Svetski dan borbe protiv astme

Procenjuje se da od astme boluje više od 300 miliona ljudi u svetu, a stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv astme, 5. maja, ukazuju na to da broj obolelih, posebno među decom, u poslednjoj deceniji naglo raste.
Svetski dan borbe protiv astme
Urbanizacija i zagađenje dovode do naglog rasta broja obolelih od astme poslednjih godina. 
U Srbiji svako sedmo školsko dete ima neki oblik astme, a pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi, negativno utiče na stanje obolelih. Međutim, ako se sa lečenjem astme počne na vreme, bolest se uspešno drži pod kontrolom.
Bronhijalna astma predstavlja hroničnu upalu disajnih puteva koja izaziva neprijatno stezanje u grudima i teškoće pri disanju. Kod dece se uglavnom javlja u blažem obliku, a u više od 80% slučajeva, u pitanju je alergijska astma.
Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, naročito među decom, ističe pulmolog Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije Vesna Petrović - Bošnjak.
Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, dlake kućnih ljubimaca, polen, ali i neprikladna hrana u ranom detinjstvu, mogu da izazovu alergiju koja će pospešiti napade astme.
Zagađenje vazduha jedan je od najvećih uzročnika astme, naročito kod dece. Stručnjaci ukazuju na to da u urbanim sredinama ima mnogo izvora zagađenja - saobraćaj, mnoga individualna ložišta, toplane, kotlarnice... U Beogradu, posebno u zimskim mesecima, nivo zagađenja uveliko prelazi dozvoljenu granicu jer se u saobraćaju, kao jednom od zagađivača, uglavnom koristi dizel-gorivo, a i u benzinu ima kancerogenog olova.
Astmu je važno otkriti na vreme i odmah početi lečenje, jer uz redovne kontrole dete može da vodi normalan život, pa čak i da se bavi vrhunskim sportom. Ako se bolest zapostavi, obično prelazi u težak oblik od kog boluje 15% dece.
Uvek valja misliti na astmu kada se javi nekoliko uzastopnih epizoda otežanog disanja, praćenog čujnim škripanjem, kašljem koji je izražen tokom noći, na početku ili neposredno posle završetka fizičkog napora, kaže načelnik Službe za lečenje bolesti pluća u Institutu za majku i dete Predrag Minić.
Najviše problema sa astmom, imaju deca koja su izložena duvanskom dimu, koji sadrži 4.600 otrovnih sastojaka, a bebe čije majke puše češće se rađaju sa slabije razvijenim plućima, češće imaju sklonost alergijskim oboljenjima i češće oboljevaju od astme.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Tamara 05.05.2010

    Moj desetogodisnji sin bori se sa astmom vec nekoliko godina. Iako je alergican na sve vrste polena, kao i na grinje i kucnu prasinu, terapija koju svakodnevno koristi, od svoje 5. Godine, pomaze mu da, koliko- toliko, normalno zivi, da raste i razvija se, da se bavi sportom i uziva u svom detinjstvu. Ipak, i pored ohrabrenja da je pubertet doba kada problemi ove vrste uglavnom prestaju ili postaju blazi, kao roditelj sam veoma zabrinuta zbog sve veceg zagadjenja vazduha, te novih pretnji po zdravlje dece koja boluju od astme. Nadam se da ce u buducnosti medicina posvetiti mnogo vise paznje ovoj temi i sa mnogo vecom ozbiljnoscu raditi na prevenciji, ali i na pronalazenju leka protiv ove bolesti.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde