Seksualnost adolescenata

AUTOEROTSKA je praćena željom za posmatranjem svog tela, potrebom za ulepšavanjem, erotskim maštanjem, jasnijim emocijama i većom prijemčivošću za dodir nego za vizuelne stimulacije. Zadovoljavanje seksualne potrebe u ovom periodu se najčešće realizuje kroz snove.

Posmatranje, dodir osobe istog pola

HOMOEROTSKA faza nastaje kad predmet interesa nije samo sopstveno telo, već se slične erotske želje javljaju pri posmatranju i dodiru osobe istog pola. Zadovoljavanje polne potrebe obavlja se posmatranjem, u procesu razgovora, dodirom preko odela, zajedničkom masturbacijom itd. Neki naučnici smatraju da je ženski pol dominantno taktilni, više i duže podložan homoerostskim aktivnostima nego muški, kod koga dominiraju vizuelne draži. Pošto je ovaj način zadovoljenja sličan homoseksualnom, svi kontakti se kriju, afektivna privrženost se ne izražava otvoreno u prisustvu drugih i želi se prikazati da su svi akti međusobnih odnosa samo izrazi drugarske pažnje. Strah od homoseksualnosti postaje preokupacija mladih. Savremeni seksolozi smatraju da se homoerostska faza ne može nazvati homoseksualnom jer su njeni primarni kvaliteti širi erotski a ne čisto seksualni.

Interes za suprotni pol, sazrevanje polnog nagona

HETEROEROTSKA faza nastupa onda kada se prenosi interes na osobu suprotnog pola, što je kvalitativni skok u sazrevanju polnog nagona i razvoja ličnosti. To je često period kada se razvija prva čvršća veza s osobom suprotnog pola, i kada može doći do kidanja emocionalne veze sa roditeljima i prijateljima.

Težnja za seksualnim odnosom

HETEROSEKSUALNA punog polnog uobličavanja i usmeravanje polnog interesa prema osobama suprotnog pola. Jasna težnja ka seksualnim odnosima, praćena je smetnjama, zastrašivanjima i zabranama odraslih. Adolescent postaje svestan svih teškoća koje mogu proizaći iz seksualnog odnosa pa zbog toga ali inesigurnosti, teškoća u pronalaženju adekvatnog partnera rešenje u ljubavi nalazi često u fiktivnim likovima. Dok je ovo, uglavnom, više izraženo kod devojaka, dotle se kod muškaraca javlja verbalno doživljavanje kontakta i hvalisanje «uspehom» u seksualnim kontaktima (pri čemu se ženske osobe prikazuju kao nemoćne pred neodoljivim osvajačima). Javlja se nesklad između usvojenih normi i izgrađenih standarda ponašanja, na jednoj strani, i jasne želje da se zadovolji polna potreba, na drugoj strani. Zbog toga, polni odnos većina odlaže (70% devojaka, po nekim istraživanjima).  

Najznačajnije dešavanje u adolescenciji

Seksualnost je sigurno najznačajnije dešavanje adolescencije. Buđenje pulzija i seksualizacija tela izazivaju ponos, divljenje ili radovanje većine adolescenata. Osećaj snage, moći i novih mogućnosti ih približava dugo željenom statusu u svetu odraslih osoba. Pubertetske transformacije menjaju ne samo izgled tela, već i unutrašnji psihološki svet, predstave o sebi i drugima, sliku o telu, status među drugima - kako vršnjacima tako i odraslima. 
Adolescenti su po pravilu nezadovoljni svojim telom: svojom visinom, težinom ili konstitucijom, izgledom nosa, očiju, vrlo često bez ikakve veze sa materijalnom realnošću. Najveći broj adolescenata vrlo rado i lako eksperimentiše sa njim: menjaju izgled, frizure, stavljaju minđuše, ističu ono što smatraju lepim, a to je ono što su već prihvatili, a pokrivaju ili prikrivaju nedostatke ili one delove kojima nisu zadovoljni ili na koje se nisu privikli, a pre svega one delove koji su vidljivi pokazatelji seksualnosti. Preširoka odeća i uniseks moda koji maskiraju  polnu diferenciranost zato jesu izbor stila, posebno za mlađe, još uvek seksualno nesigurne i nedovoljni stabilno diferencirane adolescente.  

Nesigurnost u sebe

Dolazak seksualnosti čini da se veliki broj adolescenata oseća neudobno i nesigurno u svom telu. To budi različite strahove, osećaj nekompetentnosti, inferiornosti i stida. Biti s nekim poništava strahove i umiruje adolescenta jer nalazi mogućnost ispunjenja želja kroz spajanje sa suprotnim polom. 
Kako savremeni adolescenti sve ranije počinju seksualni život i sve ranije stupaju u seksualni odnos, seksualni čin najčešće ne može da odigra svoju ulogu kao deo odrastanja, kroz odvajanje od drugih i individuaciju da bi se kroz spajanje sa drugima bio dovoljno svoj. Zato se od često svede na fizički akt bez afekta i pozitivnih posledica po psihički aparat i sazrevanje. Razlozi za rani stupanje adolescenata u seksualne odnose su mnogobrojni, ali sigurno nisu u ranijem psihičkom sazrevanju sadašnjih adolescenata. Naprotiv, proces sazrevanja, uključujući i psihoseksualno, postaje sve duži i komplikovaniji. Kao neki od razloga mogla bi se navesti potreba za bliskošću, eksperimentisanjem, dokazivanjem superiornosti u grupi vršnjaka, i dr.
Ulazak u adolescenciju može biti opisan kao simultano izmenjivanje osećanja radosti, uzbuđenja, očekivanja, nesigurnosti, impulsivnosti, preterane osetljivosti, tajnovitosti, razdražljivosti, ćudljivosti odnosno razdoblje intenzivnih telesnih, kognitivnih, socijalnih i emocionalnih promena. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) adolescenciju određuje kao period od desete do dvadesete godine života. Česta je i opisna definicija prema kojoj je adolescencija "razdoblje u životu osobe kada je društvo u kojem deluje prestaje posmatrati kao dete, ali joj još ne pruža potpuni status, uloge i funkcije odraslih".
Seksualnost, premda biološki utemeljena, ne može se posmatrati odvojeno od društva i kulture u kojem se odvija. Seksualno ponašanje je bitno određeno društvenim i kulturnim normama. "Seksualnost je istovremeno i javna i privatna; i intimna i regulisana zakonski; i biološka i kulturalna; istovremeno i društveno konstruisana, organizovana i institucionalizovana i produkt fantazije, individualnog delovanja i otpora" (J. Weeks).

Dva različita sveta: "muški" i "ženski"

Seksualnost adolescenata podrazumijeva dva različita "sveta", svet maskuliniteta i svijet femininiteta, odnosno dva različita rodna identiteta. Za razliku od pola koji je biološka kategorija jer se rađamo kao osobe muškog ili ženskog pola, rod je društvena kategorija jer kroz proces socijalizacije učimo da budemo žene i muškarci. Učimo koje je prikladno ponašanje, stavovi, uloge i aktivnosti za nas i kako bi trebalo da se odnosimo prema drugima. Ovo naučeno ponašanje čini rodni identitet i određuje rodne uloge. Rodne uloge muškaraca i žena jako se razlikuju od kulture do kulture, od jedne društvene grupe do druge unutar samog društva. Upravo iz razloga što je rod društveno konstruisrana kategorija on može biti dekonstruisan i iznova konstruisan, odnosno, kako je kultura dinamična i kako se socioekonomske prilike menjaju s vremenom tako se i rodni obrasci mogu menjati i menjaju se.
Kako ustvari izgledaju ta dva sveta, svet maskuliniteta i svet femininiteta? Nema aspekta ljudske egzistencije koji nije prožet rodom tj. društveno konstruisanim identitetom žene ( femininitet) i društveno konstruisanim identitetom muškarca ( maskulinitet). Svi mi aktivno učestvujemo u konstruisanju nas samih ali i drugih (i muškaraca i žena) prema normama i verovanjima društva o tome štao su ustvari muškarci i žene i šta se od njih očekuje. Naše koncepcije rodnog identiteta formirane su u ranom razvojnom dobu tako da ih mi kao odrasle osobe uzimamo "zdravo za gotovo" i vrlo često nismo svesni te rodne perspektive u svakodnevnim interakcijama. Prema nekim istraživanjima proizlazi da konvencionalni ženski identitet tj. femininitet znači biti privlačna, što manje seksualno iskusna, težiti ka/i želeti vezu s idealnim muškarcem, verovati u ljubav, prepuštati mu inicijativu u seksu, pustiti da se seks "jednostavno dogodi". S druge strane, maskulinitet podrazumeva da muškarci sve znaju o seksu te da kontrolišu seksualna zbivanja u potrazi za sopstvenim uživanjem.

Da li sam heteroseksualan, biseksualan, homoseksualan?

U adolescenciji jača seksualni nagon i javljaju se nove, često nerazumljive, misli i osećanja koji ga prate. Najvažnije je uspešno objediniti seksualnost s ostalim vidovima ličnosti, bez većih problema i sukoba ali to nije uvijek jednostavno. U nedostatku seksualne edukacije - roditelji nerado ili uopšte ne prihvataju ulogu edukatora o polnosti, a u školama još ne postoje programi - adolescenti su prisiljeni da uče o seksualnosti putem masovnih medija i vršnjaka. Ovi poslednji su, prema istraživanjima, najčešći izvor informacija. Nažalost, često netačnih ili nepotpunih. Mišljenje da adolescenti znaju sve o seksualnosti sasvim je pogrešno. Mladići i djevojke zapravo znaju srazmjerno malo o ljudskoj seksualnosti, iako se uglavnom ponašaju kao im je sve jasno. Dodatnu teškoću predstavlja situacija u kojoj mlada osoba počinje da shvata da njen seksualni identitet nije heteroseksualan već "drugačiji" - homoseksualan ili biseksualan. Kako živimo u homofobičnom društvu, sredini koja diskriminiše homoseksualnost, mladim ljudima homoseksualne orijentacije nedostaje razumevanje i podrška okoline (uključujući često i roditelje), pa najčešće potiskuju ili skrivaju svoju seksualnu orijentaciju. Neki od njih, posebno vrlo religiozne osobe, uporno nastoje da se uklopite u heteroseksualni obrazac.
Seksualnost je kompleksna dimenzija i ne odnosi se samo i isključivo na seksualne kontakte već podrazumeva i potrebu za prihvatanjem, osećanja, odgovornost, znanje i vrednosti, komunikaciju, seksualni identitet, fantazije, itd. Mnogi adolescenti znaju dosta o "tehničkoj" strani seksualnog odnosa, ali ne i kako izaći na kraj s emocionalnom dimenzijom seksualnosti, tj. kako da se nose sa vlastitim potrebama i osećanjima niti kako da razumeju ponašanje partnera.
Znanje o seksualnosti važna je komponenta koja utiče na formiranje stavova i na seksualno ponašanje. Istraživanja pokazuju da je nivo znanja o seksualnosti relativno nizak. Nedavno istraživanje A. Štulhofera, M. Mamule i V. Jureše pokazalo je da je najslabije znanje zabeleženo na pitanjima koja se odnose na poznavanje polno prenosivih bolesti i delotvornosti kontraceptivnih sredstava.
Vrednosti, stavovi i verovanja čine važan deo seksualnog vrednosnog sistema osobe. Iako ne znamo tačno kako se on formira, izvesno je da ga u velikoj meri oblikuju porodične vrednosti, religiozne vrednosti, kao i vrednosti vršnjaka i bliskih prijatelja. Iz svih tih izvora do mladih dopiru i tzv. seksualni mitovi, to jest uvrežene ali pogrešne predstave o seksualnosti.
Česta je pojava nelagodnosti kada treba razgovarati o seksu i kontracepciji jer ponekad takav razgovor može predstavljati potencijalnu "opasnost". Samo spominjanje takvih tema u adolescentskim vezama dovodi u pitanje poverenje, odgovornost, granice, sigurnost, reputaciju pa se javljaju strah, nedoumice, sumnje. Zato je važan aspekt adolescencije učenje komunikacionih veština vezanih uz sopstvenu seksualnost. To se odnosi na uspostavljanje personalnih granica, izražavanje svojih želja i htenja i seksualno pregovaranje u svrhu izbegavanja nesporazuma i pritisaka, razumevanja drugih, donošenja odgovornih odluka i uspostavljanje uzajamno zadovoljavajućih odnosa i veza sa osobama suprotnog i istog pola.
Velika većina mladih ljudi ima iskustvo nekog oblika pritiska u odnosu na svoju seksualnost. To može biti pritisak od strane porodice, škole, crkve da ne stupe u seksualne odnose i istovremeno pritisak od strane medija, grupe vršnjaka/inja, partnera (od partnerki, vrlo retko) da stupe u seksualne odnose. Priroda pritisaka koje su iskusili djevojke i mladići se bitno razlikuju. Devojke imaju iskustvo pritiska koje ih navodi da stupe u seksualne odnose a mladići doživljavaju pritiske koji im daju do znanja da nisu stupili u seksualne odnose, i da samim tim nisu "pravi muškarci". Na devojke najveći pritisak vrše mladići a posledice njenog odbijanja su najčešće prekid veze, dok na mladiće najveći pritisak vrši grupa vršnjaka. Adolescentske veze, takođe, nisu lišene nasilja. Nasilno ponašanje u vezi uključuje manipulisanje, kontrolisanje i prisiljavanje na seksualni odnos, od strane mladića, bilo upotrebom fizičke sile, pretnji ili ucena (uglavnom emocionalnih). Strategije i mogućnosti odupiranja pritiscima su ili nevidljive ili ne postoje, ili izuzetno retke, i one bi trebalo da uključuju znanje, informacije i savete. U razvoju takvih strategija, sigurno bi, od velike pomoći bio neki oblik seksualne edukacije.
Seksualni identitet treba posmatrati povezano s pitanjem seksualne orijentacije, odnosno ispitivanjem sopstvenih seksualnih preferencija (ko me privlači i zašto). Heteroseksualnost, za razliku od homoseksualnosti, ima moć "prirodnog stanja stvari" pa je zbog toga retko podložna preispitivanju od strane pojedinaca. To znači da se heteroseksualnost smatra normom, odnosno jedinom "normalnom" i "prirodnom", legitimnom (u nekim zemljama i jedinom legalnom) seksualnom orijentacijom. Iskustvo heteroseksualnosti često je bitno drukčije za devojke i za mladiće. Odnosi moći i kontrole postaju ključni u heteroseksualnim odnosima, jer se ženska seksualnost vrlo često prikazuje kao subordinirana (muškoj) - što proizlazi iz društveno konstruisanih rodnih identiteta (maskuliniteta i femininiteta). Izbor seksualnih preferencija je nešto što se, za neke, može menjati tokom života. Naravno, za neke izbor seksualne preferencije može biti trajna odluka koja nije podložna promenama. To ne znači da je seksualna orijentacija, zapravo, pitanje izbora, već znači da neki pojedinci u određenom periodu života mogu osetiti poriv i odlučiti da se ponašaju ili biseksualno, homoseksualno ili heteroseksualno. Možemo osećati privlačnost prema osobama istog i/ili oba pola ali da nikada ne odlučimo da reagujemo ili preduzmemo nešto u smeru te privlačnosti, dok neke druge osobe mogu odlučiti da reaguju upravo u tom smeru. Mnogi su primeri osoba koje su u određenom periodu života "promenile" seksualnu orijentaciju, odnosno shvatile da žele da reaguju na neke porive koji nisu u skladu s njihovom dotadašnjom seksualnom orijentacijom.

Insistirajte na sigurnom seksu

Najčešći problemi adolescentne populacije su polno prenosive bolesti i adolescentne trudnoće, pa je zbog toga insistiranje na sigurnijem seksu izuzetno važno. Seksualno prenosive infekcije (SPI) uključujući HIV, su najprisutnije među mladima na uzrastu od 15-24 godine i procenjuje se da se pola novih HIV infekcija širom svijeta javlja među mladima, mlađim od 25 godina (WHO, 1995). Stereotipne rodne uloge izlažu mlade ljude (osobito devojke) riziku u seksualnom ponašanju. Devojke uglavnom nemaju kontrolu nad seksualnim odnosom i najčešće prepuštaju mladiću da definiše rizičnost njihovog odnosa, jer se insistiranje na zaštiti percipira kao "neženstveno" i stoga nepoželjno. Na taj način devojke dovode u opasnost sopstveno reproduktivno zdravlje reskirajući neželjenu trudnoću, polno prenosive bolesti, HIV/AIDS. I dok devojke reskiraju svoje reproduktivno zdravlje jer prevladavajuće rodne norme zahtevaju od njih da budu neinformisane i ne smeju otvoreno tražiti informacije, mladići su isto tako izloženi riziku jer se moraju prikazati kao "znalci" i takođe ne smeju otvoreno potražiti informacije. To je samo jedan od primera kako društvena konstrukcija seksualnosti, može neposredno uticati na zdravlje mladih.

Kako porodica može da utiče?

Porodica veoma utiče na seksualno ponašanje dece u pubertetu i adolescenciji. Putem vaspitanja, ona upliviše na formiranje ličnosti i usvajanje moralnih načela. Od načina na koji to porodica postiže, zavisiće njihovo usvajanje. Ako je vaspitanje nametnuto autoritetom roditelja, a ne usvojeno u prosnim odnosima sa njima, moralna načela koja su stečena u porodici nemaju praktičnu vrednost, pošto nisu postala sastavni deo ličnosti, deo moralnog lika deteta. Ona su nakalemljena i nestaju zajedno sa odbacivanjem autoriteta koji ih je nametnuo.  Stoga se u pubertetu javljaju velike razlike u pogledima između roditelja i dece, posebno u shvatanjima morala, jer odvajanjem od roditelja, deca odbacuju i njihove stavove; nikakav protosak autoritarnih roditelja ne može izmeniti ponašanje deteta. Zato nije čudo da devojčica, koja je vaspitavana pod posebno strogim režimom i koja je pod stalnim nadzorom, u svom prvom kontaktu sa suprotnim polom stupa u potpune polne odnose. To je, na neki način, bunt, revolt protiv stege i gušenja sopstvene ličnosti. Ona u polnim odnosima ne uživa, i ne zna šta oni treba da joj pruže, pa ništa i ne očekuje. To je učinila zbog revolta, ali i zbog nežnosti koja joj je pružena. I ne kaje se zbog toga što je učinila, jer ima potrebe za nežnošću i priznanjem, a u porodici su joj bili uskraćivani. 

Naprotiv, prisni odnosi između roditelja i dece su veliki oslonac deci u formiranju ličnosti. Oni tada osećaju moralnu obavezu prema svojim roditeljima, svojim uzorima. Njihove stavove usvajaju kao svoje i nastoje da ih se prodrđavaju. Ni ova deca ne prolaze u životu bez uticaja sa strane, ali svi ti uticaji imaju ograničen domašaj s obzirom da je njihova ličnost dovoljno moralno formirana i osećajno razvijena da može realno da proceni opravdanost odnosno neopravdanost izvesnih postupaka. Ako su ovi postupci u suprotnosti sa njihovim načelima, oni će ih odbaciti. U momentu kolebanja, od velike je koristi razumevanje i pomoć roditelja, podstiču ih da donesu pravilne odluke. Nezavisno od porodičnog vaspitanja i prilika u porodici, mora se znati da u pubertetu postoji povećana podložnost sugestiji i da dosta lako prodiru uticaji društva i sredine u kojoj se dete kreće. Nepoverenje prema detetu, kao i preveliko poverenje, veoma su štetni. Dete još uvek nije formirana ličnost, pa je i njegovo prosuđivanje ograničeno, upravo u skladu sa njegovim uzrastom. Negativan uticaj na seksualni razvoj može imati i nesmotrenost roditelja u ispoljavanju međusobnih seksualnih prohteva. U pubertetu, pa čak i pre njega, polni akt odraslih nadrađuje i erotizira decu i podstiče ih da potraže zadovoljenje svojih težnji u masturbaciji i drugim oblicima seksualnog zadovoljavanja, zavisno od uzrasta. U ovakvim slučajevima, teško je očekivati suzdržljivst dece i ona, otuda, vrlo rano stupaju u polne odnose. Ima slučajeva da deca usvoje negativnu identifikaciju  sa roditeljima, što može biti pozitivno, ukoliko je reč o poremećenim porodičnim odnosima, ali može voditi i u drugu krajnost - asketizam. 

Povećanjem znanja, promenom stavova i rizičnog ponašanja adolescenata, učenjem veština i razvijanjem samopoštovanja razvija se i odgovornost u seksualnom ponašanju. Svakako, u porukama kojima ih upozoravamo na rizike i podstičemo na odgovorno ponašanje ne sme se izgubiti iz vida pozitivna, "svetla" strana seksualnosti koja se odnosi na uživanje. Edukacija koja se temelji na zastrašivanju nije delotvorna.

Moramo uvažiti činjenicu da je većina mladih ljudi seksualno aktivna (što ne znači da su već stupili u seksualne odnose) i da je zbog toga nužno stalno promovisati razvoj znanja i veština koje će im pomoći da se zaštite od rizika. Potrebno je ohrabriti adolescente da samostalno donose odluke, da pozitivno i odgovorno izražavaju i istražuju svoju seksualnost, da otvoreno razgovaraju o tome, da se nauče da se odupru seksualnoj prisili i nasilju. Odgovornost je odraslih, onih koji kreiraju zdravstvene i edukativne programe usaglašene sa stvarnošću mladih, zbog toga zaista velika.