Ličnost maloletnih delikvenata

Neprihvatljivo društveno ponašanje

U objašnjavanju fenomena asocijalnog, antisocijalnog i delinkventnog ponašanja, koje se uopšteno naziva društveno neprihvatljivim, posebna se pažnja, osim socijalnih, kulturnih činilaca i sticaja okolnosti, poklanja osobinama ličnosti. Činioci okoline, koje kao najznačajnije često ističu zastupnici nekih socioloških teorijskih orijentacija, ne mogu u potpunosti objasniti ovakve oblike ponašanja.

Mnoga istraživanja potkrepila su dokaze o povezanosti ili uslovljenosti takvog ponašanja i osobina kao što su emocionalna stabilnost, frustraciona tolerancija, upornost i drugih osobina ličnosti u užem smislu, koje predstavljaju relativno stabilnu organizaciju motivacionih sklonosti individue, koja proizilazi iz interakcije bioloških poriva i socijalne i fizičke okoline.  

Pojam adolescencije kao razdoblja u psihičkom razvoju čoveka nastao je u savremenom društvu. U dalekoj prošlosti, u primitivnijim društvima, adolescentni period označavao je kraj detinjstva i ulazak u svet odraslih.

Preuzimajući dužnosti, mladi čovek je tada preuzimao i prava odraslih.

U takvim društvima, anatomsko-fiziološka i polna zrelost podudarale su se sa psihološkom i socijalnom zrelošću. U okvirima relativno jednostavne organizacije društva, to je bilo realnije nego u našim, savremenim uslovima.

Život mladih u savremenom društvu je neizmerno složeniji, pa sama činjenica da je adolescent anatomski i fiziološki zreo ne govori neminovno o njegovoj psihološkoj zrelosti, a posebno ne o njegovoj socijalnoj zrelosti i ekonomskoj samostalnosti.

Protivurečnosti savremenog trenutka nalažu da se mladi što duže školuju, u nastojanju da time sebi obezbede što bolje prilagođavanje, i sposobnost za obavljanje što više poslova, pa time adolescencija traje sve duže a samostalnost se ostvaruje sve kasnije.

Sticanje emocionalne stabilnosti

Adolescentima se nameće rešavanje mnogih životnih zadatka i postihnuća u različitim područjima.

Emocionalna stabilnost se postupno stiče, obogaćena emocijama vezanim za ljubav i tek probuđenu polnost, što je povezano sa potrebom za privlačenjem pažnje suprotnog pola i ponašanjima koja do toga dovode.

Prisutna je nesigurnost u ličnosti mladih, vezana za status i egzistenciju, kao i druge elemente koji odlikuju život odraslih. Sanjarenje se često bira kao jedino moguće rešenje kada su svesni svojih teškoća i nemogućnosti da se sa njima suoče i da ih reše, ili im ono bar predstavlja način da se oslobode teskobe, napetosti i izbegnu sukobe. U ovom periodu oblikuju se i moralna gledišta i shvatanja mladih. Nekada se u ponašanju mladih ne razvijaju viši moralni ciljevi, a njihova humanizacija i socijalizacija bitno su oštećeni. 

Počinje da se razvija i vlastita individualnost, mladi se uključuju u različite vidove društvenog života.

Olport navodi da je osnovno pitanje mladih: "Ko sam ja?"

Neprestano teže da ih tretiraju kao odrasle, nastoje da se ističu, budu zapaženi i originalni, a istovremeno su posebno osetljivi po pitanju ugleda i časti. U procesu traganja za svojim identitetom, mladi se uključuju u društvo. Oni imaju potrebu za udruživanjem, pa zahteve grupe koju prepoznaju kao sebi blisku često nadređuju zahtevima roditelja. Ponekada to mogu biti i grupe sa devijantnim ponašanjem, što se obično dešava u manje kontrolisanim uslovima. Nastojeći da se što više mladih uključi u pojedine aktivnosti namenjene mladima, kroz proces masovnog sprovođenja tih aktivnosti, gubi se individualnost. U savremenim uslovima, često se ne može dovoljno voditi briga o pojedincu, pa se uprkos druženju stvara doživljaj usamljenosti. U vezi sa tim može doći do alijenacije. U takvim masovnim akcijama, mladi sve više gube lični kontakt i prisnu povezanost sa roditeljima, kao i sa nastavnicima, ali i sa svojim prijateljima. Gubi se svrha njihovih nastojanja da se uključe u društvo i njegove tokove, iako su za time silno žudeli. Upravo ovokav doživljaj može predstavljati teren na kriminalne oblike ponašanja. 

Kriminalne grupe

U kriminalne grupe se povezuju mladi ljudi koji imaju neke psihološke ili društvene probleme. Njihova povezanost zasniva se na prihvatanju istih gledišta i vrednosti koje grupa podržava. To je posebno prisutno kada porodica, škola i druge ustanove za mlade, za njih nisu privlačne, pa grupa postaje zamena za porodicu. Izgubljenu ili nedotajuću porodičnu komunikaciju zamenjuju onom u grupi, a sadržaj njihovog grupisanja postaje kriminalno ponašanje. 

Formiranje slike mladih o sebi 

Način na koji se formira slika o sebi i drugima može trajnije uticati na ispoljavanje ličnosti adolescenta. Njihove stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine:

• Oni koji prema sebi pokazuju negativan stav izražavaju nepoverenje u svoje sposobnosti i vrednosti, nedostatak samopoštovanja, što kao posledicu može imati otežano postizanje uspeha.
• Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje, time ne olakšava, već još više otažava svoju adaptaciju, ne mogavši da uskladi idealnu i realnu sliku sebe, iz čega takođe proističu neuspesi u rešavanju razvojnih i životnih problema.
• Većina maloletnika ima još uvek neizgrađen odnos prema sebi, što nosi zbunjenost i konfuziju vezanu za lične potencijale i mogućnosti. 

Kako se opšti društveni uslovi života stalno menjaju, a u okviru tog procesa odvija se i unutrašnje menjanje i proces sazrevanja mladih, postojeći društveni poremećaji će u većoj ili manjoj meri uticati i na uslove života, ličnost i ponašanje mladih. Nesklad i raskorak između ličnih interesa i mogućnosti, koji oni najoštrije doživljavaju, čine da je upravo ovaj segment društva upravo onaj koji društvene promene najsnažnije doživljava. Istovremeno nesrazmerno izloženi pritisku negativnih političkih i kulturnih tendencija, podložni su krizama koje samo dodatno kontaminiraju ionako težku i kompleksnu razvojnu sliku ovog životnog perioda. Neke od osnovnih vrednosti koje adolescenti sebi postavljaju odnose se na potrebu za privatnošću, samosvojnošću, odgovarajućim materijalnim položajem, profesionalnim uspehom i kvalitetnim organizovanjem slobodnog vremena. Iz redova onih koji su izrazito nezadovoljni mogućnostima ostvarenja ovih cileva regrutuju se oni koji na ovakve okolnosti reaguju socijalno devijantnim i kriminalnim oblicima ponašanja.

Doba najveće fizičke snage, adolescencija, koincidira sa vrhuncem uspona kriminaliteta. Proces prerastanja mladića u zrelu ličnost povezan je sa nizom biopsihičkih promena, čija dinamika pruža velike mogućnosti za vaspitne uticaje i usmeravanje procesa socijalizacija. U ovoj fazi razvojma, mladi ljudi su prijemčivi za uticaje koji njen uticaj mogu usmeriti kako u pozitivnot, tako i u asocijalnom ili antisocijalnom smeru. Za svoje ponašanje, kao još nepotpuno formirane ličnosti, imaju znatno umanjenu pravnu i moralnu odgovornost. 

Prestupnik ili ne?

Često postavljano pitanje da li ima razlike u ličnosti prestupnika i onih koji to nisu, odnosno da li kriminalna ličnost ima specifičan biopsihički sklop, rezultiralo je mnoštvom istraživanja na tu temu.

Veliki broj ovih istraživanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija ličnosti - inteligencijom, koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja, i kao takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih.

Na populaciji maloletnih delikvenata, rezultati pokazuju da se intelektualni nivo razlikuje u zavisnosti od tipa kriminalnog dela.

Silovanja, na primer, češće čine intelektualno zaostalije osobe, dok krivična dela vrše intelektualno jači pojedinci.

Takođe, osobe nižih intelektualnih sposobnosti češće su saučesnici i ostavljaju za sobom više tragova prilikom izvršenja krivičnog dela, dok osobe viših intelektualnih potencijala obavljaju organizatorske funkcije u kriminalnim aktivnostima.

Po nalazima Burta, kriminalne aktivnosti nekih osoba slabije inteligencije uslovljene su njihovom nemogućnošću da shvate nedozvoljenost nekih postupaka i nedoličnost pobuda koje ih na to navode.

U ukupnoj masi prijavljenih dela, maloletnici učestvuju sa 11-16%. Od svih prijavljenih dela protiv imovine, oni čine 27% a u relativno malom procentu učestvuju u masi prijavljenih dela protiv opšte sigurnosti.

Sami delinkventi su davali odgovore o uzrocima njihovog delikventnog ponašanja.

Kao najbitniji navedeni razlog je druženje sa asocijalnim ili antisocijanim osobama iz njihove okoline (40,7%). Kao značajan faktor izdvojen je i alkohol (31,2%), koji se konzumira u vreme izvršenja dela. Oko jedne četvrtine ispitanika smatralo je da odgovornu ulogu u njihovom delinkventnom ponašanju ima njihova "narav", odnosno neke osobine njihove ličnosti koje su izvan njihove kontrole.

Donekle iznenađuje podatak, da ispitanici roditeljima i neadekvatnom vaspitanju nisu pridali poseban značaj, već je samo 14,3% ispitanika to navelo kao razlog njihovog neprilagođenog ponašanja. Najmanja je važnost data vezi između bolesti i delinkventnog ponašanja. Iz ovog istraživanje se vidi da su delinkventni dominantno tražili razloge za svoje ponašanje i svojim osobinama i postupcima, a mnogo manje da su sebe doživeli kao pasivni derivat nesrećnih životnih okolnosti.

S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca, može se govoriti o pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. Neka svojstva ličnosti su takva da se na njih lako "primi" kriminalno ponašanje. Drugim rečima, raznovrsni oblici delikventnog ponašanja ne razvijaju se na terenu bilo koje strukture ličnosti, već raznovrsnim strukturama verovatno odgovaraju raznovrsni oblici asocijalnog ili antisocijalnog ponašanja.

Ličnost prihvata one oblike ponašanja koji se najlakše uklapaju u njenu već formiranu, stabilnu strukturu, ili u strukturu koja je u formiranju. Verovatno zato stariji delinkventi, kod kojih tretman prevaspitavanja nije uspeo, pokazuju pretežno iste oblike ponašanja. Kod maloletnih osoba javljaju se različiti, nestalni oblici delinkventne i asocijalne aktivnosti, što ponašanju maloletnika daje izvesnu specifičnost u odnosu na ponašanje punoletnih osoba. 

Alarmantno stanje delikvencije

Posebno u zadnjoj deceniji 20. veka, stanje maloletničke delinkvencije kod nas, postalo je alarmantno.

Ta ocena je povezana i sa nepodeljenom procenom o lošem globalnom stanju društva. Lišavanje slobode maloletnika koristi se kao poslednje sredstvo vaspitnog uticaja. Kriminalna dela sve više vrše mladi, često u grupama, a njihovo ponašanje je sve brutalnije. Iako su se ranije počinioci krivičnih dela protiv imovine regrutovale iz socijalno i ekonomski nižih slojeva, sve je više mladih koji ova dela vrše a potiču iz dobrostojećih i imućnih porodica.

U mnogim evropskim zemljama, kao posebno efikasna pokazala se specifična vaspitna mera sprovedena kroz dobrovoljan, društveno koristan rad maloletnih izvršilaca krivičnih dela. Potrebno je, i u našoj sredini uraditi više i konkretnije, što podrazumeva primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju u oblasti maloletničke delinkvencije zasnovanu na mnogobrojnim, dragocenim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji.