Prof. dr Bojana Dimitrijević

Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Draga J,

 situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.

 S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Postovana ,

problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.

 Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med psihologije

Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema. 

Postovana,

Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!

Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije