Zahvaljujući novoj hirurškoj metodi, koja je prvi put u utorak 10. novembra primenjena u Srbiji, troje pacijenata kod kojih je dijagnostikovana epilepsija dobilo je šansu za bolji i kvalitetniji život.
Na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije njima su ugrađeni vagusni stimulatori.
Intervencija, koja se u svetu primenjuje više od 10 godina i zbog koje su građani Srbije ranije upućivani u inostranstvo, u ovom trenutku neophodna je za još najmanje desetak pacijenata, a radiće se o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Hirurška tehnika ugradnje uređaja koji stimuliše nervus vagus traje manje od sat vremena.
Mladi ljudi kojima je urađena intervencija, izabrani su posle višemesečnih ispitivanja i priprema.
Direktor Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Miodrag Rakić je rekao da su pažljivom selekcijom, došli do toga da je jedini način da im se pomogne realno, i da se unapredi njihov kvalitet života upravo ovom intervencija.
Rakić je naglasio da se radi o pacijentima kod kojih su svi medikamenti u raznim varijantama isprobani, ali nisu davali odgovarajuće rezultate.
Cilj je da se otklane epileptični napadi.
Prema rečima Rakića operacija podrazumeva ugradnju vagusnog nervnog simulatora u cilju da se prorede, smanje i po mogućstvu nestanu epileptični napadi kod pacijenta.
Primena te metode rezultat je dugogodišnjeg istraživanja u oblasti neurostimulacija.
U svetu je u upotrebi od 1997. godine. Najbolji rezultati postižu se kod mladih ljudi, i dece starije od dve godine. Hiruršku tehniku ugradnje uređaja pred srpskim stručnjacima, demonstrirao je šef neurohirurgije Univerzitetske klinike u Torinu Aleksandro Dukati.
Dukati je istakao da je tehnika veoma jednostavna i da se u levi deo grudnog koša, potkožno, ugrađuje uređaj, koji šalje blage električne impulse do mozga.
Kako je rekao, stimuliše se nerv koji menja aktivnosti mozga, posle operacije pacijenti više ne reaguju na nadražaje koji izazivaju napade.
Dukati je rekao da je, iako je potrebno određeno vreme da profunkcioniše, ta metoda veoma efikasna.
Na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije njima su ugrađeni vagusni stimulatori.
Intervencija, koja se u svetu primenjuje više od 10 godina i zbog koje su građani Srbije ranije upućivani u inostranstvo, u ovom trenutku neophodna je za još najmanje desetak pacijenata, a radiće se o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Hirurška tehnika ugradnje uređaja koji stimuliše nervus vagus traje manje od sat vremena.
Mladi ljudi kojima je urađena intervencija, izabrani su posle višemesečnih ispitivanja i priprema.
Direktor Instituta za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. dr Miodrag Rakić je rekao da su pažljivom selekcijom, došli do toga da je jedini način da im se pomogne realno, i da se unapredi njihov kvalitet života upravo ovom intervencija.
Rakić je naglasio da se radi o pacijentima kod kojih su svi medikamenti u raznim varijantama isprobani, ali nisu davali odgovarajuće rezultate.
Cilj je da se otklane epileptični napadi.
Prema rečima Rakića operacija podrazumeva ugradnju vagusnog nervnog simulatora u cilju da se prorede, smanje i po mogućstvu nestanu epileptični napadi kod pacijenta.
Primena te metode rezultat je dugogodišnjeg istraživanja u oblasti neurostimulacija.
U svetu je u upotrebi od 1997. godine. Najbolji rezultati postižu se kod mladih ljudi, i dece starije od dve godine. Hiruršku tehniku ugradnje uređaja pred srpskim stručnjacima, demonstrirao je šef neurohirurgije Univerzitetske klinike u Torinu Aleksandro Dukati.
Dukati je istakao da je tehnika veoma jednostavna i da se u levi deo grudnog koša, potkožno, ugrađuje uređaj, koji šalje blage električne impulse do mozga.
Kako je rekao, stimuliše se nerv koji menja aktivnosti mozga, posle operacije pacijenti više ne reaguju na nadražaje koji izazivaju napade.
Dukati je rekao da je, iako je potrebno određeno vreme da profunkcioniše, ta metoda veoma efikasna.
Epilepsija je poremećaj funkcije mozga. Javlja se kod ljudi u čitavom svetu, i jedan je od najstarijih poremećaja poznatih čovečanstvu. Karakterišu je ponavljani napadi koji mogu dovesti do gubitka budnosti ili svesti, poremećaja kretanja, čula, autonomnih funkcija, raspoloženja i mentalnih funkcija.
U Evropi od epilepsije boluje oko šest miliona ljudi, a u svetu oko 50 miliona.
