Psihologija danas

Postoje univerzalni pojmovi kojj su planetarno važni za sve ljudske egzistencije. Najveći broj je u vezi čoveka, njegovog ponašanja, doživIjavanja sebe i sveta oko sebe i vremenskog trajanja: život, smrt, radost, pamet, mudrost, sreća... Nije lasno kategorisati sreću, a još ju je teže operacionalizovati zarad istra­živanja. Jedan od razloga je što se ovaj pojam prepliće sa nekim drugim manje ili više operacionalno nejasnim terminima (optimizam, radost življenja, samoostvarenje, „okeanska iskustva", pozitivna psihologija,..) Na primer, verovatno bi se većina lekara složila da je sreća odsustvo psihičke patnje, fizičkog bola i bolesti (fizičke i mentalne).

Naučnici su identifikovali nekoliko genskih promena povezanih sa šizofrenijom psihijatrijskim oboljenjem koje pogađa jedan odsto stanovništva sveta.

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava (Zdravković, J.). Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije. Kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja.

Nervoza pre puta vrlo će verovatno doprineti crnim mislima u avionu tvrde psiholozi. Umesto da paničite uključite omiljenu muzikau i razmišljajte o mestima koja ćete posetiti.

Od svih svakodnevnih stresova čini se kako je modernom čoveku najgori onaj kada ostane bez mogućnosti da se služi mobilnim telefonom.

Ovako postavljeno pitanje, koje niti je novo niti potiče od mene, predstavlja izazov, kako za psihologa, naročito etnopsihologa, tako i za teologa i, šire, za antropologa. Trebalo bi, najpre, kako je red, definisati pojmove. Ne bi trebalo da bude teško objasniti pojam pravoslavlja i ja ću ponuditi jedno njegovo određenje koje je za sve prihvatljivo: "Pravoslavlje je učenje koje je neposredno, neprekidno i stalno povezano sa apostolskom tradicijom, posredstvom patrističkog i neopatrističkog blagoslovlja, kojim formira zajedničku veru ispovedanja nepodeljene Crkve prvog milenijuma" (Jovan Brija, najpoznatiji savremeni rumunski teolog).

Čak i ako uzmemo u obzir sve obične fobije, kao što su, naprimer, strah od zmija ili strah od letenja, one ni izbliza nisu toliko čest uzrok patnji kao što su to socijalne fobije. Ako patite od socijalne fobije, budite uvereni da i vi možete naučiti da se na konstruktivan način borite protiv ovog poremećaja.

Borba s nagonima koje osobama s kompulzivnim poremećajima dolaze na um može se opisati kao kontrolisanje onog što se ne da kontrolisati. A ublažiti? Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) može se definisati kao malaksajuće stanje koje karakterišu neobuzdane misli (opsesije) i postupci (kompulzije).

Kad govorimo o agresiji nalazimo se pred problemom da odredimo ovaj pojam. Radna definicija agresivnosti za ovaj rad mogla bi da bude da svaki napad, fizički ili verbalni jedne osobe na drugu osobu ili na neki objekat predstavlja agresivno ponašanje. Naravno, u osnovi agresivnog ponašanja mogu se nalaziti različiti uzroci, pa samim tim i različite emocionalne komponente.

Neke pojave u životu ljudi su nepojmljive. Jedna od njih je podatak da čovek provede u spavanju trećinu života. Prosta računica kazuje da pod uslovom da neka osoba ima sreću (ili nesreću!) da doživi devedeset godina života, ravno trideset godina će provesti u snu. Već ova činjenica, pod uslovom da izuzmemo spavanje kao opštu pojavu u živućem svetu, pokazuje da je san (spavanje) neophodna karika u održavanju života, život ne bi bio čudna pojava da ne postoje izuzetci.