Problem koji ste opisali uklapa se u poptunosti u posledice dugogodišnjeg alkoholizma, tako da ne morate tražiti drugo ime za njenu bolest da biste je bolje razumeli. Nepriznavanje alkoholizma i pripisivanje krivice svim drugima osim sebi, karakteristično je za one koji alkohol koriste često kao anksiolitik ili sredstvo koje za njih nekada početno ima funkciju olakšavanja funkcionisanja ili opuštanje, a posle postaje potreba za sebe i krug se zatvara. Nekritičnost, kao odbrana od ružne slike o sebi, ide po pravilu uz ovakvo ponašanje. Naravno, posledice dugogodišnjeg akloholizma mogu biti i ozbiljne psihotične manifestacije, koje spadaju u kategoriju najozbiljnijih psihijatrijskih poremećaja, tako da je medicinska pomoć neophodna. Čak i ako Vaša sestra želi da prekine uzimanje aklohola, to se mora obavljati pod medicinskim nadzorom jer je moguće i čak verovatno da su njene telesne funkcije značajno korumpirane pomenutim načinom života, pa bi apstinencija mogla privremeno izazvati i burne telesne promene, a ne samo psihički problem. Dakle, medicinska, a možda i hospitalna nega su neophodne za rešavanje njenog problema. Nažalost, da bi se uopšte započelo sa tim, potreban je uticaj bliske osobe koja bi joj pružala podršku iz blizine. Rešavanje problema zavisnosti realizuje se uz porodičnu podršku jer ona tokom rada sa zavisnikom predstavlja veoma bitnu, čak ključnu kariku. Pošto ste Vi već hiljadama kilometara daleko od nje, možda postoji neka osoba u njenom neposrednom okruženju koja može predstavljati takav oslonac i pre svega, neko ko će je motivisati na lečenje, što nije lak zadatak. Na daljinu ćete, uprkos svojoj ljubavi i zabrinutosti, teško uspeti da na nju delujete u tom pravcu. Bilo bi dobro da razmotrite moguće alternative, ukoliko je moguće da odete kod nje i provedete neko vreme za koje ćete uspeti da učinite da Vas sasluša i shvati dubinu problema i sve komplikacije koje iz njega proizilaze. Imajte na umu da je ovo ozbiljan zadatak koji zahteva dosta truda i požrtvovanja od strane porodice, da bi zavisnik započeo, a još više od svega, istrajao na putu lečenja.
 

Postovana,

Vas partnerski odnos svakako zahteva ozbiljno razmatranje i konsultovanje sa profesionalcem, buduci da govorite o buducem ocu svog deteta i coveku sa kojim planirate da zasnujete bracnu zajednicu. Postoje specificnosti u seksualnom funkcionisanju, koje odstupaju od onoga sto smatramo "prosecnim" koje su cesto vazane za faktore iz ranog razvoja, a kojih sam pojedinac ne moze da se seti i da utice na njihovu neutralizaciju. Pretpostavljam da Vas partner stvarno ne ume da identifikuje faktore koji su uticali na njegov problem, ali je za sada dovoljno da pokazuje spremnost da problem resi. Pitanjima seksualnih disfunkcija vec dugo i uspesno se bavi prof.Jezdimir Zdravkovic, neuropsihijatar. Probleimima partnerskih odnosa, bracnog i porodicnog funkcionisanja na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja bavi se dr Olivera Skakic.

S postovanjem. Dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Postovanja Adrijana,

cest je slucaj da roditelji za svoj nesredjen brak krive decu i njima manipulisu, "pomerajuci" problem sa sebe na one koji su u njihovom okruzenju. Postoji cak i termin "identifikovani pacijent" koji opisuje osobu koja se kao "zrtveni jarac" vodi lekaru i paznja se fokusira na njega kako bi se pomerila sa osnovnog partnerskog problema, jer kada postoji neki drugi problem u porodici, osnovni problem se moze ostaviti po strani. Takodje u takvim situacijama partneri odrzavaku kvazi-komunikaciju preko dece, koja su izmanipulisana, a nisu u stanju da izbegnu tu nezahvalnu poziciju u porodici. Iz takvih slozenih okolnosti, cesto izlaze sa sopstvenim psihickim opterecenjima a ne mogu da shvate odakle tacno poticu i koje su sve posledice porodicnih trauma u ranom detinjstvu. Za pitanje kombinacije lekova preporucujem da se obratite psihijatru koji ce Vam protumaciti da li treba da ih kombinujete ili ne, jer je pre svega pitanje kad ste se zadnji put javili specijalisti i koliko je preporucljivo dugo piti neke lekove, buduci da sedativi posle duzeg kontinuiranog uzimanja prave zavisnost koja onda predstavlja problem za sebe. Vas problem se moze resiti svakako, ali podrazumeva kontinuirani rad sa psihologom dok ne steknete odredjene uvide u poreklo svojih problema i steknete mehanizme da ih prevazidjete. Ukoliko se resenje problema bazira samo na uzimanju bilo kojih lekova, pristup nije kompletan. Odaberite svog terapeuta i ne ustrucavajte se da se javite za pomoc, jer Vas problem verovatno ima brojne posledice u zivotu i njegovo resavanje ce osloboditi veliku kolicinu energije koju cete upotrebiti za efikasno svakodnevno funkcionisanje.
 
S postovanjem dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Za rešavanje problema uputno je da se javite psihoterapeutu koji se specifično bavi seksualnom problematikom i disfunkcijama. Kod nas je veoma uspešno sa tim radio neuropsihijatar prof. dr Jezdimir Zdravković na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu, koji je terapeut evropskih razmera. Nažalost, pre nekoliko godina je u otišao u penziju i ja ne znam da li i gde privatno radi, ali verujem da se o tome možete raspitati. Nemojte se obeshrabrivati i odustajati od sebe, problem je rešiv iako verujem da za Vas sada predstavlja noćnu moru.

Postovani,

I sami znate da ima mnogo ljudi koji su gojazni ili imaju neki drugi problem u izgledu, ali zbog toga se ne povlace vec kao i da ga ne primeciju. Ili tako bar izgleda onima koji su sa strane. Stav prema sebi i sopstvenom izgledu kljucan je, a ne sam izgled. Vasa stidljivost ocigledno datira od najranijih dana i verovatno su na njeno formiranje uticali mnogi faktori vezani za porodicu i rani razvoj. Prosto, takvi ste! Utoliko mi je cudnije sto ste se opredelili za posao koji podrazumeva javne nastupe, koji su u neskladu sa Vasom prirodom. Bilo bi pogodnije da ste na poslu koji ne provocira toliko Vasu nelagodnost - ima mnogo poslova koji ne podrazumevaju javno eksponiranje. Posto ne znam da li uopste postoji mogucnost da se preusmerite na neki manje, za Vas, stresan posao ili neko drugo usmerenje, ne mogu da komentarisem o tome, ali vredi razmisliti i o mogucnosti promene, ako ona postoji. Kada je generalno u pitanju socijalna fobija, ukoliko je ona u bilo kom stepenu kod Vas zastupljena, postoji mogucnost psiholoskog rada na njenom ublazavanju i savladavanju "socijalnih vestina" koje bi Vam olaksale svakodnevni zivot. Iako raspolazete informacijama, to nije dovoljno da se resite sami svog porblema, pa najtoplije preporucujem da se bez straha i ustezanja javite psihologu sa kojim biste uzivo razresili probleme koji su Vam sada velika prepreka, a postoji vise nacina za njihovo prevazilazenje. Jedna od kljucnih stvari je sto uvidjate i zelite da resite svoj problem, a to je vec odlicna polazna osnova za peohoterapijski rad.

S postovanjem,

Prof.dr Bojana Dimitrijevic

spec.med.psihologije

 

Naziv "psihopatija" ili "psihopatska struktura ličnosti", koji je jedan od starijih naziva za poremećaj ličnosti ukazuje, najjednostavnije rečeno, na osobenosti nečijeg karaktera formirane u najranijem periodu života. Prosto, to su karakteristike sa kojima se čovek toliko saživeo da ih najčešće ne doživljava kao svoj problem, iako možda njegova okolina ne misli tako i smatra takvu osobu problematičnom iz razlicitih razloga. Postoji više vrsta poremećaja ličnosti, koje se različito manifestuju, ali se u svakodnevnom govoru, pod "psihopatijom" obično podrazumeva antisocijalno ili asocijalno ponašanje, koje pretpostavlja neprilagodljivost u okruženju, agresivno ponašanje ili probleme u komunikaciji sa drugima. To su osobe čija ponašanja i osećanja mogu ići iz krajnosti u krajnost, od izuzetno ljubaznog i servilnog, do naročito agresivnog i hostilnog, tako da nekada ne možete da shvatite da je u pitanju ista osoba. Posle agresivnog ispada, takva osoba može iskreno da traži oproštaj, kaje se, plače, da bi već prvom sledećom prilikom ponovila ispad. Pošto ne znam o kojoj grupi poremecaja ličnosti Vi govorite (a njihove osobenosti su veoma specificne), generalno ću reći da se poremećaji ličnosti smatraju trajnim karakteristikama ličnosti i veoma teško se koriguju bilo kakvim metodama, samim tim što predstavljaju sastavni deo ličnosti. Ukoliko želite detaljnije objašnjenje, molim Vas da mi naznačite o kojoj vrsti "psihopatske strukture" govorite, makar preko ponašanja koje ispoljava osoba koja je predmet Vaše dileme, kako bih mogla preciznije da Vam odgovorim.

Velika je verovatnoća da će se Vaš prijatelj postepeno sve bolje osećati i da će njegove funkcije u relativno kratkom vremenu značajno napredovati. Postoje vežbe za poboljšanje pamćenja o kojima, možda nešto stručnije, ali ipak dosta pristupačno, možete pročitati u "Kliničkoj neuropsihologiji" Gordane Ocić, gde se daju osnovne naznake više mogućih postupaka kod sličih problema. Potrebno je ukazivati mu na propuste, blago i obzirno, ali postojano, kako bi uviđao svoje greške i prevazilazio ih, jer ukoliko se iz preteranog obzira pravimo da ne primećujemo ili da nije načinio propuste, time mu ne dajemo osnov za napredak. Pošto je, kako ga opisujete, vedrog duha i optimista po prirodi, neće mu pasti teško da na pozitivan način prihvati takve sugestije i da će Vam biti zahvalan za pomoć. Ukoliko Vam stručna literatura nije dovoljno primenljiva na konkretne situacije koje su, nesumnjivo, sasvim specifične za svakog bolesnika, a želite da se više angažujete na njegovom oporavku, nije loše da se Vi lično konsultujete sa stručnjakom iz oblasti neuropsihologije, kako biste bili sigurniji da ste na pravom putu. Ipak, Vaše razumevanje koje iz ovog pisma prepoznajem i želja da pomognete, najveća su snaga i pomoć osobi koja je na putu oporavka, pa verujem da će i površne smernice biti dovoljne da pravilno osmislite svoje ponašanje.

 

Postovana Rado,

Vase izuzetno opsirno pismo govori o tome koliko se svojim problemom bavite i koliko Vas on opterecuje. Shvatam da Vam je veoma tesko da na svojim plecima nosite odgovornost ne samo kao neko ko radi i zaradjuje, niti samo kao roditelj, vec i kao pratilac coveka koji Vam nimalo ne pomaze da Vam zivot bude laksi, vec Vam dodaje i teret svoje bolesti i naravi. Tesko je odgonetnuti koliki je udeo njegovog karaktera a koliko bolesti, ali se sa sigurnoscu moze reci da obe stvari imaju znacaja za njegovo sadasnje ponasanje. To sto se promenio ubrzo nakon sklapanja braka, nije nepoznata pojava. Neki ljudi se maksimalno uloze kako bi osvojili partnera ili partnerku koju procenjuju kao pozeljnu za dalji zivot, a kada je osvoje i "obezbede" za sebe, njihova motivacija da se trude se smanjuje ili nestaje, pa se onda pojavljuje onaj "pravi" lik. To njegovo ponasanje tokom zabavljanja moralo je da proizadje iz njegovih realnih mogucnosti, sto znaci da on moze da se ponasa i nezno i lepo, i verovatno nije bilo gluma, samo je bilo podstaknuto velikom zeljom da Vas zadrzi za sebe. Sada Vas vezuju deca, imovina, posao, godine koje ste proveli zajedno, tako da se i njemu cini da ne mora vise da se trudi da Vam ugadja, a i sama bolest podstice njegovo nestrpljenje i nervozu. I, eto, Vase sadasnje situacije. Ukoliko je, kako procenjujem, tvrdoglav covek koji nastoji da donosi sve odluke i da njegova rec bude zadnja, pretpostavljam da ga Vase insistiranje na pravilima zdravijeg zivota iritira i da nekada i namerno ne zeli da poslusa, dokazujuci da je njegova odluka najbitnija. Ne znam da li ste pokusali da sa njim razgovarate otvoreno, da mu kazete da Vam je stalo do njegovog zdravlja zato vam je emotivno i dalje znacajan, a ne da biste nalazili njegove mane i da objasnite da u pozadini svega stoji Vasa ljubav i zelja da ocuvate porodicu koja treba da iznedri i fizicki i psihicki zdravu decu kojoj je potreban i sto zdraviji otac koji ce im dati primer za njihov buduci zivot. Bilo bi veoma korisno da on porazgovara sa strucnim licem, ukoliko nemate mogucnosti da Vi sa njim porazgovarate i budete njegov savetnik. Ukoliko Vas savet nece da poslusa, mozda postoji neko drugi, njemu blizak, ciji mu autoritet vise znaci, ko bi na Vasu sugestiju, mogao da mu lakse prenese tu ideju. Pretpostavljam da i on sam oseca da mu je psihicka napetost problem, ali da je konzervativan i da se boji da ne bude "obelezen" kao lud, sto nije retkost u nasoj sredini. Ukoliko se obezbedi da psiholoska ili psihijatrijska pomoc bude organizovana uz diskreciju i sigurnost da nece biti vidjen na psihijatrijskom odeljenju, verovatno bi mu bilo lakse da prohvati tu ideju. Psiholoska pomoc bi mu mogla ukazati na sve posledice, ne samo po njegovo zdravlje, vec i mnogo sire o kojima sada izbegava da misli - na brak, porodicu, decu, posao... Iako se njegov karakter time ne moze izmeniti, mogu se bar ublaziti dodatni problemi koji su se tokom ovih godina nagomilali a pali su na plodno tle koju cini njegova narav. Ukoliko ne nadjete neki pristup i mogucnost da sa njim ostvarite bolju komunikaciju, sve su sanse da cete svi u porodici trpeti i dalje posledice ovakvog ponasanja, tako da "dizanje ruku" i "pustanje da stvari teku svojim tokom" nije resenje, jer to nije samo njegov , vec i Vas problem.

S postovanjem,

Prof.dr Bojana Dimitrijevic,

specijalista med.psihologije