EP037: Ljiljana Katunac, fizioterapeut

U 37. epizodi TV Stetoskop emisije na TV Zdravlje saznajte šta je to senzorna integracija, a šta šrot metoda i zašto skolioza može da se pojavi i nakon puberteta. O svemu tome razgovarali smo sa fizioterapeutkinjom Ljiljanom Katunac, a ona je iskoristila priliku i da apeluje na pacijente da nikada na svoju ruku ne idu na snimanje kičme, objasnivši ispravnu proceduru.

Zakažite pregled kod fizioterapeutkinje Ljiljane Katunac >>>>>

Pitanje: Imam dete koje ima četiri godine i htela bih da ga dovedem na tretman senzorne integracije. Da li možete reći nešto više o senzornoj integraciji i kako da se pripremimo za početak?

Ljiljana Katunac: Senzorna integracija je nešto što je kod svakog čoveka, svakog deteta različito, tj. svi različito doživljavamo svet oko nas. Nekom su, da bi osetio svet oko sebe, potrebne jače draži, jači zvuci i pritisci, a nekom, pogotovo deci koja su hipersenzitivna/hiperosetljiva, i najmanji zvuk i najblaži dodir stvaraju veliki problem. Snezorna integracija najbolje odgovara na pitanje kako prilagoditi draži kojima okružujemo svoju decu. Za prvi tretman senzorne integracije se ne treba posebno pripremati iz prostog razloga što je taj prvi tretman u stvari samo ispitivanje na koji način dete reaguje na različite draži. Tako da će terapeut u vrlo prijatnoj atmosferi izmenjivati različite draži kojima će praktično ispitati odgovor deteta na spoljni svet.

Pitanje: Pre godinu dana utvrđena mi je skolioza, sa 29 godina. Čula sam da se ona javlja samo do kraja puberteta pa bih volela da znam koji uzrok može biti da se ona javi u kasnim godinama. Na sistematskim pregledima u pubertetu lekari su govorili da mi je kičma prava. Posle dijagnoze me nisu uputili na neke dalje analize. Izraženo mi je slaba mišićna snaga i imam bolove u desnom delu vrata i ramena. U to vreme otkrila sam i kamen u bubregu. Da li skolioza može biti progresivna u ovim godinama i da li neko oboljenje može biti uzrok skolioze?

Ljiljana Katunac: Moram da kažem da skolioza, ako je manjeg stepena, može da se desi da se u pubertetskom dobu na sistematskim pregledima tzv. provuče, da se prosto ne dijagnostikuje jer ne daje prevelike ispade. Pacijentkinja koja je postavila pitanje ima 29 godina, ali nemamo mnogo informacija o njenom statusu. Moram da naglasim da kod ženskih osoba koje su inače predominantno predodređene da dobiju skoliozu (na 10 skolioza u pubertetskom dobu 9 su devojčice, a 1 je dečak), a skolioza koja da kažem nije dijagnostikovana na sistematskom pregledu u periodu adolescencije, može dosta da se pogorša u periodima trudnoće i posle porođaja. Veliki je broj mladih žena koje praktično i ne znajući da imaju skoliozu počinju da imaju ozbiljne probleme sa svojim skoliozama posle porođaja, jer se naravno samim mehanizmom trudnoće i porođaja skolioze pogoršavaju. To može biti jedan od razloga da se ova skolioza tako kasno dijagnostikovala. Postoji dugi niz drugih razloga zbog kojih skolioza može da se pojavi u kasnijem dobu, a ne u periodu puberteta. To mogu biti različiti problemi sa diskus hernijama, mogu biti neka neurološka stanja - tumori itd.

Pitanje: Imam 28 godina i sedim preko 10 sati za kompjuterom svaki dan. Kičma me jako boli, pogotovo donji deo leđa i vratno - rameni deo. Odakle krenuti? Da li treba da uradim magnetnu rezonancu te dve regije kičme?

Dr Ljiljana Katunac: Ja bih snažno apelovala na pacijente da ne rade snimanja na svoju ruku. Postoji veoma veliki niz baterija, odnosno testova koje lekari mogu da sprovedu da bi utvrdili u čemu je problem. Posle tih testiranja i posle tog kliničkog pregleda, ukoliko postoji potreba za nekim snimanjem, lekar će sigurno pacijenta uputiti. Nama se recimo dešava da veliki broj roditelja kada saznaju da im dete ima neki kičmeni deformitet, masovno vode decu na magnetnu rezonancu, a magnetna rezonanca zaista ne može ništa da nam kaže recimo o kičmenim deformitetima, jer je zlatni standard za dijagnostikovanje kičmenih deformiteta rentgenski snimak. Znači, ja bih ovom prilikom apelovala na pacijente da se ne snimaju na svoju ruku, nego da prvo obave klinički pregled, u ovom slučaju, kod ovog mladog gospodina, neka to bude pregled kod fizijatra. Fizijatar će ga uputiti dalje na snimanja ukoliko to bude bilo potrebno.

Pitanje: Od 12. godine dete lečimo od skolioze i kifoze. Promenili smo više pristupa i stručnjaka, a pogotovo jer smo se dosta selili. Hteli smo da sada krenemo sa šrot metodom, ali ne znam puno o rezultatima ove metode. Molim za malo više informacija. Dete sada ima 16 godina i svakako smo videli napredak u radu.

Ljiljana Katunac: Što se tiče šrot metode, to je metoda koja je isključivo koncipirana za rešavanje problema deformiteta kičmenog stuba, kao što su skolioza i kifoza. Najveći svoj efekat daje kod dece u razvoju, znači u pubertetu, ali se naravno može sprovoditi i na starijim pacijentima koji imaju problem skolioze i klinasti deformitet pršljena. Što se tiče same šrot metode, ona je veoma zastupljena u svetu, u 27 zemalja u svetu se pacijenti apsolutno rutinski upučuju na šrot metodu, bilo da je u pitanju pacijent koji je samo predodređen za konzervativni tretman, za vežbe ili pacijent koji je planiran za hiruršku intervenciju, pa se šrot metod u ovom slučaju koristi kao preoperativna priprema pacijenta. Tako da je ovaj metod za sada nešto što je zlatni standard u svetu, što se primenjuje. Ono što je najveći uspeh u šrot metodi, to je da se pacijenti koji imaju deformitet kičme praktično osveste da su, kako mi kažemo, krivi, iz prostog razloga jer im je u svom držanju tela udobno, nemaju nikakvih problema i tek kada ih dovedete u korigovani položaj praktično shvate da jednostavno nisu u pravilnoj poziciji. Zato je šrot metoda veoma bitna i veoma važna, u smislu osvešćavanja problema, jer kada je pacijent svestan s čim se bori i uspeh mu je zagarantovan.