Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Telefon za zakazivanje

063 687 460
Prof. dr Bojana Dimitrijević, Psiholog

Telefon za zakazivanje

063 687 460

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Narkomanija kod mladih

Narkomanija kod mladih

Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno druš...
Seksualnost adolescenata

Seksualnost adolescenata

Čovek se rađa sa seksualnim nagonom. On se ne pojavljuje izn...
Ličnost maloletnih delikvenata

Ličnost maloletnih delikvenata

Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specif...
Praznična depresija

Praznična depresija

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odm...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Nemogućnost ejakulacije tokom odnosa
    Pitanje broj: #3162

    Na sajtu Stetoskopa sam uspeo da nađem članke koji se tiču isključivo prerane ejakulacije. Ja imam suprotan problem - skoro nikad ne mogu da ejakuliram tokom odnosa. Fizički je sve u redu, jer kada masturbiram, nikada nemam problema. Međutim, tokom odnosa uspeo sam da ejakuliram samo nekoliko puta i to samo ako duže vreme ne masturbiram. Inače, seksualno sam aktivan oko godinu i po dana, doduše, nemam redovan seks. Imam 22 godine. Ja imam utisak da je problem u tome što moj glans nije dovoljno osetljiv na stimulacije, što je možda posledica masturbacije (masturbiram jednom do dva puta dnevno). Da li je problem psihološke prirode? 

    Odgovoreno: 17. 02. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Veoma je moguće da Vaš problem ima elemente psihološke blokade, ukoliko se u toku seksualnog odnosa, koji ne uspevate da okončate ejakulacijom, bavite drugim problemima ili temama, a niste dovoljno fokusirani na sam taj čin. Bilo bi očekivano da nemate takvih problema kada ostvarujete seksualni odnos sa devojkom do koje Vam je stalo i koja za Vas predstavlja emotivno značajniju osobu. Možda ste tokom masturbacije usredsređeni na svoje fantazme pa zato tada nema problema, a ako tokom seksualnog odnosa sa pertnerkom Vaše misli lutaju, i to može biti jedan od razloga za odlaganje ili nemogućnost ejakulacije. Ima muškaraca koji, tokom čitavog svog seksualnog staža imaju probleme ovakvog tipa, kao što ima i žena koje tokom svog seksualno aktivnog života retko ili nikad ne doživljavaju orgazam iako ne postoje organski razlozi. Obično je u osnovi ovakvog problema psihološka inhibicija koja potiče iz strukture njihove ličnosti. Za sada je dobro da ovaj problem posmatrate kao prolaznu poteškoću, a ne kao početak problema koji će Vas pratiti ceo život. Ne verujem da je masturbacija dovela da manje osetljivosti glansa, ali bih ipak preporučila da masturbaciju ređe koristite kao kanal zadovoljenja seksualnog nagona, već i samim tim što je i Vama jasno da je seksualni odnos uspešniji kada ne snižavate nivo seksualne potrebe na taj način. Kada Vaš seksualni život bude postao redovniji, verovatno ćete i imati manje potrebe za masturbiranjem, pa će se problem ublažiti ili izgubiti. 

  1. Pogledajte celo pitanje: #2997

    POSTOVANA GOSPODJO,CULA SAM OD CERKE, INACE STUDENTA FILOZOFSKOG FAK. U NISU, DA STE IZUZETAN PSIHOLOG. OBRACAM VAM SE KAO RODITELJ CIJE DETE IMA PROBLEMA ZBOG NAJBOLJE DRUGARICE. MOJA CERKA JE U POSLEDNJE VREME OPSEDNUTA NACINIMA KAKO DA DOKUCI SUSTINU PROBLEMA I POMOGNE SVOJOJ DRUGARICI. DOTICNA DEVOJKA IMA 27 GOD,BILA JE IZVRSTAN UCENIK I VEOMA JE INTELIGENTNA, UCTIVA,VASPITANA,NACITANA. BILA JE IZVRSNA OSOBA.PRE OKO 2 GODINE IMALA JE VRLO NEPRIJATNA DESAVANJA U PRIVATNOM ZIVOTU I KAKO SAMA KAZE, ZIVOT JOJ NIJE ISTI NITI CE BITI. SVE JE DELOVALO NORMALNO I UOBICAJENO,CINILO SE DA IMA NORMALAN ZIVOT, MEDJUTIM U ZADNJIH NEKOLIKO MESECI APSOLUTNO SVI KOJI JE POZNAJU PRIMETILI SU DA SE DETE TOTALNO PROMENILO! PROMENA JE POSTALA VIDLJIVA PRE VISE OD GODINU IPO DANA, ALI ZADNJIH MESECI IZRAZENIJE.STALNO JE TUZNA,CESTO PLACLJIVA ILI BUKVALNO PLACE, IMA NEKE CRNE MISLI, SEBE KRIVI I OSUDJUJE BUKVALNO ZA SVASTA,NE IZLAZI,RETKO SE DRUZI..CAK I KADA SE SMEJE ILI NORMALNO RAZGOVARA, ! NEKA TUGA, ZABRINUTOST,BEZVOLJNOST PROSTO ZRACE IZ NJE,IZ NJENIH OCIJU. NE SMINKA SE, KAZE CEMU TO, A NEMA NI VOLJE, NE OBLACI SE ZENSTVENIJE,KAZE NEMAM ZA KOGA,KO CE U MENE DA GLEDA, IONAKO JE TO NEBITNO.. ZNAM JOJ RODITELJE GODINAMA,VISOKOOBRAZOVANI LJUDI,POSLOVNO USPESNI, DETE ZNAM OD MALENA.MOJA CERKA JE TOLIKO OPTERECENA IDEJOM DA "DRUGARICKU IZVUCE IZ AMBISA" DA JA TO NE UMEM OPISATI! VIDIM DA NA SAJTOVIMA CITA O DEPRESIJI,MANIJAMA,LEKOVIMA..TAKO SAM SAZNALA GDE JE IZVOR CERKINOG PONASANJA.POKUSALA SAM DA RAZGOVARAM SA MAJKOM OVE DEVOJKE, ALI NJEN STAV ME ZAPREPASTIO, KAZE NE PRAVITE BOLESNIKA OD MOG DETETA KAD TO NIJE, NE MOZE COVEK SVAKI DAN DA BUDE SRECAN!? NEDUGO POTOM DEVOJKA JE KOLABIRALA U CEKAONICI HITNE POMOCI I POTOM JE CERKA SLUCAJNO VIDELA U IZVESTAJIMA LEKARA NEKOLIKO UPECATLJIVIH IZRAZA I PRIBELEZILA. AKO SAM DOBRO UPAMTILA, TO SU SLEDCI:MMPT TEST-DOMINIRAJU D,Hs,Pd CRTE-REPRESIVNI MEHANIZMI ODBRANE-ZOLOFT 2+1-F60.31,F32.1,F34.1 OBS. MOLIM VAS OBJASNITE ! MI ZNACENJE OVIH NALAZA I MOLIM VAS ZA SAVET! KAKO DA POMOGNEM! O DETETU KOJE JE SKORO KAO CLAN NASE PORODICE?STA RECI,STA UCINITI?POKUSALI SMO S PRICOM, ONA SE RASPLACE I TAKO NEKOLIKO PUTA. JEDNOM JE PRIZNALA DA SE OBRACALA RAZNIM LEKARIMA ZA POMOC ALI...OCIGLEDNO NEMA REZULTATA! I BOJIM SE DA CE PREVELIKO INTERESOVANJE MOJE CERKE IMATI REPERKUSIJE.VEROVATNO CE ODGOVOR BITI OPSIRAN I KOMPLEKSAN, ALI KAO RODITELJ I KAO COVEK MOLIM VAS ZA POMOC!!! UNAPRED HVALA! ZABRINUTA MAMA

    Odgovoreno: 10. 02. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Postovana, nije iznenadjujuce da nekada roditelji ne primecuju ili ne zele da primete da se sa njihovim detetom nesto desava, ili zbog preokupiranosti svojim poslovima ili jednostavno zato sto je stereotip da je to dokaz neke njihove greske u vaspitanju, odnosu prema detetu ili neke druge njihove greske, ukratko, dokaz njihove roditeljske neuspesnosti i neadekvatnosti. Cesto sam se sretala sa takvim primerima u praksi kada se roditelj prosto i na nas kao profesionalce naljuti kada skrenemo paznju da postoji neki poremecaj, pa cak vise i ne dovedu dete i problem gurnu u stranu kao da ne postoji. Tako je i sa sugestijama sa strane, od strane drugih dobronamernih roditelja. Verujem da se Vase dete iskreno brine za zdravlja svoje drugarice, jer je to upravo vreme u njihovom razvoju kada su za najbolje drugove/drugarice vezane skoro vise nego za porodicu, poznaju se cak mnogo bolje nego sto ih roditelji poznaju. Preterano je sto se Vasa kcerka toliko okupira ovim problemom, jer verovatno trosi znacajnu kolicinu energije, koja je i njoj samoj potrebna za resavanjenjenih problema. Dakle, dijagnoze koje su njenoj drugarici postavljene ukazuju pre svega na poremecaj licnosti, odnosno na osobenosti njenog karaktera koji verovatno obiluje preosetljivoscu i velikom emotivnoscu, kao i na poremecaj raspolozenja, gde dominira depresija, na sta ukazuje i farmakoterapija koju navodite. Ne znam da li su se njome do sada ozbiljnije i postojanije pozabavili strucnjaci, ali ne verujem da je dovoljno samo propisati joj lekove, nego u ovom osetljivom periodu razvoja individualnosti, puno razgovarati sa njom i pomoci joj da prevazidje svoje nedoumice, nedostatak samopouzdanja i nedostatak optimistickog stava prema buducnosti. Kontinuiran rad sa psihologom bi joj mogao pomoci, jer ove dijagnoze ne ukazuju na ona posebno teska psihicka oboljenja koja podrazumevaju npr.neophodno hospitalno lecenje. Adolescentni period je speifican zbog toga sto nema sigurne prognoze odredjenih smetnji - nekada smetnje i simptomi koji izgledaju veoma dramaticno, u nekom drugom periodu bili bi siguran znak najtezih psihijatrijskih oboljenja, ali ako se desavaju u adolescenciji, mogu imati prolazni karakter i u buducnosti se ne ponoviti niti ostaviti neke dublje posledice po psihicko zdravlje. Zato je veoma dobro sto se neko osim njenih nedovoljno zainteresovanih roditelja ukljucio u brigu o njenom zdravlju, ali nije dovoljno da se podrska pruza na prijateljskoj osnovi, vec bi bilo jako dobro da se devojcica javi za strucnu pomoc.Ukoliko roditelji ne zele sa tim da se suoce, to u ovom momentu nije neophodno, neka se ona sama javi, a o daljem toku ce se dogovarati sa terapeutom. Problemi su, verujem, sasvim resivi, uz odgovarajuci strucni tretman i sustinsku brigu za njeno zdravlje koje treba da pokaze i strucjak koji sa njom radi. Postoje mnoge instance i u drzavnim ustanovama gde moze da se javi, ukoliko je student i u Studenstkoj poliklinici, i na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja i u Domu zdravlja. Ukoliko smatrate da ima spremnosti od strane same devojcice da dalje trazi za sebe pomoc, to je velika prednost. Posto napominjete da je vasa kcerka student Filozofskog fakulteta, neka se ukoliko zeli ona javi meni pa cemo organizovati za drugaricu savetodavni rad u besplatnom Savetovalistu za studente koje ja vodim u Banovini, da makar procenimo dokle su smetnje napredovale i sta je dobro dalje uciniti. Mnogo pozdrava 

  1. Pogledajte celo pitanje: #2904

    Postovanje Profesorice! Hvala Vam na odgovorima. Imam jos neka pitanja. Ponasanje mog oca je slicno kao, sto je bilo. Stalno je napet, stalno nesto pomera. Nista ne uradi kako treba. Nekih stvari se ne seca. A nekih stvari, kojih se mi ne bi nikada setili, zna odmah. Rekao bih da se ponasa kao malo dete od nekih 4-5 godina. Stalno trazi cigare, pa ponekad i od slucajnih prolaznika. Obruka nas pred svima. Kada mu kazemo da se primiri ili da cuti, ne vredi. Sto se tice pica, ne pije vec godinu i vise dana. Mi mu kuci ne dozvoljavamo da pije. Za ovih godinu dana skoro da nije nista popio. Uopste nije uvidjajan u odnosu na druge ljude, pa i na porodicu. Ni na jednoj analizi, mu nisu nasli nista, samo blagi gastritis. Bio je malokrvan, ali na analizi na okultno krvarenje nista nije bilo. Ostalo je odraditi irigografiju i CT endokranijuma. Mene interesuje, da li da radimo CT ili bolje magnetnu rezonancu. Da li vrsta analize moze uticati na kvalitet u ovom slucaju. Ja sam elektro inzenjer, telekomunikacija i znam da magnetna rezonanca daje bolje slike ! u najvise slucajeva. Trenutno pije Bilobil kapsule od pre nekoliko dana, navodno poboljsavaju pamcenje. Prethodno je jedno vreme pio Ksalol i Cavinton. Ja nisam primetio razliku kada je pio Ksalol i Cavinton. Sada malo bolje izgleda, mada je i sad mrsav. Interesantno je da puno jede, ali je mrsav, doduse, malo se popravio. Molim Vas da mi odgovorite sto pre. Tek sam sada video odgovore, jer sam mislio da se odgovori salju na email adrese. Hvala Vam unapred. Vec ste puno pomogli.

    Odgovoreno: 06. 02. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

       Postovani, o problemima Vaseg oca do sada niste pisali meni vec verovatno dr.Oliveri Zikic, kako sam mogla da prepoznam pretrazujuci sadrzaje pisama. Problematika i jeste bliza psihijatru nego psihologu, pa Vas molim da se za konsultacije o farmakoloskom dejstvu lekova ili upotrebljivosti i efektima odredjenih laboratorijskih metoda ipak javite njoj. Sto se tice klinicke slike koje opisujete, veoma je slicna smetnjama koje nastaju usled psihoorganskog sindroma koji se moze konstatovati ne samo preko CT-a ili magnetne rezonance, vec i preko neuropsiholoske dijagnostike (koju moze izvrsiti psiholog u specijalizovanoj ustanovi) i utvrditi da li su se njegove ukupne sposobnosti umanjile u odnosu na nekadasnje tj, u odnosu na potencijale. To moze i biti, ali ne i iskljucivo, posledica dugogodisnjeg alkoholizma. Psihoorganski deficit se odrazava na globalno funkcionisanje koje je znacajno losije, sa smanjenom kriticnoscu, promenama i smetnjama u pamcenju, dezorganizovanim regresivnim ponasanjem i dr. Bilo bi dobro da se od strane neuropsihologa konstatuje stvarno stanje, medjutim, ukoliko je rec o psihoorganskim smetnjama, u najvecem broju slucajeva skoro da nema mogucnosti znacajnijeg popravljanja stanja, vec se, naprotiv, sa godinama ocekuje izvesna progresija smetnji, odnosno pogorsanje simptoma. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #2737

    Postovana,  U vezi sam 9 godina sa osobom koju jako dobro poznajem.Sve je bilo u redu  do pre mesec dana kada se on promenio.Povukao se u sebe,ne zeli nikoga da  vidi,sve ga nervira,cak i moje prisustvo.Razgovarala sam sa njim i dosla  do zakljucka da je upao u krizu identiteta.Kaze da ne zna sta zeli u  zivotu,nema zelju za porodicom,nema zelju da vidi  sestru,roditelje,prijatelje...samo zeli da bude sam.Kaze da mu je totalna  konfuzija u glavi i da vise ne zna ni sta oseca prema meni.Nisam  napomenula da smo vereni i da zivimo zajedno.Ta njegova situacija jako  utice na mene da sam i ja zapala u neku vrstu krize.Znam sta zelim,ali sam  psihicki ubijena i strasno nervozna.Ne znam kako da se ponasam prema  njemu,a da ne izazovem negativnu reakciju s njegove strane.Imao je jednu  krizu vezanu za posao,gde je trebao da predje na bolje radno mesto,sto se  na kraju nije ostvarilo.Vratio se na staro radno mesto gde je takodje imao  perspektivu za dobru zaradu,ali naravno to se promenilo samim povratkom.O!  d tada je poceo da tone i mene da povlaci zajedno sa njim.Do pre par  meseci je zeleo porodicu,a sada ne zeli nista.Kaze da se bori i da mu  treba vreme da shvati da li sam ja prava osoba za njega.Zeli da bude sam i  da ponovo oseti zelju zamnom tj. moju blizinu i prisustvo.Nema zelju za  drugim zenama.Kaze da ne zeli da me izgubi,ali trenutno mu se sve zbrkalo  u glavi.Tesko mu je da me gleda kako patim i zato je trazio od mene da se  sklonim na neko vreme,da on pokusa da povrati osecanja koja je gajio prema  meni.Ne znam sta da radim.Plasim se da to sto cu ja da se sklonim i  udaljim od njega ne izazove totalno odbacivanje mene.Htela bih da mu  pomognem ali stvarno ne znam kako.Savetovala sam ga da ide kod  psihologa.Razmislja o tome.Ne znam da li da idemo zajedno ili da ga pustim  samog.Ne zeli niciju pomoc sa strane u vidu saveta.Stvarno sam u dilemi i  cela situacija jako utice i na mene tako sto gubim snagu da se borim i  dalje sa tim.Volela bih da mi date neki savet kako da pomog!  nem i njemu i sebi.Ja sam prosla krizu kad nisam znala sta da !  radim sa  svojim zivotom i sa njim konkretno.Pokusavala sam da mu objasnim kako  najlakse da prihvati trenutno stanje,ali opet je svaki covek drugaciji i  na razne nacine resava svoje probleme.Mozda sam Vas zbunila ovim  nepovezanim pisanjem,ali se nadam da ce Vam bar malo razjasniti  situaciju.Hvala Vam unapred i svako dobro.

    Odgovoreno: 31. 01. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      ponasanje koje Vas verenik pokazuje mozda je zaista neposredno povezano sa razocarenjem na poslu, sto moze povuci za sobom i generalno razocarenje i privremenu krizu koja bi se manifestovala kroz depresiju, ali mi se cini da je njegovo ponasanje ipak previse intenzivno promenjeno ukoliko je u pitanju samo to. Ocekivalo bi se da u situaciji kada je na profesionalnom polju povredjen, ponizen ili razocaran, upravo oslonac nalazi u podrsci bliskih ljudi - Vas, roditelja, prijatelja, Naprotiv, on se od svih povlaci. Na osnovu ovog pisma ne mogu da zakljucim kakva je on licnost i da li mu se u periodima pre ovog javljalo da udje u psihicke krize kada se nadje pred problemima, ali nije iskljuceno da je po svojoj strukturi licnosti preosetljiv i da je sklon da reaguje dramaticnije nego vecina drugih ljudi, pa mu je i ovaj poraz zato teze pao i uveo ga u niz novih razmisljanja, dilema i preispitivanja. Sve ovo sto mu se desava, trabalo bi da bude privremeno, za sta Vi treba da imate sluha i strpljenja, pa ako on od Vas trazi da se udaljite da bi preispitao svoja osecanja, mozda ne bi bilo lose da tako i uradite jer cete onda imati pregledniju situaciju sto je i za Vas vazno. Zar nije bolje da se oboje suocite sa svojim osecanjima sada, u prvim fazama zajednickog zivota, nego da u takvu nedoumicu dolazite kasnije, odnosno da se i Vi pitate zasto je ostao sa Vama, da li bi uopste veza potrajala da nije bilo Vaseg insistiranja. Ukoliko je veza stabilna, nema sumnje da ce produziti i posle odvojenosti. Ako su osecanja u medjuvremenu izbledela, nema mnogo ni smisla insistirati na njenom nastavku. Nije iskljuceno da on ovim trazi put da izadje iz veze/verenistva, to nikako ne mozemo znati, ali je ovo i dobro vreme da ne samo on vec i Vi shvatite kojim ce putem Vas zivot dalje ici. Moze da se desi, takodje, o cemu na osnovu ovih podataka ne mogu da zakljucijem, da je Vas verenik na pocetku ozbiljnijih psiholoskih problema i poremecaja koji se manifestuju emocionalnim problemima, konfuznoscu i potrebom za presipitivanjem sebe. Ne bih rekla da je u pitanju kriza identiteta jer se ona vezuje za adolescenciju, pa iako niste napomenuli koliko godina oboje imate, verujem da ste prevazisli adolescenciju. Ipak, dozivljaj identiteta nekada biva poljuljan u okviru nekih ozbiljnijih psihickih poremecaja, kao njihov pratilac ili najava. Zato veoma toplo savetujem da se javi psihologu ili psihijatru, mislim bolje individualno nego sa Vama jer je ovde pre svega u pitanju njegov unutrasnji problem koji najpre treba da se resi pa tek eventualno partnerski odnos ako on jos uvek bude problematican. Pozdrav.

  1. Opterećenje bolešću posle operacije
    Pitanje broj: #2713

    Imam 30 godina i pre 3 godine operisala sam fibroadenom dojke. Nakon toga, u meni se sve promenilo, izgubila sam neke svoje životne radosti. Kada odlazim kod lekara, pa čak i kod lekara opšte prakse, imam utisak kao da odlazim na neko strašno mesto gde će mi svašta raditi. Od tada nisam otišla na kontrolu u vezi izvršene operacije. U poslednje vreme nemam interesovanja da sredim svoj fizički izgled, poput odlaska kod frizera i slično. Zatim nemam želju da sebi kupujem nove stvari, pa čak i one neophodnije. Na primer prošle godine roditelji su mi dali novac za rođendan da sebi kupim cipele, ali ja to nisam uradila iz neobjašnjivog razloga, kao iz nekog inata. Da napomenem, i to da sam udata i imam ćerku od 5 godina, i da sam u poslednje vreme jako nezainteresovana za intimne odnose sa suprugom. Interesuje me da li je meni potrebna pomoć stručnjaka i gde da se obratim za pomoć?

    Odgovoreno: 30. 01. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Nije redak slučaj da ljudi posle ili u toku težih i teških bolesti izgube nekadašnji entuzijazam, želju za velikim delom aktivnosti koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo, odnosno da opterećenje bolešću, koliko god ono bilo svesno savladavano, počne da dominira njihovom svakodnevicom. Fokusiranje na bolest svakako znači da veliki deo energije odlazi na strahove vezane za to kako će se tok bolesti dalje razvijati, kakve su realne prognoze u Vašem konkretnom slučaju, šta ako Vam se nešto desi, a niste u stanju da dete izvedete na put... i ko zna još koje dileme. Nauka i praksa dokazuju da su volja za životom, pozitivna energija u odnosu na događaje, ma kako nam oni teško pali, i optimističan pogled na budućnost, ekstremno značajni faktori u produženju životnog veka i kvaliteta toka bolesti, pa neka Vam to bude početna tema za razmišljanje. Zdravstvena intervencija koju ste imali, i Vama je jasno, trebalo bi da bude završetak te neprijatne epizode Vašeg života i ne mora da ima posledice ili recidive u budućnosti. Naravno da imate razloga za život, i to, naravno lep i ispunjen zadovoljstvom jer ukoliko to nije, a sami doprinosite da ga činite sumornim i praznim (ne samo za sebe, već i za članove svoje porodice), onda to svakako nije ono što biste želeli. I zbog Vašeg deteta je veoma značajno da se "vratite k sebi" jer će joj Vaša energija i volja za životom biti uzor kasnije u životu, budući da se deca ugledaju na svoje osnovne modele za identifikaciju - roditelje, i to pre svega, roditelje istog pola. Nastojte da se voljno otrgnete od razmišljanja koja Vas čine nesrećnom i odnose Vam energiju, da najpre pokušate da sami donesete odluku o tome da poboljšate kvalitet svog života pozitivnim promenama - poklanjanjem više pažnje sebi, suprugu, da nalazite zadovoljstvo u rekreativnim aktivnostima ili bilo čemu što Vas čini opuštenijom i zadovoljnom. Ukoliko shvatite da sami nemate dovoljno snage da to uradite, javite se psihologu ili psihijatru jer će stručna podrška sigurno pomoći da se osećate bolje i unesete više energije u svoj život. Jako ste mladi, pred Vama je još mnogo raznovrsnih mogućnosti na koje ste u svom depresivnom raspoloženju i zaboravili ili Vam izgledaju daleko, nezanimljivo ili nerealno. Kada budete počeli drugačije da se osećate, videćete da će i Vaš pogled na svet i budućnost biti realno ružičastiji. 

Prikazano 36-40 od ukupno 91 pitanja