Daniel Vig: Oslanjam se na prirodnu medicinu

Daniela upoznajemo u Beogradu, a svoju priču želi da podeli sa svetom, jer je po tom istom svetu upravo i živeo i može da napravi paralelu. On veruje u prirodnu medicinu, a iako je mlad čovek, već je imao dosta iskustva upravo sa ovim načinom lečenja. Njegova priča je lična i ne isključuje lečenje u ordinaciji, već samo daje i drugu perspektivu.

Prvi simptomi 2016. godine

Kako Daniel kaže, 2016. godine se suočio sa prvim simptomima, kao što je krv u stolici. Na osnovu prvih pregleda, ustanovljena mu je hemoroidalna bolest i on je ubrzo krenuo sa terapijom koja nije davala rezultata. „Nisam imao nikakve tegobe osim krvi u stolici i to je trajalo 2-3 meseca. Bilo je oscilacija, ali ja nisam obraćao pažnju na to. Hranio sam se zdravo, više voća, povrća, vlakana.. Inače sam difovac i zdrav stil života mi je neizmerno važan. Sa čvrstom stolicom nisam imao problema. Odjednom sam počeo da imam i do šest stolica na dan. Jedan poznanik me je savetovao da uradim kolonoskopiju, što sam uskoro i zakazao. Otišao sam kod profesora Nenada Perišića, koji mi je postavio dijagnozu ulcerozni kolitis."

Kako Daniel navodi, zapaljenje je tada obuhvatilo nekih trideset centimetara. Za njega je to bilo potpuno neočekivano, kao zdrav momak, koji se aktivno bavio sportom i hranio zdravo, gotovo da nikada nije ni uzimao lekove.

„Zanimali su me čajevi, biljke, alternativna medicina…"

Prethodnim svojim iskustvom i interesovanjem za čajeve, biljke, alternativnu medicinu upoznao je neke ljude koji se ovime bave i konsultovao sa njima oko pristupa svojoj bolesti. „Iskustvo sa prirodnom medicinom imao sam, između ostalog jer je moja majka obolela od karcinoma grlića materice. Nakon što joj se karcinom ponovo javio, nakon lečenja, okrenuli smo se alternativnoj, prirodnoj medicini. Kada sam se ja razboleo, rekao sam sebi da ću ja to lako da prevaziđem. Međutim, nije išlo kako sam ja to zamislio. Samim saznanjem da ste dobili bolest počinjete da istražujete šta je to. Nisam tada poznavao nikoga sa sličnim problemima, pa sam tako naišao na udruženje UKUKS. Čuo sam se sa predsednikom Ljiljanom i bio sam pozvan na seminar u Vrnjačkoj banji. Otišao sam sa željom da upoznam ljude koji prolaze kroz isto. Kada sam otišao na seminar već sam počeo da koristim i terapiju koju mi je gastroenterolog prepisao, ali i prirodnu terapiju. Za mene je sve to bilo novo, ali sam želeo da čujem i druge priče. Oni su tamo uopšteno pričali o simptomima, šta se koristi od lekova i o biološkoj terapiji, a ja sam želeo da saznam još više. Druženje bilo sjajno, razmenjivali smo iskustva ali sa svima sa kojima sam pričao, grupa od par ljudi, shvatio sam da su svi u životu imali neke oscilacije, puno stresova i da je možda i to bio okidač za pojavu bolesti. Shvatio sam da je ovo bolest savremenog doba."

Kako navodi, ulcerozni kolitis je shvatio kao zapaljenje grla, samo što postoje ranice, ulceracije i da sve to može da se regeneriše i da se zatvori i kad se to sredi da će i učestale stolice prestati. Kada je porazgovarao sa drugim ljudima koji boluju od zapaljenskih bolesti creva i rekao im o svom pristupu, stekao je utisak da im to nije blisko.

„Primetio sam da su osobe koje boluju od ulceroznog kolitisa emotivnije po prirodi"

„Prošao je seminar, otišao sam kući i nastavio svoje. Bilo je tu puno problema. Ja sam emotivan, i primetio sam da osobe koje oboljevaju od ulceroznog kolitisa jesu emotivnije. Meni je sve to teško palo, jer sam bio vezan za toalet. Kada provedem kod kuće tri dana, nisam dobro, psihički mi to loše padne. Nastavio sam sve svoje aktivnosti, jedino sam posao smanjio. Tada sam predavao rekreativnu nastavu na bazenu, držao školu stonog tenisa i radio vežbe za rehabilitaciju. Ostao sam samo na stonom tenisu. Trudio sam se da sve bude kao pre, ali sam imao problem sa odlaskom u toalet. Snalazio sam se. Odlazio sam u grad, u pozorište, izlazim – ulazim. Kod mene je bilo dosta oscilacija, nekada je bolje, nekada gore, iako sam koristio terapiju. Tako da je za mene to bilo veoma nezgodno, i za moju okolinu, niko nije ništa znao o tome. Uglavnom sam imao podršku, ali, opet, ne od svih." - priseća se Daniel.

Podrška najbližih

Daniel navodi da je porodica bila uvek uz njega iako su svi bili veoma zatečeni situacijom. U vreme suočavanja sa bolnicom imao je 27 godina, bio je već zreo čovek. Donosio je sam odluke, ali se uvek savetovao sa najbližima i imao njihovu podršku. Često je na svoj stav da uz klasičnu medicinu koristi i prirodne lekove dobijao komentare: „Idi kod lekara, pij lekove".

Kako izgleda Danielovo lečenje

Daniel pazi na ishranu i to mu mnogo znači. „Trenutno pazim na ishranu. Izbegavam slatkiše, izbegavam alkohol, brzu hranu i trudim se da nemam tvrdu stolicu. Čak i kad su neke slave i veselja, pa bude svašta na meniju, pojedem nekad neku piletinu, ali uz to obično gledam da jedem salatu. Bolest mi je već u remisiji. Dok je bolest bila aktivna, nisam mogao da jedem vlakna. U toj aktivnoj fazi bolesti poprilično sam eksperimentisao, prvo sam počeo da pijem lekove koje mi je doktor prepisao, uz to sam koristio neke klizme, probiotik, vitamine. Koristio sam i antidepresive zbog nervnog sistema. Onda sam u sve to uključio i prirodnu terapiju koju sam radio u saradnji sa jednim doktorom prirodne medicine. Njegova terapija se sastoji iz prirodnih lekova. Oni se dele na tinkture kada su napravljeni od jedne biljke, i mikstura kada su od više biljaka. Sastav biljaka ne znam napamet. Pio sam gvožđe, to sam uvek kontrolisao. Pio sam i suplementaciju, zavisi šta mi je bilo deficitarno. Sa ishranom sam pre toga dosta eksperimentisao. Shvatio sam da mi kuvana hrana najviše odgovara. Jeo sam i pečene jabuke, to mi je prijalo. Nekada nisam jeo i po osam dana, samo sam pio čajeve misleći da će onda miksture da deluju bolje. Počeo sam sa autofagijom. Tad sam imao poboljšanja, ali sam gubio na kilogramima. Čak sam u jednom trenutku imao 20kg manje nego sada. Iako sam izgledao zastrašujuće za okolinu, nisam pridavao tome mnogo značaja, a nisam se ni osećao loše.

Eksperimentisanjem do remisije

Eksperimentisanjem je, kako kaže, stekao iskustvo i uvideo da je najbolja kombinacija tradicionalne i konvencionalne medicine. „Naravno, u tom periodu sam imao razne faze. Jedno vreme sam bio anksiozan, kao da ne vidim izlaz, a to nisam želeo. Kao da mi ništa ne pomaže. Onda sam počeo da koristim molitve i tome sam se posvetio. Tu sam našao unutrašnji mir i osetio sam se bolje. Onda je bolest počela da se smiruje. Meni je bilo sve bolje i bolje, i rezultati su to pokazivali. Kod gastroenterologa sam odlazio i dalje, ali sada kod profesora Dodera. On mi je određivao terapiju i onda je jednom iznenađeno rekao: ,,Super, nešto se promenilo, odjednom su rezultati mnogo bolji’’- a da mu ja nisam ni spomenuo da koristim i prirodnu medicinu. Kasnije sam počeo da smanjujem lekove koje mi je on propisivao, a nastavio sam sa prirodnom terapijom. Kalprotektin mi je pao na minimum, CRP mi je isto bio u normali. To sam uvek kontrolisao pored krvne slike. Psihički mi je bilo bolje. Prestao sam da razmišljam o bolesti konstantno. U svom tom procesu sam lekove potpuno izbacio, bio sam samo na prirodnoj terapiji. Sa ishranom sam nastavio, 365 dana nisam pojeo kocku čokolade."

Na pitanje, — Da li smatrate da ste samostalni u svojoj bolesti? —, Daniel je odgovorio:

„Da, potpuno. Kada sam završio sa terapijom nastavio sam da se pridržavam ishrane i narednih godinu dana sam bio baš obazriv. Kada god se nađem u nekoj stresnoj situaciji, povedem računa dodatno i razmišljam kako se to odražava na moje zdravlje. Nisam skoro bio kod gastroenterologa, ali proveravam redovno CRP i kalprotektin. Taj pregled je pomalo nezgodan i neprijatan, ali svakako planiram da uskoro odem na kontrolu. Osluškujem svoje telo i trenutno sam dobro. Uvek može da se vrati bolest, kako kažu. Poredim moj život poslednjih nekoliko godina i ranije, tada sam radio 3 posla, majka je bila bolesna, ne znam gde ću da živim... Svašta se dešavalo. Svi smo mi različiti. Taj način života je nekome normalan, a na nekoga loše utiče. Kada poredim tadašnje stanje i brzinu života sa ovim sada, skroz je drugačije. Čim sada osetim neki stres, samo se povučem i ništa me ne interesuje, sem unutrašnjeg mira. ’’ - rekao je Daniel.

„Delite iskustvo sa drugima"

Na pitanje šta je ono što bi poručio obolelima od IBD-a, Daniel kaže sledeće: „Obavezno podelite svoje iskustvo sa drugima i slušajte drudge priče. Meni je to u početku bolesti nedostajalo. Tako sam pronašao udruženje UKUKS. Ja sam onaj tip ljudi koji sve što lekari kažu posluša, ali ipak radim na sebi da utvrdim zbog čega je došlo uopšte do bolesti. I što kažu „Zdravlje na usta ulazi“. Ne možemo da se hranimo brzom hranom, pijemo gazirano, da ne ne pričam o duvanu, i da budemo dobro. Problem je što svi mi želimo da dobijemo lek i da ne menjamo ništa drugo. Teško se menjaju navike. Stupio sam u kontakt sa dve osobe iz udruženja, pomogao sam im savetima, bilo im je lakše, ali su nastavili da rade sve što su do tad. Savet je da oboleli stupe u kontakt s udruženjam, ali i da rade na sebi i da vide gde troše puno svoje energije, da redukuju stres. Ja sam želeo na sve strane da stignem. Ali tada sam sa pojavom bolesti naučio da kažem ne - mnogim ljudima i stvarima. Promenio sam prioritete jer ništa nije vredno da izgubite zdravlje."