Edukacija za Vaše zdravlje

Još od Šekspirovih vremena moždani udar ,,dodaje godine našoj mladosti, razara jesen našeg života i hladi zimu našeg nezadovoljstva". Poslednjih godina došlo je do značajnih promena u tretmanu obolelih od cerebrovaskularnih bolesti. Naime, od pre nekoliko decenija, shodno razvoju neuronauka, dolazi do eksplozije saznanja u oblasti cerebrovaskularnih bolesti, sto je dovelo do kompletne rekonceptualizacije dosadašnjeg stava prema ovim oboljenjima uz očekivanje da će ove promene biti prisutne i nadalje.

Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i  ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše. 

Osteoporoza je bolest sa kojom se suočava populacija tzv. "trećeg životnog doba", odnosno starije osobe. Od osteoporoze boluje 75 miliona ljudi u Evropi, SAD-u i Japanu. Smatra se da je u Srbiji ovom bolešću pogođeno oko 375 hiljada žena. Prema najnovijim istraživanjima broj ljudi kod kojih je ustanovljena osteoporoza će se udvostručiti u narednih 50 godina, usled starenja svetske populacije i uticaja raznih faktora, među kojima značajno mesto zauzima način života.  

Savremeni tempo života nam je nametnuo imperativ uspeha i stalnu jurnjavu u želji da stignemo do ovog cilja. Pritom, zanemarujemo svoje zdravlje i usput učinimo ponešto za sebe, uglavnom neki instant program za zdrav život, koji su, nažalost, preplavili medije. Život nam je uglavnom neuredan, prožet stresom i nepravilnom ishranom, a fizička aktivnost se upražnjava jedino kada potrčimo za autobusom. U ovom konglomeratu štetnih uticaja na naše zdravlje, prvi je na udaru kardiovaskularni sistem.

Socijalna fobija je oboljenje koje se karakteriše strahom od negativne procene drugih ljudi, kao i od posledica takve procene. Praćena je veoma burnim telesnim simptomima, dominantno ubrzanim srčanim radom, lupanjem srca (palpitacije), crvenjenjem, preznojavanjem i drhtanjem. S obzirom da se javlja kada osoba uđe u određenu socijalnu situaciju, razvija se, kao odgovor na potencijalnu neprijatnost, ponašanje izbegavanja takvih događaja, ili, ako je već u njoj - reakcija bežanja.

Problem psihogenog steriliteta je kompleksan. Ako ne postoje ubedljivi naučni dokazi da je sterilitet kod izvesnih parova posledica dejstva psiholoških faktora, nesumnjiva je činjenica da sam sterilitet uzrokuje stres. Šta se uopšte zna o psihogenom sterilitetu?

Da li imate problem sa spavanjem? Ako je tako, sigurno se pitate kakve su mogućnosti i šanse da vaše besane noći postanu prošlost, kome se možete obratiti za pomoć, kao i da li možete nešto i sami preduzeti i pomoći sebi. Neke od odgovora naći ćete u sledećem tekstu.

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja se primenjuje u lečenju različitih emocionalnih poremećaja. Najčešće se koristi u kombinaciji sa bihevior terapijom, obzirom da tako predstavljaju veoma efikasnu metodu za prevazilaženje brojnih problema, posebno iz kruga anksioznih i depresivnih poremećaja.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmatičnu kombinaciju dve veoma efikasne psihoterapijske metode - kognitivne i bihevioralne terapije. Spojene u jednu celinu predstavljaju moćno oružje u prevladavanju širokog spektra psihičkih poremećaja.

Smatra se da je u danjašnjim uslovim gotovo nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života i kod kojih posledice stresa ne možemo utvrditi ili su minalne. Sa druge strane, značajan je procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo verifikovati somatske i/ili psihološke posledice. Koji će ishod biti, zavisi od nekoliko činioca.