Edukacija za Vaše zdravlje

Karbapanemi i monobaktami pored penicilina i cefalosporina spadaju u beta laktamske antibiotike. Nastali su iz potrebe da se reši problem sa beta laktamazama koje proizvode Gram negativni organizmi rezistentni na peniciline.

Čak i inhalacionim anesteticima sa najbržim dejstvom potrebno je nekoliko minuta za postizanje efekta.

Tokom replikativnog cilusa HIV-a dolazi do transkripcije informacione RNK na osnovu provirusa, usled čega se dalje sintetišu dva biohemijski inertna poliproteina. Virusna proteaza konvertuje ove poliproteine u različite strukturne i funkcionalne proteine njihovim cepanjem na određenim pozicijama. Kako se navedena proteaza ne nalazi u ćeliji domaćina, ona predstavllja pogodnu metu za terapijsko dejstvo. HIV-specifični inhibitori proteaza vezuju se za mesto cepanja poliproteina. Oni inhibišu prevođenje inertnih proteina u strukturne i funkcionalne proteine. Svi inhibitori protaza inhibišu sistem jetrinih enzima P450. Njihova primena u kombinaciji sa inhibitorima reverzne transkriptaze dovela je do značajnih pomaka u terapiji AIDS-a.

Era efikasne selektivne terapije počinje upravo primenom aciklovira. Ovaj lek je derivat gvanozina, sa visokim afinitetom za herpes simpleks i varičela zoster viruse. Aciklovir se pod dejstvom timidin kinaze konvertuje u monofosfat i na sreću virus-specifična forma ovog enzima je mnogo efikasnija u procesu fosforilizacije u poređenju sa enzimima same ćelije domaćina. Zbog toga je aciklovir aktivan isključivo u inficiranim ćelijama. Kinaze, ćelije domaćina, konvertuju monofosfatni oblik leka u trifosfatni oblik. Aciklovir trifosfat inhibira virusnu DNK-polimerazu usled čega dolazi do zaustavljanja rasta virusnog DNK lanca. Aciklovir je 30 puta jači inhibitor tog enzima u virusu nego u humanim ćelijama. Aciklovir trifosfat se u potpunosti inaktivira u ćeliji domaćina, prevashodno pod dejstvom ćelijskih fosfataza.

Važna karakteristika inhalacionih anestetika je brzina kojom koncentracije anestetika u arterijskoj krvi, u kojima se ostvaruje farmakološko dejstvo, prate promene koncentracije leka u udahnutom vazduhu.

Nesanica je najčešći poremećaj spavanja. Nesanica se može javiti kao posledica stresa, izlaganja svetlosti ili neadekvatnim ritmom spavanja. Smenski rad i ostali faktori koji remete cirkardijalni ritam spavanja mogu povećati rizik nastanka poremećaja spavanja.

Povraćanje je fizički akt koji se završava snažnim izbacivanjem želudačnog sadržaja preko usta. Često mu prethodi mučnina, a može biti praćen nagonima na povraćanje (ponovljene kontrakcije trbušnih mišića, sa ili bez izbacivanja želudačnog sadržaja).

Antiseptici i dezinficijensi predstavljaju ista jedinjenja koja se različito zovu zavisno od koncentracije.

Munosupresivni lekovi deluju u fazi indukcije imunološkog odgovora, smanjujući proliferaciju limfocita; neki takođe inhibišu efektornu fazu.

Citokini su peptidni medijatori koje oslobađaju imune i zapaljenske, u imunim i zapaljenskim reakcijama, a koji regulišu aktivnost tih ćelija. Identifikovano je više od 100 različitih citokina, a superfamilija citokina obuhvata: interleukine, hemokine, interferone, faktore stimulacije rasta kolonija, faktore rasta nekroze tumora. Citokini generalno deluju unutar složene mreže u kojoj ostvaruju veze između leukocita, vaskularnih endotelnih ćelija, mastocita, fibroblasta, matičnih ćelija hematopoeze i osteoklasta, u kojoj kontrolišu proliferaciju, diferencijaciju i/ili aktivaciju ovih ćelija, autokrinim ili parakrinim mehanizmima.