Hormon je hemijsko jedinjenje koje ćelija ili grupa ćelija luči u telesne tečnosti da bi kontrolisala druge ćelije tela. Većinu sisteskih hormona luče endokrine žlezde. Zajedno sa nervnim sistemom, endokrini sistem ima ključnu ulogu u koordinisanom funkcionisanju organizma. Putem krvi hormoni dospevaju u sve delove organizma i deluju na određene organe i tkiva. Hormoni kontrolišu enorman broj najosnovnijih funkcija organizma - rast, razmnožavanje, regeneraciju tkiva, metabolizam, prilagođavanje stresu, gustinu kostiju i brojne druge funkcije. Takođe, hormoni imaju ulogu i u razvoju mozga, emocija.
Hemijski, hormoni se dele na tri osnovne grupe: steroidni hormoni, koji svi imaju hemijsku strukturu sličnu holesterolu i u većini slučajeva nastaju iz holesterola. Različite steroidne hormone luče kora nadbubrežne žlezde, ovarijum, testis i placenta. Drugu grupu čine derivati aminokiseline tirozina – dva metabolička hormona štitaste žlezde tiroksin i trijod-tironin su jodirani derivati tirozina. Dva hormona srži nadbubrežne žlezde, adrenalin i noradrenalin, takođe nastaju od tirozina. Treća grupa su proteini ili peptidi ili njihovi neposredni derivati. Proteini ili veliki peptidi su hormoni adenohipofize; peptidi sa po osam aminokiselina su antidiuretski hormon i oksitocin, hormoni neurohipofize. Veliki polipteidi su insulin, glukagon i paratireoidni hormon.
Sistem endokrinih žlezdi sastoji se od hipofize koja je najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i perifernih žlezdi - štitna, paratiroidne žlezde, pankreas (gušterača), nadbubrežne žlezde i polne žlezde. Hipofiza komanduje svim ostalim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem na način da luči hormone koje podstiču lučenje pomenutih žlezda. Npr. hipofiza luči ACTH koji stimuliše lučenje kortizola iz nadbubrežne žlezde. LH i FSH kontrolišu lučenje polnih hormona, a TSH lučenje tiroidnih hormona (tiroksin i trijodtironin). Lučenje nekih tiroidnih hormona nije kontrolisano iz hipofize nego negativnom povratnom spregom i potrebama organizma. Tako se insulin izlučuje iz pankreasa u zavisnosti od koncentracije glukoze u krvi, a paratiroidni hormon u zavisnosti od koncentracije kalcijuma u krvi. Lučenje hormona hipofize kontrolišu hormoni iz hipotalamusa.
Pregled endokrinih hormona:
Hemijski, hormoni se dele na tri osnovne grupe: steroidni hormoni, koji svi imaju hemijsku strukturu sličnu holesterolu i u većini slučajeva nastaju iz holesterola. Različite steroidne hormone luče kora nadbubrežne žlezde, ovarijum, testis i placenta. Drugu grupu čine derivati aminokiseline tirozina – dva metabolička hormona štitaste žlezde tiroksin i trijod-tironin su jodirani derivati tirozina. Dva hormona srži nadbubrežne žlezde, adrenalin i noradrenalin, takođe nastaju od tirozina. Treća grupa su proteini ili peptidi ili njihovi neposredni derivati. Proteini ili veliki peptidi su hormoni adenohipofize; peptidi sa po osam aminokiselina su antidiuretski hormon i oksitocin, hormoni neurohipofize. Veliki polipteidi su insulin, glukagon i paratireoidni hormon.
Sistem endokrinih žlezdi sastoji se od hipofize koja je najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i perifernih žlezdi - štitna, paratiroidne žlezde, pankreas (gušterača), nadbubrežne žlezde i polne žlezde. Hipofiza komanduje svim ostalim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem na način da luči hormone koje podstiču lučenje pomenutih žlezda. Npr. hipofiza luči ACTH koji stimuliše lučenje kortizola iz nadbubrežne žlezde. LH i FSH kontrolišu lučenje polnih hormona, a TSH lučenje tiroidnih hormona (tiroksin i trijodtironin). Lučenje nekih tiroidnih hormona nije kontrolisano iz hipofize nego negativnom povratnom spregom i potrebama organizma. Tako se insulin izlučuje iz pankreasa u zavisnosti od koncentracije glukoze u krvi, a paratiroidni hormon u zavisnosti od koncentracije kalcijuma u krvi. Lučenje hormona hipofize kontrolišu hormoni iz hipotalamusa.
Pregled endokrinih hormona:
- hipotalamus - somatoliberin (podstiče oslobađanje GH), somatostatin (koči oslobađanje GH), TRH (podstiče oslobađanje TSH), GnRH (podstiče oslobađanje LH i FSH), CRH (podstiče oslobađanje ACTH), PIH (prolaktin inhibirajući hormon);
- hipofiza - somatotropin (GH), hormon rasta, oksitocin, vazopresin (antidiuretski hormon, ADH), prolaktin, TSH (podstiče oslobađanje T3 i T4), LH (luteinizirajući hormon), FSH (folikul stimulišući hormon), ACTH (podstiče oslobađanje kortizola);
- štitna žlezda - tiroksin (T3), trijodtironin (T4), kalcitonin (metabolizam kalcijuma); paratireoidna žleuda - paratireoidni hormon (metabolizam kalcijuma);
- pankreas – insulin, glukagon, somatostatin;
- nadbubrežna žlezda – kortizol, aldosteron, adrenalin;
- jajnici – estradiol, progesteron;
- posteljica - horionski gonadotropin (HCG);
- testisi – testosteron.
Osim ovih hormona postoji i celi niz endokrinih hormona. Tako se u gastrointestinalnom sistemu luči celi spektar gastrointestinalnih hormona koji deluju lokalno i važni su u funkcionisanju gastrointestinalnog sistema. To su sekretin, gastrin, holecistokinin, VIP (vazoaktivni intestinalni peptid), GIP, motilin, bombezin, neurotenzin, polipeptid kalcitoninskog gena i pankresni polipeptid. Takođe, treba spomenuti i melatonin (N-acetil-5-metoksitriptamin), a to je neurohormon koga luči epifiza (glandula pinealis). Timus luči timozin, srce luči atrijumski natriuretski hormon, a bubrezi luče eritropoetin.
Ne pripadaju svi hormoni i njihovi analozi ovoj grupi lekova. Iz ove grupe lekova su isključeni svi polni hormoni i spadaju u G grupu. Insulin spada u A grupu lekova.
Ne pripadaju svi hormoni i njihovi analozi ovoj grupi lekova. Iz ove grupe lekova su isključeni svi polni hormoni i spadaju u G grupu. Insulin spada u A grupu lekova.
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde