Glavobolje - vrste, dijagnostika i lečenje

Glavobolja je čest simptom sa mnogim mogućim uzrocima. Diferencijalna dijagnoza i lečenje zavise od vrste, težine i povezanih simptoma.

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba sa kojima se svakodnevno suočavamo. Ako su isključeni ozbiljni uzroci, lečenje glavobolje može biti efikasno i prirodnim sredstvima.

Vrste glavobolja

Glavobolje se razvrstavaju u primarne, sekundarne i neklasifikovane kao i nedovoljno specifične glavobolje. Potrebno je napomenuti da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih vrsta glavobolja.

Primarne glavobolja su:

•  Migrena - Tipično jednostrana, pulsirajuća i povezana sa mučninom, povraćanjem, fotofobijom i fonofobijom. Može imati auru (vizuelni ili senzorni poremećaji) pre početka.
• Glavobolja tenzionog tipa - blaga do umerena, često se opisuje kao čvrsta traka oko glave. Obično nije povezan sa mučninom ili povraćanjem.
• Klaster glavobolja - teška, jednostrana, oko očiju, sa autonomnim simptomima kao što su
  lakrimacija, rinoreja i ptoza. Epizode se javljaju u klasterima, traju nedeljama do mesecima.

 Sekundarne glavobolje je javlaju kao simptom kod drugih bolesti ili stanja. To su pre svega:

• Sinusitis - tipično povezan sa bolom u licu i pritiskom, zapušenim nosom i povišenom telesnom temperaturom.
• Cervikogena glavobolja - često zbog problema sa vratom (vratna kičma ili mišići).
• Glavobolja zbog prekomerne upotrebe lekova - hronična glavobolja usled prekomerne upotrebe lekova protiv bolova, ‘overuse’ glavobolje.
• Trauma (posttraumatska glavobolja) - nakon povrede glave, može biti od blage do teške.
• Hipertenzija - teška glavobolja se može videti u slučajevima akutnog, nekontrolisanog visokog krvnog pritiska (hipertenzivna kriza).
• Meningitis - teška glavobolja sa povišenom telesnom temperaturom, ukočenim vratom i
  promenjenim mentalnim statusom.
• Tumori mozga ili masovne lezije - perzistentna glavobolja sa drugim neurološkim znacima
  (konvulzije, fokalni deficiti).
• Subarahnoidalno krvarenje - iznenadna, jaka glavobolja koju pacijenti opisuju kao najjaču glavobolju koju su ikada doživeli, često praćena mučninom i gubitkom svesti.
• Glaukom - teška glavobolja sa smetnjama vida i bolom u očima, često praćena
  mučninom/povraćanjem.

Drugi uzroci glavobolja:

• Temporalni arteritis - obično kod starijih osoba, sa osetljivošću vlasišta, klaudikacijom vilice i
  smetnjama vida.
•  Trigeminalna neuralgija - iznenadni, jak, oštar bol duž distribucije trigeminalnog nerva, obično na jednoj strani lica.

Lečenje glavobolja

• Kada je u pitanju migrena akutna terapija koja se primenjuje jeste Triptani (npr. sumatriptan), NSAIL, lekovi protiv mučnine ili ergotamin. Što se tiče prevencije dobro je koristiti beta-blokatore (npr. propranolol), blokatori kalcijumovih kanala, antikonvulzivni lekovi (npr.
  topiramat), CGRP inhibitori.
• Kod glavobolja tenzionog tipa primenjuje se terapija u vidu NSAIL ili acetaminophen. Za prevenciju je dobro koristiiti antidepresive (npr. amitriptilin) ili relaksanti mišića.
• Klaster glavobolja se leči terapijom kiseonikom, triptani (npr. sumatriptan) ili dihidroergotamin. Za prevenciju je potrebno koristiti Verapamil, kortikosteroidi ili litijum.
• Za sinusitis koristiti dekongestivi (npr. pseudoefedrin), nazalni kortikosteroidi, antibiotici (ako je potvrđena bakterijska infekcija).
•  Cervikogena glavobolja najbolje je otići na fizikalnu terapiju, masaže i koristiti analgetike i moguće blokade nerava.
• Glavobolje mogu nastati zbog prekomerne upotrebe lekova - savetuje se postepeno smanjenje upotrebe analgetika i prevencija migrene.
• Kada je u pitanju glavobolja uzrokovana hipertenzijom savetuje se kontrola krvnog pritiska antihipertenzivnim lekovima (npr. ACE inhibitori, beta-blokatori).
•  Za meningitis se koriste antibiotici ili antivirusna terapija (za virusne uzročnike), lečenje osnovne bolesti.
• Kod tumora mozga pre svega hirurška intervencija,  onda i hemoterapija ili zračenje u zavisnosti od vrste i lokacije tumora.
•  Subarahnoidalno krvarenje zahteva hitnu hiruršku intervenciju (npr. kliping ili namotavanje aneurizme), terapiju u jedinicama intenzivne nege.
• Glaukom se neposredno leči lekovima za snižavanje intraokularnog pritiska, koje je praćeno
  hirurškom intervencijom ako je potrebno.

Opšti pristup lečenju

• Akutni tretman - cilj je da se ublaži bol i uklone simptomi. Lekovi koji se mogu koristiti: NSAIL,
  acetaminofen ili specifični lekovi kao što su triptani za migrene ili terapija kiseonikom za klaster glavobolje.
• Dugoročna kontrola - prevencija je ključna u stanjima hronične glavobolje kao što su migrene i glavobolje tenzionog tipa. Preporučuje se upotreba preventivnih lekova, modifikacije načina života (npr. redovno spavanje, hidratacija, izbegavanje stresa koliko je to moguće) i izbegavanje određenih okidača (npr. određene vrste hrane).
•  Potražite hitnu medicinsku pomoć ako je glavobolja iznenadna i jaka, povezana sa neurološkim deficitima (npr. promene vida, slabost) ili ako postoje znaci sistemske infekcije ili traume.

Ako je glavobolja uporna, pogoršava se ili je povezana sa alarmantnim karakteristikama kao što
su neurološki deficiti, groznica ili skorašnja istorija traume, upućivanje na specijaliste (neurologa, oftalmologa ili ORL) je opravdano radi daljeg ispitivanja i lečenja.