Međunarodni dan svesnosti o mucanju

Mucanje je govorni poremećaj. Javlja se u detinjstvu (već od 2. godine) i može da potraje do kraja života. U praksi se pokazalo da češće mucaju dečaci.

Postoji verovanje da dete kreće da muca nakon stresnog događaja, ali to često u praksi ne bude tako. Disfluentnost u govoru ima dete sa predispozicijom za javljanje disfluentnog govora, a te predispozicije su genetske, sredinske...

Važno je da čim primetite teškoće u govoru, potražite stručan savet logopeda.

Da li disiplinom možemo izlečiti mucanje?

Roditelji smatraju da će dete prestati da muca ako mu kažu da prestane da se izmotava, ili ako mu narede da priča lepo. Neki roditelji smatraju da dete muca namerno. Neki roditelji počnu detetu da udovoljavaju jer smatraju da dete ima problem u govoru zato što pati. Neki smatraju da dete samo skreće pažnju na sebe, pa počinju da ga obasipaju pažnjom ili da mu istu uskraćuju, sve sa ciljem da bi dete krenulo da priča lepo. Roditelji skoro uvek savetuju dete da udahne pa kaže, ili da prvo razmisli pa izgovori, ili da ponovi rečeno lepo i tečno.

Svi roditelji imaju dobre namere i najbolje želje za svoje dete, ali ovime ne pomažu detetu. Navedenim ponašanjem dete postaje svesno da problem postoji, teškoće u govoru se produbljuju i fiksiraju. Sam tretman tada postaje duži i teži.

Na prve znakove mucanja se treba javiti logopedu

Roditelji primećuju da dete ne muca svaki dan. Roditelji primećuju da postoje periodu diskretnog mucanja, periodi kad dete teško izgovara reč od blokada usled mucanja, ali isto tako, i da postoje periodi bez teškoća. Često ovi periodi bez teškoća roditeljima daju nadu da je mucanje prošlo. Nažalost, retko kad se to stvarno i desi. Mucanje ne prolazi preko noći.

Ranije su postojali stručni stavovi da dete koje muca na najranijem uzrastu, između 2. i 3. godine, takozvano fiziološko mucanje, ne treba uključivati u tretman. Objašnjenje ovog stava bilo je da su na ovom najranijem uzrastu teškoće u govoru i disfluentnost koja se javlja fiziološke i da će ih dete prerasti vremenom. Trenutni stručni stavovi jesu – podrži i vidi (Support and see), što znači da se svakom detetu pruža podrška i potom prati njegov govor. Kroz praćenje zaključujemo koje dete je prevazišlo problem i ono se isključuje iz stručne podrške, a kod kog deteta problem disfluentnosti perzistira što nam je znak da dete sa podrške prelazi na uključivanje u aktivan tretman.

Mucanje i druge govorne mane

Ponekad deca uz problem disfluentnosti (mucanja) imaju i teškoće u izgovoru određenih glasova. U tim situacijama primarno je rešavanje disfluentnosti, a potom korekcija izgovora.

Prvi savet dok čekate termin kod logopeda jeste: trudite se da ne obraćate pažnju na govor deteta. Usmerite se na poruku koju dete šalje, ne na način na koji je šalje. Ne ispravljajte dete u govoru. Ne signalizirajte ni na koji način da postoje teškoće u govoru. Usporite svoj govor. Usporite svakodnevnicu porodice. Vodite računa o spavanju tokom noći i preko dana (san je važan za svu decu). Vodite računa o obrocima (zdrava i balansirana ishrana važne su za svu decu). Igrajte se igara koje ne zahtevaju govor (slažite slagalice i kocke, crtajte, bojite...) Uprostite svoj govor, uprostite verbalne zahteve koje postavljate pred dete.

Mucanje, ako se ne tretira, postaje veći i dugotrajniji problem. Tako da, odmah potažite pomoć logopeda!