Nije svaki lek protiv bolova za svaku vrstu bola

Analgetici su lekovi koji su, kao što im samo ime kaže, upereni protiv bola. Reč analgetik potiče od grčkog an- (bez) i -alegija (bol). Bol uvek posmatramo kao propratni simptom koji se praktično javlja uz sva stanja, dijagnoze i sindrome. Osim što je neprijatan senzitivni osećaj, bol je i emotivni doživljaj vezan za postojeću povredu tkiva. Pravo je umeće pronaći uzrok specifičnog bola i razrešiti ga, a kako bi se do toga došlo treba proći različite nivoe posmatranja.

Iako je bol subjektivna senzacija, zahvaljujući različitim skalama, postoji mogućnost da ga rangiramo. Rangiranje bola podrazumeva da pacijent, uz pomoć ponuđene skale, treba da dodeli bolu neku brojčanu vrednost od 0 do 10, gde je nula stanje bez bola, a deset je bol zbog kojeg osoba ne može da stoji. Uz pomoć rangiranja bola, lekar može pretpostaviti koliku i kakvu bol pacijent oseća.

Kako odrediti odakle dolazi bol?

Prof. dr Nataša Milenović je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, neko ko je svoju karijeru posvetio onima koji kod lekara odlaze kada imaju bolove u kostima i zglobovima. Na osnovu svoje kliničke prakse, navodi da svaki bol ima svoj izvor, a zadatak lekara je da taj izvor identifikuje. „Osobu najpre morate da sagledate, opservirate, objektivno i detaljno, odnosno, da u ovom delu kliničkog pregleda, detaljno uzmete anamnezu, jer dobra anamneza je pola dijagnoze. Nakon toga sledi i inspekcija odnosno pregled pacijenta, a potom i čitav niz misaonih procesa u kom isključujemo sve druge uzroke bola i ukoliko je moguće, postavljamo dijagnozu. Brzina nikada nije dobra u čitavom ovom procesu, te svakog pacijenta treba strpljivo saslušati i pregledati, kako bismo mu na adekvatan način pomogli.“ Prof. dr Milenović ističe da svaki čovek želi da živi bez bola, te zbog toga često svojim pacijentima koje je upravo bol doveo u njenu ordinaciju, kao rešenje prepiše neki od analgetika. Koji? Pa to zavisi od različitih činilaca: uzroka bola, dužine trajanja i inteziteta bola, ali i samog pacijenta.

Kada treba koristiti analgetik?

Kako prof. dr Milenović navodi, doskorašnja statistika ukazuje na to da se na dnevnom nivou u svetu prepiše preko 5 miliona recepata za lekove protiv bolova. Ovako visok broj navodi nas da se zapitamo da li se analgetici kritički koriste?

Lekari često pitaju svoje pacijente koliko često koriste analgetike, a odgovor mnogih je svakodnevno. Profesorka Milenović nam je ispričala i jednu anegdotu iz svoje kliničke prakse: „Volim da pitam ljude da li svakoga dana posole supu, a kad kažu da to rade samo kada nije slana, ja ih pitam zašto onda svakog dana piju analgetike?“ Pored svakodnevnog uzimanja analgetika, ozbiljan problem predstavlja i činjenica da se ovi lekovi kupuju po preporuci poznanika. Dr Milenović naglašava da to nikako ne treba radit jer ukoliko je i pomogao Vašem poznaniku, ne znači da je će taj lek biti dobar i za Vas, odnosno Vašu vrstu bola.

Kada je preporuka analgetika u pitanju, lekar treba da bude prva stanica. „Uz sva unapređenja analgetika, a danas su nam dostupni zaista odlični lekovi, kao što je na primer aceklofenak (Alfamil), ipak za za svaki bol i svako stanje pacijenta treba doneti individualnu preporuku. „Nekontrolisana upotreba lekova i rizikovanje sa terapijom, po pravilu su loši za pacijenta, naročito na duge staze“, napominje profesorka Milenović.

Zašto su analgetici važni?

Latinska izreka “Sedare dolorem – divinum opus est” znači da je umiriti bol božansko delo. Kako bismo to postigli, kako bismo pacijente doveli u stanje ravnoteže u kome ih više ništa neće boleti, često posežemo za analgeticima. Pa iako su, prema navedenoj latinskoj izreci , analgetici „božansko delo”, nažalost ne mogu da reše sva stanja, niti se preporučuju svima. Profesorka Milenović objašnjava kod kojih pacijenata efekat analgetika gotovo da ne postoji ili može biti i štetan: „Mnogi lekovi koji se koriste protiv zgrušavanja krvi nisu dobri u kombinaciji sa nekim analgeticima. Nikakav efekat ne postižete ni kod pacijenata sa gihtom ukoliko mu date analgetike, a pacijent nakon uzimanja leka konzumira namirnice koje ne sme da jede. Još ako se sve to zalije pivom, ne samo da nećemo imati nikakav efekat analgetika, već možemo i naškoditi pacijentu u smislu da dođe do oslobađanja kristala mokraćne kiseline do te mere da se napravi kamen u bubregu.“

Pri odabiru analgetika lekar uvek treba da sagleda šta je to dobro što analgetik nudi, ali i koje su moguće nuspojave. „Danas imamo savremene analgetike koji mogu da zaštite želudac i koji neće oštetiti kardiovaskularni sistem, kao što je malopre pomenut aceklofenak (Aflamil). Međutim iako su nam na raspolaganju savremeni analgetici, moramo biti kritični i detaljno analizirati svu terapiju koju pacijent trenutno uzima, kao i od kojih se drugih bolesti leči. Da bismo u tome uspeli veoma je važno zadobiti poverenje pacijenta, jer bez poverenja nikada nećemo dobiti iskrene i potpune podatke koji su nam neophodni kako bismo prepisali adekvatnu terapiju“, navodi profesorka Milenović.

Pored analgetika, profesorka u borbi protiv bolova savetuje i utrljkavanje gelova, odlazak na masažu, ispijanje antioksidanasa, antistres kombinaciju smutija... i za kraj, mada možda i najvažnije, pozitivne misli.

Prof. dr Nataša Milenović je vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na predmetima iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije. Osim pedagoškog rada kojem je izuzetno posvećena, profesorka Milenović beleži uspehe i u kliničkoj praksi radom u Specijalnoj bolnici za reumatske bolesti u Novom Sadu, koja je savremena reumatološka bolnica i jedina specijalizovana ustanova ove vrste u Vojvodini.