O hormonu rasta

Hormon rasta utiče kako na rast, tako i na mnogobrojne metaboličke procese u organizmu. O njegovom značaju, kao i o značaju efekata terapije hormonom rasta, razgovarali smo sa dr Vesnom Cvetković.

Šta je to hormon rasta?

Hormon rasta ili somatropin je hormon koji utiče na pravilan i rast i razvoj dece. Kako kaže dr Vesna Cvetković, hormon rasta ima značajnu proteinsku strukturu.  Reč je o jednom sintetisanom polipeptidu koji se sastoji od 191 aminokiseline i njega sintetiše hipofiza, centralna žlezda na bazi mozga koja je veličine graška i koja svoj superiorni uticaj vrši na sve ostale endokrine žlezde u organizmu. Hormon rasta se luči različitom učestalošću i različitim amplitudama tokom života. Različitim pikovima i skokovima. Ti skokovi su najdinamičniji i najveći tokom noći. Kao veoma bitan za rast dece, hormon rasta je u sinergizmu sa ostalim hormonima kao što su:

• tireoidni hormoni,
• hormon nadbubrega kortizol,
• hormon pankreasa insulin, 
• hormon želudca grelin.

Ukoliko se dokaže nedostatak hormona rasta kao uzroka niskog rasta dece, odnsno patološki niskog rasta dece, uz par drugih indikacija, hormon rasta se može, nakon pregleda od strane pedijatrijskog endokrinologa, propisati i dobiti na recept. Dr Vesna Cvetković potvrđuje da imamo veliki broj dece u našoj zemlji koja se uspešno godinama leče hormonom rasta. Ova terapija je jako efikasna, bezbedna, i primenjuje se dokle god rast dece u visinu traje, a nakon završetka rasta može se primenjivati i kroz adultni period u pojednim slučajevima. 

Efekti hormona rasta

Hormon rasta je bitan regulator metabolizma i utiče na rad brojnih sistema i organa. Najpre utiče na kvalitet kostiju i na mišićnu masu. Zapravo, hormon rasta daje čvrstinu kostima i određuje gustinu koštanog tkiva. Osobe koje imaju nedostatak hormona rasta su sklonije krtim i lomljivim kostima. Hormon rasta utiče na:

• mišićno tkivo, odnosno na metabolizam ugljenih hidrata i masti. Povećava se mišićna masa, a smanjuje se masa masnog tkiva tokom primene hormona rasta;
•  kardiovaskularni sistem, gde ima uticaj na smanjenje nivoa lošeg holesterola, a ono što je jako bitno je uticaj hormona rasta na blagostanje, na bolji kvalitet života. Dokazano je da su osobe koje imaju nedostatak hormona rasta vrlo često anksiozne, depresivne, sa nedostatkom energije i vitalnosti. 

Kada je pravo vreme za početak terapije hormonom rasta?

Što ranije postavljena dijagnoza i što raniji početak terapije je ono što je moto u domenu dečje endokrinologije. Dr Vesna Cvetković skreće pažnju na to da veoma često deca kasno dolaze, pa se i dijagnoza kasno postavlja, a i terapija se kasno otpočinje. To bude nekada i posle desete ili dvanaeste godine života.

"Na vreme postavljena dijagnoza, pre svega na vreme upućeno dete dečijem endokrinologu, na vreme izvršena ispitivanja i na vreme otpočeta terapija daje odlične rezultate kako kratkoročne, tako dugoročne."

Takva deca pokazuju odličan zamah rasta. Tempo rasta u prvim godinama je izvanredan. Iskustva pokazuju da deca sa većim deficitom imaju veoma veliki zamah rasta baš u tim prvim godinama terapije, zapravo odličan terapijski odgovor. Poruku koju dr Vesna Cvetković želi da pošalje ne samo roditeljima, nego i pedijatrima iz primarne zdravstvene zaštite je da kada god posumnjaju da se radi o detetu niskog rasta ili da usporava svoj rast, da takvo dete upute dečijem endokrinologu kako bi bilo moguće izvršiti odgovarajuća ispitivanja ili preduzeli makar praćenje takve dece i kako bi se ta dijagnoza na vreme postavila. Neretko se dešava da u ambulantu dođu već odrasle devojke i adolescenti sa sedamnaest, osamnaest godina tražeći rešenje za svoj nizak rast. Naravno, taj trenutak je već vrlo kasan za početak bilo kakve terapije i na žalost tada im se ne može pomoći ni na koji način. Pravo vreme je što ranije otkriti i na vreme započeti terapiju, čak možda i u predškolskom periodu.