O doktoru
Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.
Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.
Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.
Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.
Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije
buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije
Prikazano 61-65 od ukupno 91 pitanja