Odeljci knjiga

Oboljenja kože mogu biti posledica brojnih etioloških faktora. U egzogene etiološke faktore se ubrajaju razni fizikalni agensi: mehanički (udarac, pritisak, grebanje), kalorijski (toplota, hladnoća), aktinički (zraci sunčevog spektra), rendgen zraci, zraci različitih veštačkih izvora), hemijski (kiseline, baze, kozmetički, razni drugi industrijski proizvodi, lekovi), biološki agensi (bakterije, gljivice, virusi, bleda treponema, bacil tuberekuloze). Od endogenih faktora često se ističe značaj različitih materija koje svojim prisustvom u organizmu obolelog izazivaju imunološki odgovor. Ubrajaju se različita stanja hipo i avitaminoze, poremećaj funkcija endokrinih žlezda, razni poremećaji metabolizma, nasleđe, psihološki faktori.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) čine hronični bronhitis i emfizem. Hronični bronhitis se definiše kao bolest obeležena produktivnim kašljem, stvaranjem sluzi u disajnim putevima i iskašljavanjem veći broj dana najmanje tri meseca godišnje tokom dve godine. Emfizem pluća je stanje trajnog proširenja vazdušnih prostora u plućima udružen sa razaranjem alveola. Bronhijalna astma hronična je upala disajnih puteva, sa napadima suženja bronha.

Prirodni ekspektroansi su ekspektoransi koji se dobijaju iz lekovitog bilja. Od ovih biljaka obično se izrađuju ekstrakti od kojih se rade razni sirupi za iskašljavanje.

Terapija akni je lokalna i sistemska U lokalnoj terapiji primenjuju se preparati sa salicilnom kiselinom, rezorcinolom, sumporom, katranima, retinoičnom kiselinom, benzoil peroksidom, eritromicinom, klindamicinom, azelaičnom kiselinom. U sistemskoj terapiji kod manje proširenih slučajeva daju se tetraciklini (oksitetraciklin, minociklin) u dužem vremenskom periodu, a kod najtežih oblika bolesti kao terapija izbora prihvaćen je izotretinoin.

Lekovi klase II uključuju antagoniste beta adrenergičkih-receptora (detaljno opisani u tekstu blokatori beta adrenergičkih receptora). Blokirajući beta-1-adrenergičke receptore u srcu blokiraju uticaj simpatikusa na srce i usporavaju srčanu frekvenciju. Antiaritmička svojstva ima većina beta-blokatora. Koriste se za lečenje ventrikularnih tahikardija, prevenciju hronične fibrilacije predkomora i za prevenciju paroksizmalne fibrilacije atrija. Predstavnik je propranolol.

Organski nitrati opuštaju vaskularne i druge glatke mišiće. Izazivaju izraženu venodilataciju, sa smanjenjem centralnog venskog pritiska. Kod zdravih osoba ovo smanjuje udarni volumen. Delovanje na vene je izraženije prilikom ustajanja, i može da izazove posturalnu hipotenziju i nesvesticu. Terapijske doze slabije deluju na male arterije nego na vene, ali izraženo je dejstvo na veće mišićne arterije. Ovo smanjuje refleksiju pulsnog talasa iz arterijskih grana i shodno tome, redukuje centralni pritisak i srčano naknadno opterećenje. Direktan efekt na tonus koronarnih arterija smanjuje spazam koronarnih arterija kod vazospastične angine. Pri većim dozama dolazi do dilatacije arterija otpora i arteriola, a arterijski pritisak pada. Bez obzira na to, koronarni protok se povećava preko koronarne vazodilatacije. Potrošnja kiseonika u miokardu se smanjuje zbog redukcije kako srčanog prethodnog tako i naknadnog opterećenja. To, zajedno sa povećanim koronarnim protokom, izaziva veliki porast sadržaja kiseonika u krvi koronarnog sinusa. Sve ovo znači, da antianginozno dejstvo nitrata obuhvata smanjenje potrošnje kiseonika, koje je posledica smanjenog kardijalnog prethodnog i naknadnog opterećenja; redistribuciju koronarnog protoka u smeru ishemičnih oblasti, preko kolaterala; i smanjivanje koronarnog spazma.

Koštano-mišićni sistem čine kosti, hrskavice, zglobovi, tetive i mišići. Kosti telu daju čvrstinu, oblik, i omogućavaju kretanje. Kosti su gusti, mineralizovani organi, ali u njihovoj srži se nalaze hematopoezni centri produkcije krvnih ćelija. Koštani mineralni matriks sastoji se od kalcijum fosfata i kalcijum karbonata, ali i od proteina. Minerali kostima daju čvrstinuu, a proteini elastičnost i otpornost na napore.

Centralni nervni sistem (CNS) je sastavljen od centralnih organa: velikog i malog mozga, produžene i kičmene moždine. Veliki mozak je smešten u lobanjskoj duplji i omotan je sistemom opni (moždanicama). Funkcija mozga predstavlja pojedinačno najvažniji fiziološki aspekt koji određuje razliku između ljudske i ostalih vrsta. Mozak kontroliše osnovne funkcije viših životinja.

Sredstva koja su selektivno toksična za parazite koji nas napadaju, neophodna su za borbu protiv mnogih infektivnih bolesti koje izazivaju virusi, bakterije, protozoe, gljive i gliste.