Antiemetici

Povraćanje je fizički akt koji se završava snažnim izbacivanjem želudačnog sadržaja preko usta. Često mu prethodi mučnina, a može biti praćen nagonima na povraćanje (ponovljene kontrakcije trbušnih mišića, sa ili bez izbacivanja želudačnog sadržaja). Povraćanje može biti koristan (upravo spasonosan) fiziološki odgovor na unos toksičnih materija (npr. alkohola), ali i na neželjeno dejstvo mnogih lekova koji se danas primenjuju, posebno za hemioterapiju karcinoma. Prisutno je i u ranoj trudnoći, kod kinetoza, prati brojne bolesti (npr. migrenu), kao i bakterijske i virusne infekcije.

Antiemetici su lekovi protiv mučnine i povraćanja.

Zbog antiemetičke aktivnosti klinički su primenu našli  blokatori H1, muskarinskih i 5-HT3 receptora. H1 blokatori (meklizin, cinarizin, ciklizin, dimenhidrinat, prometazin i difenhidramin) i muskarinski blokatori (hioscin-skopolamin) efikasni su u suzbijanju povraćanja kod kinetoza i prisustva nadražajnih materija u želucu.

Skopolamin ima najširu primenu među antimuskarinskim lekovima. Uglavnom se koristi za profilaksu i lečenje kinetoza, često u obliku flastera. Prometazin je naročito delotvoran kod jutarnje mučnine tokom trudnoće, koristi ga i NASA za suzbijanje kinetoza kod astronauta.

Selektivni blokatori 5-HT receptora – antagonisti serotonina (ondansetron, granisetron, tropistron i dolasetron) su efikasni u prevenciji i lečenju povraćanja izazvanog zračenjem kod bolesnika sa karcinomima, kao i primenom citostatika. Primenjuju se oralnim putem, a neželjena dejstva kao glavobolja i nelagodnost u digestivnom traktu nisu česta.

Granisetron je antiemetik iz grupe antagonista serotonina. Granisetron je delotvoran oralno u prevenciji i intravenski u profilaksi i u lečenju simptoma povraćanja i mučnine izazvanih hemoterapijom i zračenjem. Njegovo glavno dejstvo ogleda se u smanjenju aktivnosti desetog kranijalnog živca, nervusa vagusa, na centar za povraćanje u produženoj moždini. Na apsorpciju granisetrona uglavnom ne utiče hrana; pa je apsorpcija brza i potpuna.

Pri sprovođenju istraživanja na ljudima granisetron se dobro podnosio. Kao i u slučaju s drugim lekovima iste grupe, najčešće spominjane nuspojave bile su glavobolja i opstipacija, većinom blage i umerene prirode, dobro podnošene od strane pacijenata. Zabeleženi su neki slučajevi reakcija preosetljivosti; retke pojave ponekad ozbiljne prirode (anafilaksija), druge alergijske reakcije kao što su manji osipi kože.

Ondansetron je snažni, visoko selektivni antiemetik, antagonist 5-HT3 receptora.

Mehanizam njegovog delovanja u kontroli mučnine i povraćanja nije potpuno poznat. Različiti sastojci hemoterapije i radioterapija mogu uzrokovati otpuštanje serotonina (5HT) u tankom crevu, koji može indukovati refleks povraćanja aktivirajući vagusna aferentna vlakna putem 5HT3 receptora. Ondansetron sprečava indukciju tog refleksa. Koristi se za suzbijanje mučnine i povraćanja uzrokovanih citotoksičnom hemoterapijom i radioterapijom i u prevenciji i lečenju postoperacione mučnine i povraćanja.
Ondansetron produžuje vreme prolaska sadržaja kroz debelo crevo i može uzrokovati opstipaciju. Druge opisane nuspojave su: glavobolja, crvenilo i osećaj vrućine, štucanje, proliv i povremeno asimptomatski prolazni porast aminotransferaza.

Tropisetron je vrlo moćan i selektivan kompetitivni antagonist 5-HT3 receptora, podgrupe serotoninskih receptora smeštenih u perifernim neuronima i unutar središnjeg CNS-a. Tropisetron selektivno blokira nadraživanje presinaptičkih 5-HT3 receptora perifernih neurona, a može delovati i direktno na 5-HT3 receptore unutar CNS-a koji prenose nadražaje parasimpatikusa u areu postremu. Tropisetron sprečava mučninu i povraćanje zbog lečenja citostaticima, a pritom ne izaziva neželjene ekstrapiramidalne pojave.
Terapijske indikacije: prevencija mučnine i povraćanja izazvanih citostaticima, terapija postoperativne mučnine i povraćanja, prevencija postoperativne mučnine i povraćanja u bolesnika s velikim rizikom za postoperativnu mučninu i povraćanje.

Nuspojave su prolazne uz preporučeno doziranje. S dozom od 2 mg najčešće se javlja glavobolja, a s dozom od 5 mg opstipacija i ređe vrtoglavica, umor i gastrointestinalne smetnje kao što je bol u trbuhu i proliv. Kao i s drugim antagonistima 5-HT3 receptora, ređe se mogu zapaziti reakcije preosetljivosti (tip I reakcija) s jednim ili više sledećih simptoma: crvenilo lica i/ili generalizovana urtikarija, pritisak u grudima, dispneja, akutni bronhospazam i hipotenzija. U vrlo retkim slučajevima zabeleženi su kolaps, sinkopa, ili kardiovaskularni arest.

Fenotiazini sa antipsihotičkim dejstvom (hlorpromazin, prohlorperazin i trifluperazin) efikasni su antiemetici, dok se neki drugi fenotiazini kao tietilperazin, koriste isključivo kao antiemetici. Mogu se primeniti oralnim putem, intravenski ili u obliku supozitorija, i obično se koriste kod teške mučnine i povraćanja koji prate vrtoglavicu, kinetoze i migrenu.

Neželjena dejstva su relativno česta. Javljaju se sedacija, hipotenzija i ekstrapiramidalni simptomi, uključujući distoniju i tardivnu diskineziju.

Tietilperazin je fenotiazinski derivat s jakim antiemetičkim i antivertiginoznim dejstvom.
Deluje centralno kako na hemoreceptore u produženoj moždini tako i na sam centar za povraćanje. Sprečava ili smanjuje sve vrste mučnine i povraćanja kao i vrtoglavice. Antiemetičko dejstvojavlja se pola sata nakon peroralne primene i traje približno 4 sata.
 
Nuspojave: može izazvati sušenje usta, pospanost, tahikardiju, distoniju.

Kao antiemetici mogu poslužiti i: antihistaminici (dimenhidrinat), propulzivi (metoklopramid), parasimpatolitici, kortikosteroidi, benzodiazepini.