Masaža sportista

Mehanoterapija – najstariji oblik fizikalne terapije  u cilju oslobađanja bola ili održavanja ili poboljšanja funkcija lokomotornog aparata. Vrste mehanoterapije koje primenjujemo su: 1) ručna (manuelna masaža), 2) specijalni oblici masaže, 3.) masaža aparatima, 4.) procedure uz upotrebu hiperbaričnih tretmana, 5.) ručne terapijske tehnike, 6.) trakcije, 7.) sonoterapija (infra i ultrazvuk).

Masaža je najstariji i najjednostavniji način lečenja. Može se definisati kao sistemski oblik dodira kojim se postiže prijatnost ili dobro zdravlje. Po formi, razlikuju se opšta masaža ( masaža čitavog tela koja obično traje između 35-45 minuta) i lokalna masaža (masaža pojedinih delova tela koja traje od 5 do 15 minuta).

Po cilju masaže mogu biti: 1. higijenska masaža (kozmetička, pedikirske procedure, nega tela), 2. medicinska terapeutska masaža (lečenje i rehabilitacija nakon povreda ili bolesti opšteg i lokalnog karaktera) i 3. sportska masaža (sredstvo za brži biološki oporavak sportista).

Između sportske i terapeutske masaže se ne može odrediti neka precizna granica. One se međusobno razlikuju prvenstveno kada je u pitanju  intenzitet masiranja. Osnovni cilj sportsko-medicinske masaže je:
-    brza i potpuna priprema sportiste za trening,
-    intenziviranje i produžavanje vremena samog treninga i povećavanje sportske moći,
-    masaža brže i potpunije odstranjuje sve nepoželjne ili štetne posledice, zbog pojačane fizičke aktivnosti,
-   priprema čitavog organizma, ili pojedinih delova tela za podnošenje graničnih psiho-fizičkih opterećenja u takmičarskom sportu.

Princip dejstva masaže

Masažom delujemo na: kožu, potkožno tkivo, na krvne i limfne sudove, na mišiće, tetive, fascije i zglobne čaure, na ligamente, zglobove i kosti. Masažom trbuha delujemo na unutrašnje trbušne organe. Masaža ubrzava proces odmaranja posle treninga i takmičenja. Svojim dejstvom na regulacione centre centralnog i vegetativnog nervnog sistema stvaraju povoljnije uslove za rad kardiorespiratornog i mišićnog sistema. Dolazi do ubrzavanja cirkulacije krvi, bržeg oslobađanja energije u mišićima, a time i povećanja intenziteta mišićnog rada i brže eliminacije štetnih produkata nastalih mišićnim radom, a samim tim i bržeg oporavka.

Masaža ima opšte i lokalno dejstvo

Kod opšteg dejstva masirani oseća ugodnost i prijatnost. Koža mu je toplija za 20Cdo 30C. Masaža ima umirujuće dejstvo na psihu i uklanja umor brže nego pasivno ležanje. Lokalno dejstvo masaže mehanički otklanja gornji epitelijalni sloj, kožni loj i znoj. Masaža izaziva širenje kapilara i ubrzavanje lokalne cirkulacije krvi, koža postaje crvenija (toplija), ubrzava krvotok i povišen metabolizam u koži, a neuro-umoralnim putem pozitivno utiče na čitav organizam.

Klasifikacija sportske masaže

Masaža sportista treba da bude dozirana u zavisnosti od faze u kojoj se sportista nalazi. Izbor maserskih zahvata, takođe se tome prilagođava. Sportska masaža se klasifikuje na sledeći način:
I  Masaža tokom treninga (u koju ulaze):
opšta masaža i
specijalna, delimična masaža.
II  Prethodna masaža:                                                                                                                   
-    opšta prethodna masaža
-    predstartna masaža u koju ulaze:
a) masaža predstartne groznice,
b) masaža predstartne apatije,
c) masaža borbene gotovosti i
d) masaža prilikom oseta hladnoće
III Masaža za obnavljanje (dopunska, osvežavajuća masaža)
-    osvežavajuća masaža posle takmičenja,
-    osvežavajuća masaža između rundi i
-    osvežavajuća masaža između etapa takmičenja
IV masaža za razvijanje raznih fizičkih kvaliteta
-    masaža za razvijanje kvaliteta izdržljivosti
-    masaža za razvijanje kvaliteta brzine i
-    masaža za razvijanje kvaliteta elastičnosti.

Masaža tokom treninga se paralelno primenjuje sa sportskim treninzima, a osnovni cilj je brže ulaženje u sportsku formu. Ova masaža ima primenu za vreme raznih putovanja, raznih klimatskih nepogoda (može da posluži kao zamena za trening), kao i prilikom određenih sportskih i drugih povreda. Ova masaža se izvodi u svim slučajevima kada je sportista nesposoban da obavi kompletan trening. Tada se masažom zamenjuje trening i tako održava kondiciona spremnost sportiste. Najveću pažnju treba obratiti povređenim sportzistima koji nisu u stanju da izdrže napore kompletnog treninga. Ovom masažom bar delimično se sprečava pad kondicione spreme, a posle saniranja povrede sportista se lakše vraća na teren.


Podeli tekst:

Autor Prof. mr Milorad Jerkan
Prof. mr Milorad Jerkan je specijalista sportske medicine. Načelnik je Dispanzera za medicinu sporta u Nišu i stručni saradnik Medicinskog fakulteta. Koordinator je praktične nastave specijalizacije sportske medicine, ka...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. afrim kera 29.08.2010

    Ako moze neko da mi nadje materiala za sportska masaza, , vidove i tehnike na masazu u sportu, , trebami za diplomsku


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde