Gastroenteritis

Gastroenteritis predstavlja infekciju i zapaljenje sluznice želuca i creva koja se manifestuje povraćanjem, prolivom i grčevima u trbuhu.

 

Uzrok nastanka

Etiologija gastroenteritisa je raznovrsna a najčešći izazivači su:

  • Bakterije (Salmonella, Shigella, Vibrio cholerae, Campilobacter jejuni, Yersinia enterocolitica, Escherichia coli, Vibrio parahaemolyticus, Clostridium botulinum, Staphylococcus i dr.),
  • Virusi (Rotavirusi, Norwalk virusi, HIV, astrovirusi, Coxackie, Echovirusi),
  • Protozoe (Entamoeba histolytica, Blastocystis hominis, Giardia intestinalis),
  • Helminti (Plathelmintes, Nematode, Trichinela spiralis, Taenia solium),
  • Gljivice (Candida albicans, Histoplasma capsulatum i dr.)

 

Izvori infekcija su životinje i ljudi tokom akutne faze bolesti ili kao kliconoše akutne, hronične i tranzitorne. Oboleli čovek izlučuje uzročnike preko stolice. Ako su životinje izvor, čovek se zarazi preko primarno ili sekundarno kontaminiranih namirnica životinjskog porekla. Infekcija se prenosi alimentarnim, hidričnim putem, prljavim rukama i preko muva.

 

Klinička slika

Akutni gastroenteritis se odlikuje mukom, nagonom na povraćanje, povraćanjem, bolom u epigastrijumu i paraumbilikalno, učestalim prolivastim stolicama (najčešće bez patoloških primesa), meteorizmom (nadutost trbuha), znacima gubitka tečnosti i elektrolita, povišenom telesnom temperaturom.

Hronični oblici se odlikuju dužom inkubacijom, postepenim početkom, slabo ispoljenim lokalnim i opštim znacima bolesti. Prolivi se često smenjuju sa opstipacijama (zatvor). Bolest je povremeno latentna ali naginje ka egzacerbacijama i recidivima.

 

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamnezno - epidemioloških podataka, kliničke slike i laboratorijskih ispitivanja. Dijagnoza se potvrđuje bakteriološkim, virusološkim, parazitološkim, mikološkim pregledom stolice, krvi i serološkim testovima. Uzročnici bolesti se traže u stolici, brisu rektuma ili materijalu uzetim endoskopijom.
 

Lečenje

Lečenje je kompleksno jer podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita, etiološku terapiju i dijetetski režim.

Nadoknada tečnosti i elektrolita može biti per os ili parenteralna. Oralna rehidromineralizacija se sprovodi kod manjeg gubitka tečnosti bez povraćanja i malog broja prolivastih stolica. Za efikasniju nadoknadu tečnosti i elektrolita koriste se bikarbonati radi korekcije acidoze. Za parenteralnu nadoknadu se koristi fiziološki ili Ringer rastvor, rastvor bikarbonata, plazma, zamene plazme i dr.

Za bakterijske nokse koriste se antibiotici, a za virusne ne postoje specifična antivirusna terapija. Kod mikotične (gljivične ) geneze koriste se antimikotici. U slučajevima kada je izazivač protozoa ili helminti koriste se antiprotozoalna i antihelmintska sredstva.

Dijetetski režim ima zadatak da zadovolji energetske potrebe obolelog organizma a da istovremeno bude pošteđen već razdražen digestivni trakt. Nepoštovanje dijete je čest uslov za prolongiranu bolest ili pojavu recidiva bolesti.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Sanela 16.01.2012

    Interesuje me, gde u Srbiji mogu naći najboljeg specijalistu iz ove oblasti? 


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde