Nega naših starijih nakon preloma

Kada se starija osoba oporavlja od preloma, njegova porodica najpre treba da obrati pažnju na to koje su posledice preloma i da li postoji indicija potpunog ili delimičnog oporavka jer od toga u velikoj meri zavisi strategija kojoj ćemo pristupiti. Kada je u pitanju prilagođavanje, za samog primaoca negovanja sve se menja, počev od jednostavnih aktivnosti koje će se izvoditi. Dakle, ukoliko je prelomom  onemogućeno kretanje, za nas to znači da zbog deficita u samozbrinjavanju moramo napraviti plan o tome kako će se pacijent kupati, prati kosu, menjati položaj i na koje vremenske intervale, kako će vreme provoditi u posteljini i koliko će tečnosti unositi na dnevnom nivou. Dakle, moramo da razmišljamo i o najsitnijim pojedinostima koje čine svakodnevni život. Medicinska sestra, pored procedura negovanja, sprovodi i psihološku pripremu pacijenta na sve ono što ga na putu oporavka čeka.

Fizičke i emocionalne posledice kod starijih osoba nakon preloma

Često se susrećemo sa tim da pacijentima veoma teško pada prihvatanje imobilizacije jer je narušen sopstveni integritet. Sve to dodatno pogoršavaju pridružene bolesti i svest o starenju. Tada, ljudi uglavnom krive sebe za pogrešnu procenu baš tog jednog koraka koji su napravili, a koji je doveo do pada, a kasnije i do samog preloma jer da nije bilo njega, oni u datom trenutku ne bi bili u postelji u obaveznom mirovanju. Važno je spomenuti da je integritet cele porodice ugrožen jer ostali članovi osete deficit u samozbrinjavanju obolelog. Zbog sopstvene nemoći, oboleli se oseća da je na teretu ostalim članovima porodice i tu se takođe javlja osećaj krivice. Važno je svakodnevno raditi na otklanjanju osećaja narušenog integriteta, a ostali članovi porodice treba da učestvuju u nezi i rehabilitaciji srodnika ali samo do mere do koje to mogu da nose na plećima, jer u suprotnom može da se stvori kontraefekat i disbalans u porodici.

Kako obezbediti sigurno okruženje za stariju osobu nakon preloma?

Danas na tržištu postoji dosta dostupnih pomagala koji u značajnoj meri mogu doprineti kvalitetnijoj nezi starijih, a pogotovo kod preloma. Neki od pomagala su posebni otirači koji se montiraju pored postelje a koji nam signaliziraju kada bolesnik sa prelomom pokuša da ustane iz postelje ukoliko ima poremećaj svesti, zatim sigurnosne ogradice koje se montiraju uz pristanak obolelog, a kasnije kod oporavaka mogu vam pomoći hodalice sa točkićima.

Takođe, svetlo je izuzetno važno kod osoba koje se kreću pomoću hodalice, potrebno je da čak i u toku noći postoji određena rasveta u prostorijama, a čvrsta i neklizajuća obuća igra veliku ulogu u kretanju, a takođe i prevenira ponovni pad i prelom. Još jedna dostupna spravica je panik taster kao sredstvo za dozivanje pomoći u svakom momentu ima sjajne rezultate.

Emocionalna ravnoteža tokom oporavka

Kako bi se održavala emocionalna ravnoteža tokom procesa oporavka od preloma, važno je obezbediti rutinu na neki interaktivni način. Upravo zato, uloga negovatelja jeste da porodicu uputi i daje im smernice. Dakle, ako znamo da je osoba pre preloma išla ujutru u pekaru, tu aktivnost ćemo zameniti jutarnjim umivanjem ili ličnom higijenom u isto vreme. Takođe, važno je obezbediti posete i porodične ručkove jer pacijenti reaguju na takvu vrstu okupljanja. Pored ručka i jutarnje rutine, po sličnom principu ćemo organizovati i ostale aktivnosti.

Kada govorimo o emocionalnom odnosu medicinska sestra/negovatelj - oboleli, tu se stvara posebna veza, taj odnos postaje ličan i prožet emocijama.

Poruka čitaocima

„Moderno doba je donelo mogućnost lakog pristupanja informacijama na internetu, ali ja sam i dalje zagovornik praktičnog prenošenja znanja i informacija, to znači da ipak preporučujem konsultacije sa iskusnim kolegama medicinskih tehničara koji imaju dobro iskustvo u negovanju starijih osoba sa prelomima. Prevencija nastajanja dekubitalnih rana je azbuka u negovanju bolesnika, a zatim i sprovođenje lične higijene obolelog“, poručuje Stefan Sabljov.