliko meseci mi se desilo prvi put da kad prelazim preko pesackog mosta imam osecaj vrtoglavice i straha i kao da se most pomera pod mojim nogama. Takodje sam uglavnom neraspolozen i zabrinut i kada imam razlog za to i kada nemam,ni cemu se ne radujem i nista mi ne pricinjava zadovoljstvo, pamcenje mi je jako lose i osecam nekakvu "zamucenost" u glavi. Bio sam kod lekara koji mi je dao uput za psihijatra i on mi je odmah prepisao ksalol 3x1, nisam imao poverenje u tog lekara najvise zbog toga sto mi je recept prepisivao saslusavsi manje od pola od ovoga sto sam sada napisao, pa nisam ni pocinjao sa terapijom. Jedini dan kad sam bio onaj "stari" je bio dan posle snimanja rendgenom glave, naime imao sam upalu sinusa i morao sam da snimim glavu i taj dan posle sn! imanja nisam osecao nikakvu napetost, glava mi je bila skroz "! bistra", pa me zanima da li je moguce da rentgenski zraci dovedu do promene "hemije" u mozgu. Citajuci po Vašim ranijim odgovorima prepoznao sam gore navedene simptome najvise u postovima o socijalnoj fobiji i elementima anksioznosti i depresije. Naravno nista ne zelim da radim na svoju ruku, zato Vam se i obracam jer vidim da ste veoma strucni i nadam se da mozete da mi pomognete i da mi preporucite sta da preduzmem da se ponovno osecam normalno. Pozdrav

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Da, dobro ste zakljucili, kod Vas se najverovatnije radi o socijalnoj fobiji koja se povremeno dalje komplikuje drugim oblicima anksioznosti i depresivnosti. Neophodan Vam je tretman koji Vam moze dosta pomoci. Obzirom na duzinu bolesti i vec prisutno usloznjavanje, najverovatnije ce biti potreban medikamentozni tretman i naravno ako zelite i psihoterapija. Ksalol Vam ne moze pomoci u resavanju socijalne fobije, tu se uglavnom preporucuju antidepresivi. Ono sto jos treba da uradite je da ako Vam se ne svidja stav i nacin na koji Vas je psihijatar primio, saslusai i pregledao, imate puno pravo da potrazite misljenje nekog drugog psihijatra i to bez grize savesti i velikog razmisljanja. Radi se o Vasem zdravlju ! Rengensko snimanje ne moze da dovede do promena i lecenja Vasih tegoba.

  1. Postovana DR. Najpre davam se zahvalim na prvom odgovoru idavas zamolim za jos neki odgovor .Sobzirom dasam strastveni pusac nekih 22godine aktivne sa nekih 30cigareta dnevno a suocavamse sa DEPRESIJOM , inapadima PANIKE madasam dostatoga stavio pod kontrolom sad zasada avec razmisljam da ostranim i cigarete mada se plasim prestanka cigareta budzenje DEPRESIJE iPANIKE posle prestanka unosenja nikotina uorganizam sobzirom dase moram suociti i sa nervozom.Idali sa medicinskog aspekta postoje sanse za Depresiju i Paniku posle naglog prestanka pusenja sobzirom dase organizam navikao na nikotin kaostose navikne na ALKOHOL ili neku vrstu DROGE HVALA NA ODGOVOR UNAPRED

    Odgovoreno: 06. 03. 2008.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Imate tezi i laksi nacin odvikavanja od duvana. Najtezi je da jednostavno prekinete sa daljim pusenjem i izdrzite neprijatne tegobe koje slede. Da li ce to uticati na pogorsanje osnovne bolesti odgovor je - moze, ali i ne mora. Najprihvatljiviji za vecinu pusaca je da se postepeno smanjuje broj cigareta, ali je on i najmanje efikasan i postoji visok stepen odustajanja. Ono sto bi za Vas mozda bilo najbolje je da se javite lekarima - psihijatrima koji se time bave i da uz pomoc posebnog leka ili flastera, uz dodatnu edukaciju i terapiju, razresite svoj problem na efikasan, sigurniji i manje "bolan" nacin.

Prikazano 46-50 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić