O doktoru
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
"Borba" sa neurotskim siptomima nije laka, cesto i zato sto od strane sredine ili cak i medicinskog osoblja, pacijent nema dovoljno podrske i razumevanja, te mu se nekada prebacuje da preteruje, da je previse okupiran time i da treba da "misli pozitivno". Imate srece da Vas porodica razume i podrzava, ali to nije razlog da previse razgovarate o tome sa njima, bar iz dva razloga: najpre zato sto oni brinu vise ukoliko ih stalno izvestavate o novitetima u vasim smetnjama, a drugo sto pricajuci o tome i Vi dodatno fiksirate misli na zdravstveno stanje, sto ne bi trebalo da bude Vas cilj. Istina je da sada treba snagom volje da se vratite u uobicajeni ritam aktivnosti, i lekovi Vam znacajno pomazu u tome, ali to podrazumeva da istovremeno treba sto manje da analizirate svoje smetnje i da sto manje podrzavate razgovore na tu temu (i o Vasim i o smetnjama ljudi koji pomenu da i oni imaju neke tegobe), a da se sto vise bavite drugim stvarima. Dobra organizacija vremena i sto ispunjeniji dan ucunice da imate manje vremena da se u mislima time bavite, a videcete i sami da sto manje pricate o tome, ili na pitanja zabrinutih odgovarate da Vam je sada dobro, smetnje ce biti sve blaze i redje. Crne misli koje pominjete verovatno nisu toliko intenzivne posto vec sebe opisujete kao saljivdziju i komunikativnog coveka, dakle, nemojte sebe svrstavati u kategoriju depresivnih jer time u svojoj glavi potencirate problem. Ukoliko insistirate na tome da su Vasi problemi veliki, oni ce poceti vremenom da Vam izgledaju jos veci! Nemojte se opterecivati ni tezom da biste mogli povrediti nekog od bliznjih, ukoliko to nije toliko uporna misao koja Vam se javlja. Ukoliko to jeste, postoji mogucnost da Vase smetnje nemaju samo kvalitet anksiozno-deoresivnih smetnji, vec i elemente kompulzivnih misli, za koje je moguce da treba dopuniti terapiju koju uzimate, ali se o tome morate konsultovati sa neuropsihijatrom, odnosno insistirati na tome da imate cesto takve misli, ukoliko su one zaista tako ceste i predstavljaju Vam toliko opterecenje.
Imam 22 godine i već oko godinu dana osećam psihološku nelagodu. Naime, osećam strah da ću tokom razgovora sa ljudima da napravim grešku u govoru. Zbog toga prilikom razgovora sa ljudima osećam intezivnu napetost, a često pravim i gramatičke greške stavljajući reči u pogrešan padež, rod, oblik, zamuckujem, nepravilno izgovaram reči i glasove. Napominjem da ranije nisam imao nikakvih problema u izražavanju. Takođe, ponekad osećam intenzivnu anksioznost i kad ne razgovaram sa nekim, samo zbog mogućnosti da ću početi da pričam i da ću da napravim grešku. Takva stanja traju od nekoliko sati, pa do desetak dana.
Problemi koje opisujete odgovaraju slici anksioznih smetnji, ne toliko u smislu potpune disfunkcionalnosti koju bi podrazumevala fobija, već pre kontinuirane napetosti i nelagodnosti koja Vas onespokojava i čini nesposobnim da relaksirano razgovarate i funkcionišete, a svaka greška koju je u tom stanju lako napraviti, izvor je nove napetosti. Niste napisali da li ste se ikada povodom svog problema javljali nekom stručnom licu. Vaše subjektivno osećanje je, verujem, varijabilno, pa se nekad oko istih smetnji osećate manje opterećeno, a nekada više. Bilo bi veoma korisno za Vas da se javite nekom terapeutu koji bi Vas uputio u tehnike relaksacije kako biste olakšali doživljaj unutrašnje napetosti i pri tom lakše funkcionisali u konkretnim situacijama. Iako sa stručne strane gledišta, Vaše smetnje ne spadaju u kategoriju težih psihičkih smenji, Vaše subjektivno stanje sigurno govori drugačije i verujem da se veoma neprijatno osećate. Niste pomenuli da li je postojao neki događaj ili problem koji biste mogli povezati sa početkom smetnji, ali nije isključeno da je neki spoljašnji ili unutrašnji konflikt isprovocirao početak smetnji. Samim tim, ukoliko biste razrešili taj potencijalni konflikt (koga ne morate aktuelno ni biti svesni) uz pomoć terapeuta, mogli biste bolje kontrolisati eventualno buduće pojavljivanje ovih i sličnih smetnji.
Zaista je interesantno da Vas pitanje staro ovoliko godina jos uvek muci,a li cu ipak pokusati da na njega odgovorim. Dakle, dijagnoza emocionalne neyrelosti ne daje se na osnovu izgleda, vec na osnovu opseznije procene, u okviru koje postoji i obracanje paznje na elemente samopovredjivanja ili tetovaze, koji se smatraju jednim od znakova nize emocionalne zrelosti. Ne samo kada je u pitanju regrutacija, vec i mi u svakodnevnoj klinickoj praksi pitamo pacijente sa li imaju tetovaze, ili oziljke od samopovredjivanja, kao dosta vazan dijagnosticki znak. Smatra se da emocionalno zrela osoba ima u vidu da su to oziljci i tetovaze koje ostaju zauvek, pa se teze odlucuje za takvu vrstu "obelezavanja", odnosno, sami znaci samopovredjivanja ukazuju na visoku napetost koja trazi ventil kroz secenje ziletom ili drugim ostrim predmetima ili gorenje zarom cigarete, a sve to ukazuje u najmanju ruku na elemente izvesne psihicke nestabilnosti. Naravno da je moguce da ste od vremena samonanosenja tih povreda imali dovoljno dug period da sazrete i da budete emocionalno zreli, u skladu sa svojom dobnom grupom, cak i o vreme Vase regrutacije, a posebno dalje tokom zivota, ali su oziljci ipak ostali kao Vase vecito obelezje koje je mozda tada nepravedno prevagnulo u stranu postavljane dijagnoze. Zasto je u dijagnozi stajalo /12 ne znam, jer nikada nisam radila u vojnoj ustanovi i smatram da su to oznake koje su specificno vezane za njihovu klasifikaciju vojnika (jer takve oznake u zvanicnoj klasifikaciji ne postoje), ali moje iskustvo sa ljudima koji su mi pokazivali dokumentaciju ponetu iz vojske je da je kod regrutacije ova kategorija emocionalne nezrelosti vrlo siroko shvacena i da se u nju smestaju sve potencijalne psihicke smetnje, zbog kojih nadlezni smatraju da je sposobnost za sluzenje vojnog roka ogranicena. To bi ustvari trebalo da bude mera zastite i za samog regruta koji mozda nije u stanju da sa lakocom podnese proces adaptacije na zahteve vojnog roka, kao i mera opreza u odnosu na moguce incidentne situacije do kojih bi moglo doci na terenu psihicki posebno osetljive licnosti. Kako god bilo, smatram da je ono sto je zaista vazno kako se Vi sada osecate i cinjenica da se tokom zivota svako od nas menja, pa cak i ako smatrate da Vam je ovakvim rasporedom ucinjena nepravda, nastojte da Vas to vise ne opterecuje jer je, nadam se, dalji tok vaseg zivota pokazao da ste zreli i adekvatni. Pozdrav.
Živim u braku 28 godina sa ženom koju više ne volim, i već 4 godine nemamo seksualne odnose, niti ja išta osećam prema njoj. Našao sam sebi ženu s kojom se mnogo dobro razumem i želeo bih Vas pitati na koji način da se rešim ove žene koja mi samo stvara probleme. Preti da će da mi zapali kuću, pobiti kerove, i da će se obesiti o kesten koji imam u dvorištu ako je isteram iz kuće i pokrenem razvod braka. A što je najgore i preti da će ovoj novoj ženi ubiti dete, i to je još rekla - ubiće njeno štene. Nedavno je moja nova ljubav bila kod mene, a sadašnja je došla i našla nas je u kući za večerom. Ona je tako poludela da je počela da šutira stvari ove žene, da je naziva svakakvom i htela je da je udari flašom. Ja sam naravno zaštitio ovu ženu, koja nije kriva jer ja preuzimam krivicu na sebe, najverovatnije nisam smeo da dozvolim da do ovoga dođe.
Imam utisak da sa suprugom koju više, kako kažete, ne volite, niste napravili bilo kakvu vrstu pripreme ili dogovora, kao što bi bilo očekivano za ljude koji su već više od četvrt veka zajedno i trebalo bi da se dobro poznaju. Ukoliko je Vaša supruga protiv razvoda, verovatno ipak postoji neki način ili preko neke njoj bliske osobe, da se porazgovara ili učini spremnijom da razume da zajednički život uz mržnju nije ni za nju dobar. Ni Vi, rekla bih, niste postupili najtaktičnije, i stvorili ste situaciju kakva se desila, da i Vaša nova izabranica bude u situaciji da joj bude nelagodno. Pokušajte da razmislite ko bi bila osoba od autoriteta za nju, da sa njom ljudski i razumno porazgovara i da joj ukaže na sve okolnosti, što će možda ublažiti posledice dosadašnjih neprijatnosti. Ovakva situacija ne može se prekratiti po kratkom postupku, a da ne donese neprijatnosti i teškoće.
Prikazano 31-35 od ukupno 91 pitanja