Antiprotozoici

Najvažnije protozoalne infekcije kod čoveka su malarija, amebijaza, lajšmanioza, tripanozomijaza i trihomonijaza. Primena lekova zavisi najviše od mesta i tipa infekcije, pa se različiti lekovi koriste kod akutnh i hroničnih oblika, ekstraintestinalne infekcije i kod kliconoša.

Metronidazol ubija trofozoite E.histolytica, ali nema uticaja na cistične forme parazita. Metronidazol je najefikasniji raspoloživi lek u terapiji intestinalne ili hepatičke invazivne amebijaze. Lek slabo deluje na parazite u lumenu creva.
Pretpostavlja se da metronidazol pomoću toksičnih kiseoničnih radikala izaziva oštećenje DNK trofozoita.

Metronidazol se posle oralne primene brzo i dobro resorbuje i maksimalne koncentracije u plazmi postiže nakon 1-3 sata od primene. Poluvreme eliminacije leka je oko 7 sati. Lek je moguće primeniti i rektalno i intravenski. Brzo se distribuira u tkiva i postiže visoke koncentracije u tkivnim tečnostima, uključujući tu i cerebrospinalnu tečnost. Manji deo leka se metaboliše, a ostatak se izlučuje nepromenjen urinom.

Terapijske doze izazivaju mali broj neželjenih dejstava, od kojih je najčešća pojava mentalnog i gorkog ukusa u ustima. Pored gastrointestinalnih tegoba, bolesnici imaju i simptome od strane CNS-a: glavobolja, vrtoglavica i senzorna neuropatija. Metronidazol se ne koristi tokom trudnoće.

Tinidazol i nimorazol su slični metronidazolu. Tinidazol se sporije eliminiše iz organizma od metronidazola i njegovo poluvreme eliminacije je 12-24 sata. Neželjena dejstva tinidazola slična su onima  koja se viđaju pri primeni metronidazola.

Suramin je prvi put upotrebljen u lečenju tripanozomijaze. Lek ne ubija parazite odmah nakon primene već indukuje biohemijske promene koje za posledicu imaju eradikaciju parazita iz cirkulacije u roku od 24 sata.

Suramin se dobro vezuje za proteine plazme i kompleks lek-protein ulazi u tripanozome procesom endocitoze: nakon endocitoze iz vezikula biva oslobođen dejstvom lizozomalnih proteaza.

Suramin se primenjuje u sporoj intravenskoj infuziji. Koncentracija leka u krvi se brzo smanjuje tokom prvih nekoliko sati, a zatim znatno sporije tokom narednog dana.

Suramin može biti nefrotoksičan i to posebno kod pothranjenih bolesika. Neželjeni efekti leka koji se sporo razvijaju su atrofija optikusa, adrenalna insuficijencija, ospa na koži, hemolitička anemija i agranulocitoza. Kod malog procenta bolesnika razvija se neposredno posle primene leka idiosinkratska reakcija na primenu suramina: mučnina, povraćanje, šok, konvulzije i gubitak svesti.

Pentamidin ima direktno tripanocidalno dejstvo in vitro. Brzo biva preuzet od strane parazita pomoću nosača visokog afiniteta uz utrošak energije i deluje na DNK.

Pentamidin se primnjuje intravenski ili duboko intramuskularno, jednom dnevno, tokom 10-15 dana; nakon resorpcije sa injekcionog mesta brzo napušta cirkulaciju. Eliminiše se sporo: posle 5 dana izluči se svega 50% primenjene doze. Izuzetno visoka doza leka perzisitira u bubrezima, jetri i slezini tokom nekoliko narednih meseci.

Upotreba leka ograničena je brojnim neželjenim dejstvima. Neposredno nakon primene leka dolazi do naglog smanjenja krvnog pritiska sa tahikardijom, gubitkom daha i povraćanjem. Kasnije dolazi do razvoja težih toksičnih oštećenja, kao što su oštećenja bubrega, jetre, krvni poremećaji i hipoglikemija.