Stres je pojam koji se danas koristi u širokom ali i veoma nepreciznom značenju. Stanja straha i neizvesnosti, bolest i tragični događaji u porodici, materijalna ugroženost, nesigurnost na poslu, produženi fizički napor, izloženost neke osobe ekstremnim temperaturama, buka, nesanica i gladovanje, ali i situacije koje nose krajnju radost i prijatnost, u principu se opisuju kao "stresne".

Da li će bilo koja od navedenih situacija biti stresna, zavisi od osobe koja je proživljava. Jednostavno rečeno, nabrojane situacije, ma u kojoj meri da ugrožavaju određenu osobu, stresne su isključivo pod uslovom da kod određene osobe izazivaju masu nespecifičnih psiholoških i telesnih reakcija. U slučaju da takve reakcije izostanu, može se reći da te osobe nisu pod stresom. Bilo telesno ili psihički većina ljudi reaguje na gorenavedene stresne situacije. Većina, ali ne i svi. Reakcija na stres je individualna stvar.

Zato uzmite olovku u ruku, skala stresa je pred vama, pažljivo pročitajte opis navedenih stresnih situacija, zamislite ih i rangirajte misaone i telesne doživljaje tih situacija brojevima od 0 do 100. U odeljku "Ličnost i stres" otkrićete nešto više o sopstvenom reagovanju na stresne situacije.

Skala stresa po Holmsu ("Psihologija danas", br. 3, 1998.) -

Smrt i bolest u porodici	100
Razvod	73
Fizičko razdvajanje supružnika	65
Vreme u zatvoru	63
Smrt roditelja	63
Bolest u porodici	53
Venčanje	50
Otpuštanje sa posla	47
Bračno izmirenje	45
Penzija	45
Briga za zdravlje roditelja	44
Trudnoća	40
Seksualni problemi	39
Prinova u porodici	39
Poslovni problemi	39
Promena finansijske situacije	38
Smrt bliskog prijatelja	37
Promene u životnoj situaciji	36
Bračne svađe	35
Hipoteka ili veliki dug	31
Promena profesionalne odgovornosti	29
Odlazak iz kuće	29
Početak ili kraj školske godine	29
Promene uslova života	25
Teškoće sa šefom	23
Promena radnog vremena ili uslova na poslu	20
Preseljenje	20

Ličnost i stres

Reakcije na stresne događaje i konflikte u velikoj meri zavise od "kakvog je materijala" napravljena ličnost. Neko se rodi kao ekstrovertna ličnost, otvorena prema drugima, a neko je introvertan (zatvoren) i prema ljudima i događajima. Nasleđe je neke ljude snadbelo "jakim" živcima (stabilan vegetativni nervni sistem), a neke "slabim" - labilan vegetativni nervni sistem.

Upravo od toga u dobroj meri zavisi kako će ličnost reagovati kada se nađe u stresnim situacijama. Ne samo empirijska istraživanja, već i svakodnevno iskustvo nesumnjivo pokazuju da introvertovane osobe sa labilnim vegetativnim sistemom ("slabim živcima") u stresnim situacijama lakše prevazilaze strepnju, strah i depresiju. Nasuprot tome, ektrovertovane osobe zbog svojstava nervnog sistema teže savladavaju strahove i depresiju, pa pokazuju veću sklonost da pod određenim životnim okolnostima lakše oboljevaju od kardiovaskularnih oboljenja - ovo se posebno odnosi na osobe koje pripadaju "A" tipu ličnosti.

Cilj života

Cilj života je očuvanje njega samog. Čovekov biološki softver na različite načine obrađuje nagle i prolazne stresne događaje pa i situacije koje ga muče i iscrpljuju na duge staze. Čovek, na primer, na jedan način doživljava trajni rastanak sa osobom za koju je vezan, a na drugi način ostajanje u vezi sa tom istom osobom bez obzira "što je to bez veze". Govorimo, dakle o "akutnom stresu" kakve su situacije pod brojem 5, 6, 10, 12, 17, 22 u gornjoj tabeli i "hroničnom stresu" - kakve su sve ostale situacije.

Šta se dešava sa organizmom u akutnom stresu?

Iznenadni doživljaj veoma neprijatne, averzivne, krajnje neprijatne ili krajnje prijatne životne situacije izaziva sledeće reakcije:
a. Mozak registruje opasnost i odmah šalje signal telu koje "otpušta" hormon pod nazivom kortizol.
b. Hormon mobiliše energiju.
c. Budnost (pažnja, vigilnost) se pojačavaju. Ubrzava se rad srca. Krvni sudovi se šire i skupljaju. Razmena materija u telu doživljava "zaokret".
d. "Zaokret" metaboličkih procesa (razmene materija u telu) ima cilj da energiju usmeri prema mišićima.
e. Opasnost je prošla.
f. Hormon "zatvara" sam sebe. Prelaskom u mozak, on "naređuje" telu da se odmori, što istovremeno označava i prestanak lučenja kortizola.
g. Organizam se vraća u pređašnje, uobičajeno stanje.

A šta se događa u hroničnom stresu?

Dugotrajne stresne situacije kao što su stalne porodične teškoće, nerešivi poslovni problemi, nezaposlenost, usamljenost, deluju na sledeći način:
a. Mozak šalje telu signal da kortizol stupi u akciju
b. S obzirom na to da je stresna situacija dugotrajna, hormon kortizol i dalje se luči.

c. Organizam ulazi u "crvenu zonu" koju karakteriše permanenta napetost, strepnja, uznemirenost, nesanica, depresija i telesni simptomi funkcionalnog karaktera.