Starenje

Danas se smatra da trošenje genetskog koda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Biološko starenje predstavlja univerzalan biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću.

To je proces koji predstavlja genetički programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju homeostazu (stalnost unutrašnje sredine organizma).

Promena genetičkog materijala je značajan činilac u procesu starenja. Po nekim teorijama proces starenja je povezan sa nakupljanjem grešaka u DNK u somatskim ćelijama, koje su označene kao genetske mutacije. Pored genskih mutacija somatskih ćelija, ustanovljeno je da se sa starošću povećava i učestalost hromozomskih aberacija, kako strukturnih tako i numeričkih.

Proces starenja odvija se u tri faze

Prva faza je karakteristična po promenama karaktera čoveka. Kod osobe koja počinje da stari počinju da se primećuju: rasejanost, slaba koncentracija, brzo zamaranje usled obavljanja jednoličnih radnji, problemi sa spavanjem, neočekivani emocionalni padovi i usponi, razdražljivost, plačljivost i agresivnost, loše raspoloženje, depresija, nesanica, pojava nekontrolisanog straha, slabljenje pamćenja.

Druga faza utiče na izgled čoveka. Dolazi do promene strukture kože, kose i noktiju. Pogoršava se elastičnost kože zbog smanjenja kolagena u ćelijama, dolazi do njenog sušenja i perutanja, pojave bora, pigmentnih mrlja, iritacija. Koža se tanji zbog poremećaja ravnoteže između novih ćelija kožnog epitela i odumirućih starih ćelija, zbog čega dolazi do usporavanja rasta novih ćelija i povećanja sadržaja odumirućih ćelija kože. Sličan proces se odvija i sa kosom.

Treća faza starenja je povezana sa promenom figure. Mnogi ljudi postaju gojazni što za njih nije karakteristično, nestaje struk, povećava se količina mase masnog tkiva. Gojaznost je znak da je proces starenja uzeo maha. Tada u organizmu dolazi do pojave mnogih negativnih promena, do poremećaja rada mnogih organa i sistema, uključujući i koštano tkivo, naročito u kičmi, koja ne može da izdrži toliku težinu i počinje da se deformiše. Zbog deformacije kičme dolazi do poremećaja funkcionisanja celog organizma.  I upravo tada stupaju na scenu sve bolesti koje su karakteristične za starost.

Starenje utiče na ceo organizam

Opšte promene tokom starenja su:

• smanjenje osnovne telesne mase (živih ćelija i kostiju)
• snižavanje bazalnog metabolizma u svim tkivima
• smanjenje kretanja

Proces starenja prvo utiče na kardiovaskularni i nervni sistem. Nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima tokom procesa starenja dovodi do postepenog slabljenja snabdevanja ćelija različitih organa krvlju, tkiva - hranljivim materijama i izlučivanja istrošenih metabolita (otpadnih materija) iz ćelija.

Na nagomilavanje otpadnih materija u organizmu najosetljiviji je nervni sistem, koji troši najviše energije i traži neprekidnu dostavu kiseonika, glukoze, kalcijuma i drugih hranljivih materija. Kod starih ljudi, zbog pogoršanja aktivnosti nervnih procesa u bilo kom sistemu, smanjuje se preduzimljivost, sposobnost za rad, pažnja, otežana je sposobnost prelaska s jedne vrste posla na drugu, dolazi do emocionalne nestabilnosti, poremećaja sna.

Suštinske promene nastaju u oblasti psihe. Prilikom starenja se primećuje pogoršanje karaktera, pojava depresije, osećaja samoće i panike, javlja se strah od budućnosti, osobe često postaju škrte ili bezosećajne.