Rastvori za intravensku primenu

Rastvori za intravensku primenu su rastvori za parenteralnu ishranu, infuzijski rastvori elektrolita, rastvori za ispiranje, rastvori za peritoneumsku dijalizu, razni dodaci intravenskim rastvorima.

Parenteralna ishrana jeste ishrana putem direktne infuzije hranljivih materija u krvotok. Sprovodi se onda kada je ishrana pacijenta putem normalnog uzimanja hrane nemoguća - kod hirurških operacija, u kaheksiji, pri gubitku belančevina zbog opekotina, u dugotrajnom besvesnome stanju. Rastvori za perenteralnu ishranu podrazumevaju rastvore aminokiselina, šećera kao što su glukoza, fruktoza i ksilitol, ili su u pitanju emulzije masnih materija.

Rastvori aminokiselina sadrže sve esencijelne, poluesencijalne i neesencijalne aminokiseline izmešane u balansiranim razmerama kako bi njihovo iskorišćavanje bilo optimalno. Takođe, sadrže i sve neophodne elektrolite (minerale), organske kiseline i ugljenohidratni izvor u obliku nekog šećera ili šećernog alkohola. Ovi rastvori se koriste kod kaheksije i slabosti kako bi se ispravio negativni azotni balans.

Rastvori koje sadrže samo ugljene hidrate obično sadrže glukozu ili kombinaciju glukoze i ostalih šećera poput fruktoze ili ksilitola. Koriste se kod stanja koja zahtevaju delimičnu ili potpunu parenteralnu ishranu (npr. predoperativno i postoperativno, maldigestija, malapsorpcija, anoreksija i dr.). Čiste izotonične infuzije glukoze koriste se u slučajevima hipoglikemije i kao osnovni rastvor za primenu lekova i elektrolita intravenskom infuzijom. Hipertonični rastvori glukoze u obliku injekcija koriste se za brzo ispravljanje hipoglikemije (hiperinsulinemija, insulinski šok, predoziranje peroralnih antidijabetika, akutno trovanje alkoholom, adrenalna kriza, simptomatska hipoglikemija u dece, nedostatak glukagona, akutna i hronična teža oštećenja jetrinog parenhima) ili kao sklerozans (varikozne vene, nastanak adhezivnoga pleuritisa...) i u lečenju akutne porfirije i ektopijske trudnoće. U slučajevima da upotreba glukoze nije moguća tada se koriste rastvori fruktoze. Fruktoza je monosaharid koji se u organizmu prerađuje u glukozu, ali polagano. Primenjuje se kod onih osoba kod kojih je pojava hiperglikemije opasna.

Emulzije masti su bele, poput mleka neprovidne tečnosti, a sadrže pročišćene prirodne masne materije, poput sojinog ulja i fosfolipida iz jaja i glicerol. Koriste se u slučajevima kada je pacijentu neophodno dati veće količine energije (npr. kaheksija kod tumorskih bolesti) ili kad se nalazi u stanju nedostatka esencijalnih masnih kiselina zbog neadekvatne apsorpcije iz creva. Takva stanja jesu tumori digestivnih organa ili hronične gastrointestinalne bolesti kao što su ulcerozni kolitis ili terminalni ileitis. Takođe, infuzije emulzija masti mogu poslužiti kao nosač kod česte intravenske primene lipofilnih lekova.

Pod pojmom elektrolita podrazumevamo soli čiji su joni važni sastojci krvne plazme i vanćelijske tečnosti. U te jone ubrajamo natrijumove, kalijumove, kalcijumove i magnezijumove katjone i hloridne, acetatne i laktatne anjone. Disbalans i gubljenje ovih elektrolita vrlo je ozbiljna patološka situacija. U takvim slučajevima poremećena je funkcija brojnih organa (nervni sistem, mišići, srce) čiji normalni rad direktno zavisi od koncentracije minerala u krvi i vanćelijske tečnosti. Najčešće se javlja kod opekotina, gubitka soli putem znojenja, jakih proliva i dr. U svim slučajevima disbalansa elektrolita potrebno je hitno primeniti infuzije elektrolita radi brzog uspostavljanja elektrolitne ravnoteže.

Osmotska diureza ili forsirana diureza poseban je terapijski zahvat, koji se primenjuje u svim slučajevima kada je potrebno brzo i obilno izlučivanje tečnosti iz organizma putem bubrega. To su stanja poput edema, pogotovo edema mozga, povišenog intrakranijalnog pritiska, glaukoma, kada treba što je moguće pre smanjiti ukupan volumen krvi. Forsirana diureza vrlo se često primenjuje kod brojnih slučajeva trovanja raznim otrovima. Forsiranom diurezom dolazi do izlučivanja velike količine tečnosti kroz bubreg, a s njom odlaze i otrovne materije. Forsiranom diurezom mogu se uklanjati neki lekovi, etilenglikol i ugljen monoksid. Kao agensi za izazivanje forsirane diureze koriste se manitol i urea, s tim da se manitol koristi mnogo češće.

Manitol je šećerni alkohol niske molekularne mase. Kisele je reakcije (srednja vrednost pH = 5,8). Zanemarive je energetske vrednosti. Deluje kao osmotski diuretik. Zadržava se u vanćelijskom prostoru i zbog povećanog osmolariteta povlači vodu iz ćelija u intersticijalni i intravaskularni prostor. Manitol se veoma brzo izlučuje pa izaziva veoma jaku diurezu uspostavljanjem brze glomerularne filtracije i izostankom reapsorpcije popratne izoosmotske količine vode.

Irigacija je drugi naziv za ispiranje. Irigacija se sprovodi u svim slučajevima kad je neophodno uklanjanje nečistoća, mikroorganizama ili nepotrebnih čestica i tečnosti sa rana ili unutrašnjosti organizma, pogotovo tokom hirurških operacija. Za uklanjanje mikroorganizama koriste se rastvori antiinfektivnih lekova, antiseptika ili antibiotika poput neomicina. Kod ispiranja gde nije potrebna prisutnost antiseptika koriste se fiziološki rastvor ili Ringerov rastvor.

Fiziološki rastvor je najjednostavnija moguća tečnost za primenu u medicini. To je izotonični 0,9%-tni rastvor natrijum hlorida u posebno pročišćenoj, sterilnoj i apirogenoj vodi. Koristi se kod izotonične dehidratacije, za nadoknadu vanćelijske tečnosti, kod metaboličke alkaloze zbog gubitka vode i soli, za ispiranje mokraćne bešike, za ispiranje rana i vlaženje zavoja, za ispiranje katetera i sistema za transfuziju i za pripremu sistema za dijalizu.

Ringerov rastvor jeste kombiniovani infuzijski rastvor natrijum hlorida, kalijum hlorida, kalcijum hlorida i natrijum hidrogenkarbonata u kome je razmer koncentracija prisutnih elektrolita fiziološki usklađen s potrebama organizma. Koristi se za ispiranje, ali i za privremeno nadoknadu tečnosti i elektrolita pri hipotoničnoj i izotoničnoj dehidrataciji, kod metaboličke alkaloze s hipohloremijom i kao osnovni rastvor za davanje elektrolitskih koncentrata i kompatibilnih lekova.
 
Za ispiranje urološkog trakta koristi se poseban rastvor manitola i sorbitola. On nalazi primenu kod svih zahvata kada je potrebno ispirati bešiku i uretru - hirurških zahvata na prostati, mokraćnoj bešici i kod litotripsije.

Rastvori za peritonealnu dijalizu se obično sastoje od glukoze, natrijumovih, kalcijumovih i magnezijumovih soli laktata i hlorida. Indikacije su akutna i hronična insuficijencija bubrega, zadržavanje znatne količine vode u organizmu, poremećaj ravnoteže elektrolita, a i trovanje lekovima, ali samo kada nije moguće primeniti drugu terapiju.

Tokom primene infuzija, pri operacijama ili u nekim drugim situacijama, može doći do stanja kada je pacijentu potrebno primeniti određenu količinu nekih elektrolita ili materija bez povećanja volumena krvi. Tada se primenjuju injekcije koncentrisanih, hipertoničnih rastvora raznih elektrolita, aminokiselina (arginina, glutamina ili lizina) ili vitamina.

Kalijum hlorid dolazi u obliku koncentrisanog rastvora, a primenjuje se intravenski nakon odgovarajućeg razređenja. Primenjuje se kada je potrebno korigovati hipokalijemiju, u stanjima hipokaliemične i hipohloremične alkaloze, manjka kalijuma zbog raznih uzroka (jako povraćanje i proliv, neodgovarajuća ishrana, dugotrajna upotreba diuretika ili kortikosteroida) i trovanja glikozidima digitalisa.

Natrijum hidrogenkarbonat - hidrogenkarbonatni jon je deo najvažnijeg vanćelijskog puferskog sistema. Primenom se postiže brza korekcija poremećene acidobazne ravnoteže. Primenjuje se u situacijama metaboličke acidoze, hiperkalijemije, hiperhloremične hiponatremije, trovanjima salicilatima i barbituratima, bubrežne tubularne acidoze, cistinurije, respiratorne acidoze i dr.