Koža

Koža je organ koji obmotava čitavo telo. Površina kože odraslih iznosi oko 1,6 metara kvadratnih. Debljina kože je različita. Najveća je na dlanovima i tabanima, a najmanja na pregibima, trbuhu, očnim kapcima. Na mestima prirodnih otvora (usta, nos, oči, genitalni organi, anus) prelazi u semisluzokožu i sluzokožu. Čine je epiderm, derm i hipoderm.

Epiderm je najpovršniji sloj kože. Čini ga višeslojni pločast epitel. Dermis čini vezivno tkivo bogato vlaknima; epidermis i dermis opisuju se zajedno kao kutis. Hipoderm je supkutalno masno tkivo, koje spaja kožu s podlogom.

Koža sadrži različite kožne adnekse - nokti, kosa, kožne, lojne i znojne žlezde. U koži su zastupljeni različiti funkcionalni i koordinacioni sistemi organizma. Koža sadrži komponente odbrambenog imunološkog sistema koji uklanja strane materije: makrofage (fagocitoza), mastocite (upala) i Langerhansove ćelije i limfocite. Krvni sudovi u koži su arterije, vene, kapilari i limfni sudovi. Nervni sistem u koži pretežno je zastupljen senzitivnim i autonomnim vlaknima. Senzitivna vlakna prenose osećaj dodira, boli, svraba, temperature i pritiska prema CNS-u. Autonomna vlakna (simpatikus) inervišu krvne sudove i adnekse. Motorina vlakna pokreću mimičku muskulaturu lica.

Funkcije kože su raznovrsene: zaštitna funkcija (ogleda se u zaštiti od različitih agenasa-mehaničkih toplotnih, aktiničkih, hemijskih, bioloških); senzitivna funkcija (bogato razvijena mreža nervnih vlakana i specijalnih nervnih telašaca); sekretorna funkcija (lojne i znojne žlezde), ekskretorna funkcija (izlučivanje žlezda kože preko kojih se organizam oslobađa od nekih štetnih materija), termoregulaciona funkcija (sistemom krvnih sudova, znojenjem, isparavanjem); enzimska aktivnost (obnavljajnje epiderma, sinteza melanina i vitaminja D); resorptivna funkcija, imunobiološka svojstva.

Fiziološke funkcije sluzokože usta i jezika su raznovrsne: sposobnost primanja osećaja dodira, bola, toplote, hladnoće, ukusa. U ustima zahvaljujući lučenju pljuvačnih žlezdi započinje proces varenja. Sposobnost  resorpcije sluzokože usta koristi se terapijski. Lučenjem pljuvačke i stalnim obnavljanjem epitela u usnoj šupljini se ostvaruje dobrim delom antibakterijska funkcija.

Oboljenja kože mogu biti posledica brojnih etiološkuih faktora. U egzogene etiološke faktore se ubrajaju razni fizikalni agensi: mehanički (udarac, pritisak, grebanje), kalorijski (toplota, hladnoća), aktinički (zraci sunčevog spektra), rendgen zraci, zraci različitih veštačkih izvora), hemijski (kiseline, baze, kozmetički, razni drugi industrijski proizvodi, lekovi), biološki agensi (bakterije, gljivice, virusi, bleda treponema, bacil tuberekuloze). Od endogenih faktora često se ističe značaj različitih materija koje svojim prisustvom u organizmu obolelog izazivaju imnunološki odgovor. Ubrajaju se različita stanja hipo i avitaminoze, poremećaj funkcija endokrinih žlezda, razni poremećaji metabolizma, nasleđe, psihološki faktori.