Bolesti srca uzimaju danak

Savremeni tempo života nam je nametnuo imperativ uspeha i stalnu jurnjavu u želji da stignemo do ovog cilja. Pritom, zanemarujemo svoje zdravlje i usput učinimo ponešto za sebe, uglavnom neki instant program za zdrav život, koji su, nažalost, preplavili medije. Život nam je uglavnom neuredan, prožet stresom i nepravilnom ishranom, a fizička aktivnost se upražnjava jedino kada potrčimo za autobusom. U ovom konglomeratu štetnih uticaja na naše zdravlje, prvi je na udaru kardiovaskularni sistem.

Kardiovaskularne bolesti  su u Srbiji na prvom mestu po zastupljenosti među stanovništvom, a neslavno prvo mesto zauzimaju i u klasifikaciji uzroka umiranja.  Najčešća patologija sa kojom se kardiolozi susreću su hipertenzija i koronarna bolest. Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je najčešća bolest savremenog sveta, a u Srbiji je ova bolest dominirala u prethodnoj deceniji zbog ekonomsko-političke situacije. Podaci variraju po regionima, ali se smatra da bar trećina odrasle populacije ima ozbiljnih problema sa povišenim krvnim pritiskom. Među uzrocima hipertenzije najčešće se pominju nasledni faktor, preterani unos soli i tečnosti, prolongirane stresne situacije i nerednovno uzimanje propisane terapije. Koronarna bolest se najčešće manifestuje kao stabilna i nestabilna angina pectoris i kao infarkt miokarda. Po zastupljenosti ove bolesti Srbija je na drugom mestu u Evropi, iza Rusije. Smrtnost od akutnog infarkta miokarda je vodeći uzrok umiranja među kardiovaskularnim bolestima.

• Na klinici za Kardiovaskularne bolesti Kliničkog Centra u Nišu zbrinjavaju se pacijenti iz celog regiona, a po potrebi i van njega. Naravno da su pacijenti sa hipertenzijom i koronarnom bolešću najbrojniji, ali na klinici se zbrinjavaju i pacijenti sa ostalim kardiovaskularnim bolestima, kao što su: srčana slabost, srčane aritmije, infekcije srčanih struktura i tako dalje. Na odeljenju invazivne dijagnostike, koje je jedno od 8 odeljenja klinike radi se dijagnostika i terapija kardioloških bolesnika. Dijagnostika koronarne bolesti se vrši koronarografijom, a terapijske intervencije su ugradnja pejsmejkera i ugradnja koronarnog stenta - navodi dr Zoran Perišić, načelnik odeljena za invazivnu dijagnostiku Klinike za kardiovaskularne bolesti KC Niš.

Rana i pravovremena dijagnoza kardiovaskularnih bolesti predstavlja kvalitetan osnov za njihovo lečenje. Kardiovaskularne bolesti mogu proticati sa malo kliničkih simptoma ili njihova simptomatologija može biti jako oskudna.

• Veoma je važna uloga medija, raznih informativnih kampanja i časopisa, koje omogućiju građanstvu da se upozna sa simptomima pojedinih bolesti i sa načinom da se dijagnostikuju. U jednoj trećini slučajeva prva manifestacija koronarne bolesti je naprasna srčana smrt. Ozbiljni poremećaji srčanog ritma i sprovođenja često se tumače umorom, iscrpljenošću i vremenskim prilikama. Poseban problem je hipertenzija koja u trenutku kada bude otkrivena i dijagnostikovana već može biti sa puno posledica na ciljnim organima: srcu, bubrezima, očima i krvnim sudovima. Rana i pravovremena dijagnostika kardiovaskularnih bolesti sprečava nastajanje nepovratnih posledica bolesti, pruža širi spektar terapijskih mogućnosti, popravlja kvalitet života i produžuje radni i životni vek pacijenta - dodaje dr Perišić.

 Jedan od najboljih puteva do pravilnog lečenja kardiovaskularnih bolesti je pravovremena i tačna dijagnostika. Savremene metode omogućavaju lekarima adekvatnu reakciju i kasniji dobar terapijski odgovor. Metoda koja je svojevremeno bila hit u svetskoj medicini, koronarografija, sada se rutinski izvodi u niškom Kliničkom Centru.

• Koronarografija je invazivna dijagnostička metoda za snimanje krvnih sudova srca (koronarnih arterija). Izvodi se tako što se punktira neka od dostupnih arterija noge ili ruke (femoralna, brahijalna, radijalna) nakon davanja lokalne anestezije.U lumen arterije se ubacuje žičani vodič i preko njega se navlači plastična cev preko koje se vrše sve dalje izmene katetera.  Snimaju se leva i desna koronarna arterija. Kateterima se dolazi do ušća koronarnih arterija i unutra se ubacije kontrast, koji je na bazi joda. Sve arterije se snimaju iz više pravaca, tj.projekcija, da bi se promene na krvnim sudovima videle u njihovoj pravoj veličini. Po završetku koronarografije vade se kateteri iz arterije i vrši se manuelna hemostaza, tj zaustavljanje krvarenja. Koronarogram, snimak koronarnih arterija kroz koje prolazi kontrast, se kasnije analizira i pacijentu se predlaže dalji način lečenja: lekovi, operacija na srcu ili ugradnja stenta - kaže dr Zoran Perišić.

Pravu revoluciju u invazivnoj kardiologiji izazvalo je uvođenje stenta. Laički rečeno liči na feder, ali je daleko od njega, i služi da poboljša rezultate ugradnje balona u krvni sud. Zadatak balona je da proširi krvni sud, a stent ne dozvoljava sudu da se ponovo suzi. Ceo ovaj lekarski postupak se obavlja pomoću igle i žice koja prodire u srce. Pacijent je svestan sve vreme i na monitoru može da prati tok intervencije.

• Početak procedure je isti kao koronarografija samo su kateteri koji se koriste sa mekšim vrhom da ne bi oštetili arteriju pri radu. Zatim se kroz kateter u arteriju ubacuju koronarne žice, vrlo tanke i mekanog vrha, kojima se prolazi kroz sužen deo arterije. Kada je vrh žice iza suženja, onda se može uraditi dilatacija suženog dela arterije samo balonom ili balonom na kome se nalazi stent. Stent je od metala, može biti prekriven lekom, a nakon naduvavanja balonom ostaje trajno u koronarnoj arteriji. Zbog mogućnosti da ovakva intervencija izazove prekid u stvaranju ili sprovođenju srčanih impulsa nekada je potrebno postaviti i privremeni pejsmejker radi bezbednosti pacijenta. Ovakva intervencija omogućava jednoj grupi pacijenata da ne idu na kardiohiruršku operaciju. Njihov boravak u bolnici traje samo dan-dva, a povratak uobičajenom načinu života je veoma brz. Pacijenti koji idu na kardiohiruršku operaciju imaju dugačak oporavak i odsustvuju sa posla nekoliko meseci. Ove intervencije su i skuplje pa je i pored izuzetnog komfora po bolesnika, ogroman i ekonomski benefit - dodaje dr Perišić.

Ugradnja pejsmejkera je standarda procedura u svim većim kardiovaskularnim centrima. Međutim, mali broj ustanova ovakvog tip može se pohvaliti runinskim implantabilnog defibrilatora, posebnog oblika pejmejkera namenjenog lečenju ,odnosno sprečavanju po život opasnih aritmija: postojane ventrikularne tahikardije i ventrikularne fibrilacije (treperenje dela srčanog mišića)

• Implantabilni kardioverter defribrilator (ICD) predstavlja život za grupu pacijenata koji imaju maligne poremećaje srčanog ritma kao što su ventrikularna tahikardija i ventrikularna fibrilacija. Ova vrsta aritmija se mora što pre prekinuti elektrošokom. ICD je vrsta pejsmejkera koja je u stanju da prepozna navedene poremećaje ritma i da uradi elektrošok unutar srca da bi ih prekinuo. Ugrađuje se slično konvencionalnom pejsmejkeru. U potključnoj regiji se prepariše ili punktira vena, specijalna elektroda se ubacuje u desnu komoru i vrši se elektrofoziološko ispitivanje o parametrima šoka. Nakon toga se povezuju elektroda i ICD, a rana se zatvara. Ugradnja ICD je jedini dokazani način za prevenciju naprasne srčane smrti u rizičnim grupama - objašnjava dr Perišić.

Prošle godine sa odeljenja za Invazivnu dijagnosziku Klinike za kardiologiju KC Niš objavljen je prvi rad sa ovih prostora u najvažnijem stručnom časopisu za elektrostimulaciju, EUROPACE. U njemu je opisano korišćenje dvokomponentnog fibrinskog lepka u prevenciji krvarenja kod pacijenata kojima se ugrađuje stalni pejsmejker, a koji moraju biti na antikoagulantnoj terapiji. Ovaj rad svrstava naše lekare u sam vrh svetske kardiologije i predstavlja izuzetan podstrek za dalje stručno usavršavanje. Cilj lekara sa ove klinike  je da svake godine bar jedan rad sa odeljenja izađe u nekom renomiranom svetskom časopisu.

• Očekujemo da do kraja godine započne izgradnja kardiohirurgije u Nišu što je logičan nastavak razvoja medicine i zdravstvene zaštite u regionu. Kardiohirurgijom se zbrinjavaju bolesnici kojima se ne može ugraditi stent, bolesnici sa obolelim valvulama, urođenim srčanim manama i tako dalje. Kardiohirurgija će i nama u invazivnoj dijagnostici dati priliku da radimo procedure od kojih sada zaziremo zbog nedostatka kardiohirurške sale - zaključuje dr Zoran Perišić.

 

Zaposleni na ovoj klinici planiraju da postanu drugi centar u Srbiji po broju ugrađenih pejsmejkera. Od ove godine počinje ugradnja pejsmejkera kojima se leči srčana slabost, a svi ostali tipovi pejsmejkera već se ugrađuju. Ovoj oblasti nedostaje još samo elektrofiziologija da bi bila kompletna pa će to biti jedan od strateških ciljeva u periodu pred nama. Drugi strateški cilj je dvadesetčetvoročasovno zbrinjavanje pacijenata koji imaju akutni infarkt miokarda, otvaranjem zapušene infarktne arterije u sali (mehanička reperfuzija), a ne u koronarnoj jedinici (hemijska reperfuzija).