Kada su deci potrebni suplementi u ishrani?

Većina dece dobija dovoljne količine hranjivih materija kroz balansiranu ishranu, ali u određenim okolnostima, deci mogu biti potrebni i suplementi vitamina i minerala. Kada je dete na restriktivnom režimu ishrane, ne može pravilno da apsorbuje nutrijente ili je veoma probirljivo u ishrani, onda može imati koristi od uzimanja vitaminskih suplemenata.

Budite oprezni kada detetu dajete suplemente

Budite oprezni! Suplementacija može imati toksične efekte na dete ukoliko se vitamini i minerali daju u prevelikim količinama. Ovo se naročito odnosi na vitamine koji se rastvaraju u mastima, kao što su vitamini A, D, E i K, a koji se u telu skladište upravo u mastima. Uvek imajte na umu da suplementi nisu prečica do zdravlja.

U periodu rasta, izuzetno je važno da deca dobiju adekvatne količine nutrijenata koji će pomoći u izgradnji kostiju, kao što su kalcijum i vitamin D.

Gvožđe, cink, jod, holin, kao i vitamini A, B6, folat, vitamin B12 i D, ključni su za razvoj mozga tokom ranog uzrasta. 

Odojčad i mala deca imaju drugačije potrebe od starije dece i moguće je da će imati potrebu za određenim suplementima, kao što je vitamin D.

Američka pedijatrisjka akademija (APA) kod zdrave dece uzrasta preko godinu dana, koja se balansirano hrane, ne savetuje suplemente. Umesto toga, savetuje se da deca uzimaju raznovrsno voće, povrće, žitarice, mlečne proizvode i namirnice bogate proteinima, kako bi se obezbedila adekvatna ishrana.

Ukoliko nikada niste razmišljali na temu raznovrsne ishrane, pročitajte tekst koji objašnjava ulogu raznovrsne ishrane u našem organizmu.

Kada su deci potrebni suplementi?

Suplementi se deci daju u situacijama kada postoji veći rizik od defitica vitamina, a neki primeri su:

• u zimskim mesecima kao dodatak ishrani siromašnoj vitaminima,
• kod dece koja su izuzetno probirljiva u pogledu hrane i koja ne uzimaju dovoljno raznovrsnih namirnica,
• kod lečenja antibioticima,
• kod bavljenja sportom,
• kod dece koja su na veganskoj ili vegetarijsnkoj ishrani,
• kod dece koja imaju stanje koje utiče na apsorpciju ili koje povećava potrebu za pojedinim nutrijentima, kao što su celijakija ili zapaljenska bolest creva,
• kod dece koja su imala neku operaciju koja utiče na stomak i varenje.

Koji suplementi su potrebni deci?

Tako, recimo, deca koja su probirljiva po pitanju hrane mogu imati niske vrednosti gvožđa i cinka.

Deca sa celijakijom ili zapaljenskom bolesti creva su u posebnom riziku od deficita pojedinih vitamina i minerala, naročito gvožđa, cinka i vitamina D.

Deca koja su na režimu ishrane sa samo biljnim proizvodima, mogu imati veći rizik od deficita kalcijuma, gvožđa, cinka i vitamina B12 i D.

Veganska ishrana može biti posebno opasna za decu ukoliko se određeni nutrijenti - kao što je vitamin B12, koji se prirodno nalazi u životnjskim proizvodima - ne zameni drugim suplementima ili obogaćenim prehrambenim proizvodima.