Antihemoragici

Disfunkcija mehanizma koagulacije može biti uzrokovana: smanjenjem broja trombocita ili lošom funkcijom trombocita, nedostatkom faktora zgrušavanja krvi, promenama krvnih sudova. Najčešći razlog trombocitnih hemoragija jeste smanjen broj trombocita (trombocitopenija). Trombocitopenija se javlja kao posledica alergija nakon infekcija, korišćenja nekih lekova (sulfonamidi, fenilbutazon) kao i simptomatska trombocitopenija koja se javlja nakon toksičnog oštećenja koštane srži. Postoje urođeni i stečeni oblici koagulopatija. U urođenim oblicima obično nedostaje jedan koagulacijski faktor (hemofilije), dok kod stečenih oblika fali više faktora koagulacije. Najčešći oblik hemofilije jeste hemofilija A, koja predstavlja nedostatak antihemofilijskog globulina A (faktor VIII). Manje učestala forma, hemofilija B, jeste nedostatak antihemofilijskog globulina B (Božićni faktor, faktor IX). Von Willebrandova bolest je nasledni poremećaj hemostaze, koji je posledica smanjene koncentracije ili promenjene strukture i funkcije von Willebrandovog faktora (deo kompleksnog faktora VIII koagulacije, koji je odgovoran za normalnu adheziju trombocita).

Stečena koagulopatija najčešće nastaje zbog nedostatka vitamina K, oštećenja jetre ili jake intravaskularne koagulacije (diseminovana intravaskularna koagulacija).

Bakterije stalno sintetišu vitamin K u gastrointestinalnom traktu tako da manjak vitamina K nastaje retko samo zato što ga nema u hrani, osim kod novorođenčadi pre nego što se u njih razvije intestinalna bakterijska flora. Kod novorođenčadi postoji fiziološka hipovitaminoza pa se u porodilištima daje K1 neposredno posle porođaja. Međutim, do manjka vitamina K često dolazi usled slabe apsorpcije masti iz gastrointestinalnog trakta, zbog toga što se vitamin K, koji je liposolubilan, apsorbuje iz creva zajedno sa mastima. Jedan od najčešćih uzroka manjka vitamina K u organizmu je nesposobnost jetre da sekretuje žuč u gastrointestinalni trakt (što nastaje ili zbog opstrukcije žučnih kanala ili zbog bolesti jetre), jer kod nedostatka žuči nema adekvatne digestije i apsorpcije masti, pa se zato smanuje i apsorpcija vitamina K. Manjak vitamina K se javlja i kod celijačne bolesti, kolitisa, tropskog sprua (osnovni poremećaj kod ovih bolesti je poremećena apsorpcija masti). U slučaju nedostatka vitamina K dolazi do pada protrombina u krvi, a time poremećaja koagulacije i krvavljenja bilo spontanim ili kao posledica povreda.

Vitamin K je poznat kao koagulacijski, odnosno antihemoragični vitamin, jer ima važnu ulogu u zgrušavanju krvi. U prirodi se nalazi u dva oblika: kao K1 i kao K2, a sintetskim putem dobijeni su K3, K4 i K5. K1 unosimo u organizam putem hrane, dok K2 sintetišu bakterije iz grupe koli u tankom crevu. Grupa od nekoliko vitamina po svojoj su strukturi naftokinoni. Vitamini K1 (fitomenadion) i K2 (menakinon) su prirodnog porekla, a K3 (menadion) se dobija sintetski. Vitamin K je neophodan za pokretanje sinteze četiri najvažnija faktora koagulacije: protrombina, faktora VII, IX I X i čini značajan faktor za sprečavanje krvarenja.

Fitomenadion jeste vitamin K1. On je koenzim u gama-karboksilaciji postranog lanca glutaminske kiseline. Nastala karboksi-glutaminska kiselina je već vezana na faktorima zgrušavanja, a može vezati kalcijumov jon stvarajući kompleks.

Fitomenadion se koristi za zaustavljanje krvarenja ili smanjenje opasnosti od krvarenja uzrokovanog jakom hipoprotrombinemijom (tj. nedostatkom faktora koagulacije II, VII, IX i X) usled, npr. predoziranja ili trovanja antikoagulancijama dikumarolskog tipa ili njihove kombinacije s fenilbutazonom, odnosno drugih oblika hipovitaminoze K (npr. opstruktivna žutica, poremećaji u radu jetre ili creva, dugotrajno lečenje antibioticima, sulfonamidima ili salicilatima). Tada se koristi u dozi od 10-20 mg oralno. Tako velika doza je potrebna da bi se dikumarolski antikoagulans izbacio s veznog mesta dovoljnom koncentracijom vitamina K. Takođe se koristi za sprečavanje i lečenje krvarenja kod novorođenčadi u dozi od 1-2 mg.

U terapiji se koristi koncentrat faktora VIII ili rekombinantni faktor VIII ili skraćeno rFVIII. Faktor koagulacije VIII je specifični protein u sistemu koagulacije s funkcijom kofaktora zajedno s faktorom IX pri aktivaciji faktora X. Aktivirani faktor Xa u prisutnosti faktora Va, negativno nabijenih fosfolipida i kalcijuma pretvara protrombin u trombin. Na kraju trombin uzrokuje pretvaranje fibrinogena u fibrin, a zahvaljujući fibrinu nastaje krvni ugrušak koji zaustavlja dalje krvarenje.

Rekombinantni faktor VIII je glikoprotein sintetisan i proizveden metodom genskog inženjeringa; rekombinacijom DNK molekula. Namenjen je lečenju i prevenciji akutnih epizoda krvarenja u bolesnika s naslednim nedostatkom faktora zgrušavanja VIII (hemofilija A). Koristi se i za lečenje von Willebrandove bolesti, daje se preventivno bolesnicima s hemofilijom A tokom bilo koje hirurške intervencije.

U pitanju je visoko pročišćeni koncentrat faktor IX koji samo u tragovima sadrži faktore II, VII i X. Ljudski faktor koagulacije IX je glikoprotein kog čini 415 aminokiselina, ima relativnu molekulsku masu od 57 000.

Koristi se u terapiji i sprečavanju krvarenja uzrokovana naslednim ili stečenim nedostatkom faktora IX (hemofilija B, hemofilija B s inhibitorom faktora IX, stečeni nedostatak faktora IX nakon spontanog nastanka inhibitora faktora IX).