O doktoru
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom?
Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.
Prikazano 16-20 od ukupno 91 pitanja