Dugotrajno stajanje na radnom mestu i nedostatak fizičke aktivnosti samo su neki od razloga za povećanje prisutnosti venske bolesti. Porast pacijenata ove vrste je primetan na svetskom nivou.
Doktor Dario Jocić, vaskularni hirurg, kaže da pacijenti sa kojima se on svakodnevno susreće uopšte nisu svesni koliko je njihovo stanje ozbiljno, a nepravilno lečenje značajno doprinosi pojavi invaliditeta. Ovo otežava i svakodnevno obavljanje određenih profesija, a učestalo odsustvovanje sa posla je primetno kod ovih pacijenata.
Proširene vene, kao jedan od najčešćih oboljenja koje zahvata veliki deo populacije, najčešće se dijagnostikuju kod donjih eksteremiteta ultrazvučnim pregledom na kom se konstatuje pogrešan tok kretanja krvi. Umesto da vene krv vode prema srcu, krv se vraća prema nogama i iz tog razloga na tom delu vene bubre i proširuju se.
„ Genetski faktor je izuzetno snažan kada govorimo o proširenim venama. U porodici u kojima su oba roditelja patila od proširenih vena, verovatnoća da će njihova deca naslediti ovu bolest je preko 80%. Međutim, ono što možemo da uradimo, kako bi se bolest kasnije manifestovala, jeste pravilna ishrana, svakodnevna fizička aktivnost, poput pešačenja, ili bavljenja nekim sportom, kao i eliminisanje svih faktora rizika, poput pušenja, gojaznosti, prekomernog sedenja ili stajanja” - objasnio je dr Jocić.
Kada je reč o fazama bolesti proširenih vena, u prvom stadijumu pacijenti obično imaju tegobe u vidu povremenih bolova u nogama, grčeva, ali bez vidljivih vena ili tzv. 'kapilara'. U ovoj fazi, obično se ultrazvulnim pregledom ne dijagnostikuje pogrešan tok kretanja venske krvi, već lečenje podrazumeva eventualno uzimanje lekova (venotonika) i nošenje elastičnih kompresivnih čarapa. Međutim, već u sledećem stepenu bolesti proširene vene su vidljive, a ultrazvučnim pregledom je, u velikom broju slučajeva, moguće dijagnostikovati pogrešan tok kretanja krvi.
„Kod najozbiljnijeg stepena venske bolesti javljaju se rane, koje su sve učestalije zbog zanemarivanja i neadekvatnog tretiranja bolesti. Kada nastane prva velika rana, ona zarasta u periodu od mesec dana do tri meseca. Gotovo svako naredno nastajanje venskih rana praćeno je znatno sporijim zarastanjem, dok se ne dođe do stadijuma kada ne postoji mogućnost zarastanja. Ukoliko se ovo stanje ne leči, može doći do ozbiljnih komplikacija i do životno ugrožavajućeg stanja.” - zaključio je dr Jocić.
Savremena medicina je omogućila da i ovi pacijenti imaju mogućnost kvalitetnog lečenja i relativno brzog oporavka. Reč je, takođe, o minimalno invazivnim metodama koje nisu bolne, brzo dovode do poboljšanja i nakon kojih nije potrebno nošenje elastičnih čarapa.
Pročitajte tekst dr Darija Jocića o novoj metodi o lečenju vena medicinskim lepkom.
Povezani tekstovi:
Operacija vena je najpouzdaniji način lečenja, ali vežbanje...
Za svakog ko pati od loše cirkulacije, važno je da zna na ko...
Populacija obolelih od dijabetesa je velika, ali nije zanema...
Od svih letnjih sportova, plivanje je verovatno najbolji nač...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde