Edukacija za Vaše zdravlje

Podaci istraživanja ukazuju da u etiologiji karcinoma u populaciji, ishrana učestvuje u 60% slučajeva kod žena i 40% kod muškaraca.

Zdrava hrana je nadohvat ruke. Proizvodi koje treba izbegavati zbog visokog sadržaja masti su proizvodi od prerađenog mesa, punomasni sirevi, masno meso, puter, margarin, ulje i majonez.

Najbolji rezultati lečenja Bulimije u ishrani postižu se dijetom, kognitivnom terapijom i terapijom ponašanja. Terapija je individualna i odnosi se na promenu ponašanja u ishrani (kontrola unosa hrane i suzbijanje osećaja krivice zbog toga ) i neophodno uspostavljanje poverenja između pacijenta i terapeuta.

Cilj dijetalne ishrane kod oboljenja jetre, žučnih puteva i pankreasa jeste da popravi stanje ishranjenosti pacijenta, kao i opšte stanje pacijenta tokom akutne faze bolesti.

Dijastema mediana je slobodan prostor (razmak) izmedju gornjih (češće) ili donjih (ređe) centralnih sekutića. Obično se govori o dijastemi u stalnoj denticiji (stalni zubi), mada se često zapaža kod mlečne denticije i to je dobar prognostički znak da će se stalni zubi pravilno smestiti u zubni niz. 

Magnetna rezonanca predstavlja najsavremeniju dijagnostičku slikovnu metodu. Osnovna prednost metode je velika mogućnost razlikovanja različitih tkiva organizma čoveka i njihovog prikaza u različitim tonovima sive skale.  

Ptičji grip predstavlja veoma kontagiozno oboljenje živine i svih vrsta ptica koje je u 19. veku nazvano kuga kokošaka, a 1878. definisano je kao bolest. Virusi ptičjeg gripa pripadaju virusu gripa tip A. Svi poznati podtipovi virusa gripa A mogu da inficiraju ptice. Godine 1955. dokazano je da je uzročnik ove bolesti virus ptičjeg gripa, koji je po morfologiji sličan virusu gripa ljudi. Ovaj virus je visoko specifičan za vrstu, ali je do sada retko prelazio barijeru među vrstama i inficirao ljude.

Moždani udar je prestanak funkcionisanja određe­nih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovoj­nice.

Hiperosmolarno neketogeno stanje predstavlja akutnu komplikaciju dijabetes melitusa koja se karakteriše poremećajem stanja svesti i povećanom osmolarnošću u pacijanata sa hiperglikemijom. Glavni patofiziološki događaj u ovom sindromu je relativno ili absolutno odsustvo insulinske aktivnosti, koje može biti posledica povećane insulinske rezistencije, ili neadekvatnog snabdevanja insulinom bilo endogenog ili egzogenog.

Za vreme prodroma (upozoravajući period koji prethodi akutnom napadu) pacijent često može doživeti promene u raspoloženju, ponašanju ili glavobolju,  satima i danima pre početka napada (mirisanje, osećanje, slušanje ili viđenje izmenjenih i čudnih stvari). Sa proširenjem električne aktivnosti i samim tim napada na ceo mozak pacijent gubi svest i pada.