Psihologija danas

U poslednje vreme u razvijenim zemljama Zapada, a i kod nas, sve je prisutniji jedan vrlo suptilan vid maltretiranja upošljenih ljudi, ili pak drugih ljudi koji funkcionišu u različitim vidovima socijalne interakcije, u smislu učešća u nekom timu, projektu, udruženju ..., od strane pretpostavljenih. Moćna osoba, suočena sa činjenicom da može biti ugrožena od druge osobe u profesonalnom, ili pak ekonomskom smislu, štiti sebe na krajnje nelegitiman, egoističan, nelojalan i bezobziran način.

Ima i onih za koje smo skloni da kažemo da su uvek u grču, da im je toliko važno da uspeju da im to prosto "vezuje ruke" i da i mali neuspeh doživljavaju kao da je "propast sveta"; poneko bi dodao u ocenu "bolesni perfekcionisti".

Novo istraživanje pokazuje kako ljudi s dugotrajnim anksioznim poremećajem, koji se definiše kao izraženi osećaj straha i teskobe, imaju povišen rizik za srčani udar.

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.

Kada govorimo o zavisnosti najčešće mislimo na narkomanije ili alkoholizam, ali zavisnost se moze razviti i u odnosu na druge objekte. U ovom članku govorimo o kocki. Kockanje i zavisnost od kocke se i u našem društvu sve više nameću kao problem. Neke evropske zemlje iznose podatke da 50.000-100.000 Ijudi ima problem sa kockom u svojim sredinama. Zvanični podaci kod nas ne postoje, ali problem je tu.

Termini "asertivnost" i "asertivno ponašanje" postaju na našim prostorima deo svakodnevnog jezika. Reči su anglosaksonskog porekla (eng. assertive i assertive behaviour) u značenjima pouzdanog, odgovornog i samopotvrdnog ponašanja ličnosti kada su ugrožena njena legalna prava.

Iako živimo u eri neuronauke, u kojoj pomoću specijalnih aparata za skeniranje dolazimo do značajnih podataka o radu i strukturi ljudskog mozga, kod nas je psihička bolest još uvek tabu tema i nešto što znači sram i obeleženost. Posledica takvog stava je, naravno, pogubna za sve one koji imaju psihičke tegobe, obzirom da se kasno ili uopšte ne jave lekaru psihijatru, te njihova bolest progredira, odnosno, komplikuje se i usložnjava.

Pojava mesijanskog vođe uslovljena je istorijskim okolnostima, potrebom sledbenika za takvim tipom vođe i ličnošću vođe. Neretko njegovo mesijanstvo se javlja u doba njegove egzislencijalne krize kada umesto da spasava sebe, počinje da spasava druge (pleme, naciju, klasu), i na taj način odlaže svoj psihički slom.

Da li je ljubav umeće? Ako jeste onda ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav prijatno osećanje, koje se iskusi sasvim slučajno, nešto što čoveka 'obuzima' ukoliko ima sreće? Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili poduhvata, koji kao ljubav, započinju tako velikim nadanjima i očekivanjima, a koji se ipak redovno izjalove. Kad bi to bio slučaj sa bilo kojom drugom aktivnošću, ljude bi zanimali razlozi tog neuspeha kao i to šta bi čovek mogao uraditi da to poboljša - ili bi se prosto odrekli te aktivnosti.

Kognitivno bihejvioralna psihoterapija je vrsta tretmana gde se depresivnim pacijentima pomaže u rešavanju tegoba bez upotrebe leka. Može se primeniti kod svih oblika depresije i predstavlja tz. psihoterapijsku metodu izbora za tretman ove bolesti. To znači da se od svih poznatih psihoterijskih metoda tokom kliničkog rada i istraživanja pokazala kao metoda koja najefikasnije uklanja depresivnu simptomatologiju.