Ptičji grip

Ptičji grip predstavlja veoma kontagiozno oboljenje živine i svih vrsta ptica koje je u 19. veku nazvano kuga kokošaka, a 1878. definisano je kao bolest. Virusi ptičjeg gripa pripadaju virusu gripa tip A. Svi poznati podtipovi virusa gripa A mogu da inficiraju ptice. Godine 1955. dokazano je da je uzročnik ove bolesti virus ptičjeg gripa, koji je po morfologiji sličan virusu gripa ljudi. Ovaj virus je visoko specifičan za vrstu, ali je do sada retko prelazio barijeru među vrstama i inficirao ljude.

Virus influence tip A1 ima 16H i 9N subtipova. Kod ljudi su opisane bolesti izazvane podtipovima H5, H7 i H9, od kojih je H9 virus slabo patogen (ali su potvrđene bolesti ljudi i to 1999. u Kini i 2003. u Hong Kongu). Epidemija živine izazvana virusom H5 prvi put je zabeležena 1997. u H.Kongu. Osim virusa H5, 2003. god. izazvana je jedna epidemija H7 virusom u Holandiji gde je obolelo 89 ljudi, od kojih je jedan umro. Pored živine od ptičjeg gripa oboljevaju i divlje ptice, ali uz napomenu da od 42 vrste 24 ne oboljevaju, a mogu biti nosioci virusa.

Virus se isključivo prenosi horizontalnim putem, direktnim i indirektnim načinima. Nije moguća vertikalna transmisija jer virus ubija embrion. Putevi prenošenja su zaražena stolica ili sekreti. Najčešći put prenošenja je peroralni i/ili aerogeni. Životinje se zaraze virusom direktnim kontaktom sa zaraženom ili obolelom jedinkom, zagađenim vazduhom, vodom ili hranom, opremom, prevoznim sredstvima, preko ljudi koji rade sa živinom.. Kod domaće peradi infekcija AI daje dva osnovna oblika bolesti, određena visokom ili niskom virulencijom virusa. Takozvani niskopatogeni oblik obično uzrokuje samo blage simptome (nakostrešeno perje, pad u produkciji jaja) te lako može proći nezapažen.

Visokopatogeni oblik je mnogo dramatičniji, brzo se širi jatom uzrokujući bolest koja napada više unutrašnjih organa i dostiže mortalitet do 100% od 48h od početka. Uloga ptica selica u širenju virusa nije dovoljno razjašnjena. Divlje barske ptice (močvarice) se smatraju prirodnim rezervoarom svih influenca A virusa. One su verovatno nosioci virusa influence vekovima. Poznato je da su obično nosioci H5 i H7 virusa niske patogenosti.Ptice selice mogu da unesu nisko patogeni H5 i H7 virus u jata domaće peradi, koji zatim mutira u visokopatogeni oblik. Pored živine i ptica od ptičijeg gripa mogu da obole svinje, glodari, buve đubreta ali ne i buve mačke i psa. Od 2004. godine se zna da mačke oboljevaju i uginjavaju od AI, kada je na jednoj farmi u Aziji uginulo preko 15 mačaka a kod svih je izolovan H5N1 virus. U jednom zoološkom vrtu u Aziji je su oboljeli lavovi, tigrovi i leopardi, pri čemu su samo lavovi preživeli. Takođe je poznato da foke i drugi morski sisari mogu biti prenosioci virusa.

Sve ovo ukazuje na činjenicu da se sa ovim virusom nešto dešava i da počinje da preskače barijeru vrste. Rasprostranjeno održavanje H5N1 u peradi nosi 2 glavna rizika za ljude. Prvi rizik je direktna infekcija od peradi fekalno-oralnim putem, pre svega direktnim kontaktom sa zaraženom ili obolelom jedinkom (1 gr fecesa sadrži jednu milijardu virusa). Drugi  put prenošenja je indirektni preko zaražene hrane, vode, opreme, odeće i obuće radnika koji rade sa obolelom živinom, preko prljavih ruku, pacova i drugih glodara, inficiranih ptica i svinja.  Aerogeni put prenošenja AI je takođe moguć.

Drugi rizik je mogućnost da virus u povoljnim uslovima postane visoko patogen za ljude i lako se prenosi sa čoveka na čoveka. Ovi bi značilo početak pandemije.

Ptičji grip se ne ispoljava jedinstvenom kliničkom slikom kod čoveka. Jasno se mogu izdvojiti tri forme bolesti. U jednoj formi su najviše zahvaćene konjunktive, u drugoj preovlađuju simptomi i znaci od strane respiratornog trakta, dok je u trećem proliv primarni znak. Dispneu koja je jedan od znakova bolesti prate izraziti infiltrati na plućima. Virus od koje je obolela ne samo perad nego životinje i ljudi poseduje tzv. Z genotip. Takođe je zapažena promena i PB2 proteina što je povećalo virulenciju virusa a zapažena je rezistencija na dva antivirusna leka amantadin i rimantadin. Simptomatsko lečenje je primarno i sastoji se u snižavanju temperature, ležanja  u postelji, dosta blagih napitaka, smanjenje simptoma kašlja. Kauzalna terapija je na drugom mestu jer ne olakšava tegobe bolesnika i na njen efekat treba čekati, a iz literature se jasno vidi da je Oseltamivir lek izbora.

Dijagnoza bolesti se postavlja izolacijom virusa iz respiratornog sekreta, što je najmerodavnija metoda.

Da li postoji rizik od pojave pandemije i koji su preduslovi potrebni za nastanak pandemije.
Za nastanak pandemije su potrebna tri uslova

Za sada nema efikasnog i održivog prenosa H5N1 sa čoveka na čoveka, ali ta mogućnost postoji dok postoji mogućnost infekcije ljudi.