Respiratorni sistem je specijalizovan za razmenu gasova između okolnog, spoljašnjeg vazduha i krvi, što je omogućeno postojanjem sprovodnog, respiratornog i ventilacionog dela tog sistema.
Sprovodni deo čine: nosna duplja sa odgovarajućim sinusima, nazofarings, larings, traheja, bronhije, bronhiole i terminalne bronhiole. Na ulazu u grkljan se respiratorni i digestivni sistem razdvajaju sa malim mišićnim poklopcem zvanim epiglotis. Kod gutanja epiglotis zatvara grkljan. Kod disanja ili govora epiglotis je otvoren - zato nije dobro jesti i pričati. U grkljanu se nalaze glasne žice. Uloga sprovodnog dela je da sprovodi, prečišćava, zagreva i vlaži vazduh koji dolazi iz spoljašnje sredine.
Respiratorni deo se sastoji od: respiratornih bronhiola, alveolarnih duktusa i alveola. Na nivou ovog dela se vrši razmena gasova. Pluća su sunđerasti, ružičasti (osim kod pušača) organ podeljen na levo i desno krilo. Obložena sa membranom (pleura, ima više slojeva) i tečnošću (surfaktant) koja omogućuje glatko kretanje pluća kod disanja. Na kraju disajnih puteva nalaze se plućne alveole. To su mehuri vazduha gde se obavlja razmena gasova. Svaka alveola je okružena kapilarima koji dovode krv zasićenu ugljen dioksidom a odvode krv zasićenu kiseonikom. Zid alveola i membrane kapilara su tanke tako da gasovi lako prelaze iz krvi i u krv čistom difuzijom.
Ventilacioni deo omogućuje udisanje (inspiracija) i izdisanje (ekspiracija), koji su praćeni širenjem i skupljanjem pluća, grudnog koša i abdomena, što se postiže angažovanjem dijafragme, rebara, interkostalne muskulature, abdominalne muskulature i elastičnog veziva u plućima.
Respiratorni sistem pogađaju mnoge bolesti, čiji uzrok ne mora biti u samom respiratornom sistemu. Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, prehlada. Ove bolesti su često vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis, ponekad i faringitis. Kašalj obično dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva, pluća su obično puno teže i opasnije, a ako se ne leče mogu završiti smrtnim ishodom. Najčešće bolesti su bronhitis (akutni i hronični), emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonije, astma. Alergija je prvenstveno bolest imuniteta, ali ako alergen ulazi organizam preko disajnih puteva, simptomi će se takođe ispoljavati na disajnim putevima.
Sprovodni deo čine: nosna duplja sa odgovarajućim sinusima, nazofarings, larings, traheja, bronhije, bronhiole i terminalne bronhiole. Na ulazu u grkljan se respiratorni i digestivni sistem razdvajaju sa malim mišićnim poklopcem zvanim epiglotis. Kod gutanja epiglotis zatvara grkljan. Kod disanja ili govora epiglotis je otvoren - zato nije dobro jesti i pričati. U grkljanu se nalaze glasne žice. Uloga sprovodnog dela je da sprovodi, prečišćava, zagreva i vlaži vazduh koji dolazi iz spoljašnje sredine.
Respiratorni deo se sastoji od: respiratornih bronhiola, alveolarnih duktusa i alveola. Na nivou ovog dela se vrši razmena gasova. Pluća su sunđerasti, ružičasti (osim kod pušača) organ podeljen na levo i desno krilo. Obložena sa membranom (pleura, ima više slojeva) i tečnošću (surfaktant) koja omogućuje glatko kretanje pluća kod disanja. Na kraju disajnih puteva nalaze se plućne alveole. To su mehuri vazduha gde se obavlja razmena gasova. Svaka alveola je okružena kapilarima koji dovode krv zasićenu ugljen dioksidom a odvode krv zasićenu kiseonikom. Zid alveola i membrane kapilara su tanke tako da gasovi lako prelaze iz krvi i u krv čistom difuzijom.
Ventilacioni deo omogućuje udisanje (inspiracija) i izdisanje (ekspiracija), koji su praćeni širenjem i skupljanjem pluća, grudnog koša i abdomena, što se postiže angažovanjem dijafragme, rebara, interkostalne muskulature, abdominalne muskulature i elastičnog veziva u plućima.
Respiratorni sistem pogađaju mnoge bolesti, čiji uzrok ne mora biti u samom respiratornom sistemu. Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, prehlada. Ove bolesti su često vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis, ponekad i faringitis. Kašalj obično dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva, pluća su obično puno teže i opasnije, a ako se ne leče mogu završiti smrtnim ishodom. Najčešće bolesti su bronhitis (akutni i hronični), emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonije, astma. Alergija je prvenstveno bolest imuniteta, ali ako alergen ulazi organizam preko disajnih puteva, simptomi će se takođe ispoljavati na disajnim putevima.
Povezani tekstovi:
Crevna flora je podložna čestim promenama, i na nju utiču br...
Tumori se karakterišu stalnom, patološkom i autonomnom proli...
Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu...
Jedini predstavnik depolarizirujućih miorelaksansa je suksam...
Rak pluca ni pomena!! Ja ga imam otkrivenog 3 i po godine.Primao sam 39 imunoterapija a onda su me pustili kuci da zavrsim....zivot.Prognoza..mesec,dva....tri mozda.Ziv sam sedmi mesec sa bezbroj komplikacija koje cine da i ne zelim da zivim. Tako da ..mogli biste u tekstu bar da pomenete RAK ili tumor kako se doktori izrazavaju.Terapija je bila neinvanzivna u odnosu na hemiju ili zracenje mada je sobom nosila razne stvari koje su mi lagano upropasšavale ionako bedan zivot jer mi je sedmog meseca od pocetka lecenja na taštinoj sahrani preminula na moji rukama i moja voljena supruga. Pozdrav ljudi!!!!
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde