Antagonisti muskarinskih receptora često se nazivaju i parasimpatikolitici ili antiholinergici, jer selektivno blokiraju efekte aktivacije parasimpatičkih nerava. Kako parasimpatička aktivacija bronha dovodi do sužavanja disajnih puteva, jasno je da će lokalnom blokadom parasimpatikusa doći do širenja disajnih puteva i olakšanja stanja kod napada astme i hronične opstruktivne bolesti pluća.
Hemijska struktura im je takva da pored estarske i bazne grupe u istom odnosu kao i acetilholin, imaju i veliku aromatičnu grupu na mestu acetil grupe.
Glavni predstavnik je ipratropijum. On dovodi do relaksacije kontrahovanih glatkih mišića samo ukoliko je ona uzrokovana parasimpatičkom stimulacijom. Ovo se dešava u astmi izazvanoj nadražajnim stimulusima ili u nekim slučajevima alergijske astme.
Ipratropijum je kvaternarni derivat N-izopropilatropina. Nije sasvim jasno na koji podtip receptora prevashodno deluje ovaj lek. Izgleda da ipratropijum blokadom presinaptičkih muskarinskih M2 autoreceptora sprečava inhibiciju oslobađanja acetilholina; povećano oslobađanje ovog neurotransmitera umanjuje efikasnost antagonističkog dejstva ipratropijuma na postsinaptičke M3 receptore glatke muskulature. Ovaj lek nije efikasan kada se pacijenti izlažu alergenu, ali može inhibirati pojačavanje sekrecije bronhijalne sluzi koje se javlja u astmi i može povećati mukocilijatrni klirens bronhijalne sekrecije. Nema uticaj na kasnu, inflamatornu fazu astme.
Primenjuje se inhalatorno, u obliku aerosola. Izuzetno slabo se resorbuje u sistemsku cirkulaciju i zato ima malo neželjenih efekata. Maksimalno dejstvo se postiže 30 minuta posle aplikacije, a traje između 3 i 5 sati. Može se primenjivati sa beta2-adrenegičkim agonistima.
Koristi se za hitno ublažavanje simptoma napada astme, kao i salbutamol. U odnosu na simpatikomimetike, ipratropijum ima nešto manju efikasnost, ali duže delovanje, i manje nuspojava. Osim toga koristi se i za dugotrajno lečenje bronhospazma povezanog sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, uključujući hroničan bronhitis i emfizem. Pogotovu je koristan kod hroničnog bronhitisa.
Ovaj lek ima relativno malo neželjenih efekata i zbog toga se smatra sigurnim lekom koji pacijenti dobro podnose. U izolovanim slučajevima može doći do lokalnih reakcija kao što su suva usta, iritacija sluznice grla ili alergijske reakcije.
Hemijska struktura im je takva da pored estarske i bazne grupe u istom odnosu kao i acetilholin, imaju i veliku aromatičnu grupu na mestu acetil grupe.
Glavni predstavnik je ipratropijum. On dovodi do relaksacije kontrahovanih glatkih mišića samo ukoliko je ona uzrokovana parasimpatičkom stimulacijom. Ovo se dešava u astmi izazvanoj nadražajnim stimulusima ili u nekim slučajevima alergijske astme.
Ipratropijum je kvaternarni derivat N-izopropilatropina. Nije sasvim jasno na koji podtip receptora prevashodno deluje ovaj lek. Izgleda da ipratropijum blokadom presinaptičkih muskarinskih M2 autoreceptora sprečava inhibiciju oslobađanja acetilholina; povećano oslobađanje ovog neurotransmitera umanjuje efikasnost antagonističkog dejstva ipratropijuma na postsinaptičke M3 receptore glatke muskulature. Ovaj lek nije efikasan kada se pacijenti izlažu alergenu, ali može inhibirati pojačavanje sekrecije bronhijalne sluzi koje se javlja u astmi i može povećati mukocilijatrni klirens bronhijalne sekrecije. Nema uticaj na kasnu, inflamatornu fazu astme.
Primenjuje se inhalatorno, u obliku aerosola. Izuzetno slabo se resorbuje u sistemsku cirkulaciju i zato ima malo neželjenih efekata. Maksimalno dejstvo se postiže 30 minuta posle aplikacije, a traje između 3 i 5 sati. Može se primenjivati sa beta2-adrenegičkim agonistima.
Koristi se za hitno ublažavanje simptoma napada astme, kao i salbutamol. U odnosu na simpatikomimetike, ipratropijum ima nešto manju efikasnost, ali duže delovanje, i manje nuspojava. Osim toga koristi se i za dugotrajno lečenje bronhospazma povezanog sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, uključujući hroničan bronhitis i emfizem. Pogotovu je koristan kod hroničnog bronhitisa.
Ovaj lek ima relativno malo neželjenih efekata i zbog toga se smatra sigurnim lekom koji pacijenti dobro podnose. U izolovanim slučajevima može doći do lokalnih reakcija kao što su suva usta, iritacija sluznice grla ili alergijske reakcije.
Registrovani lekovi
- triotropium – SPIRIVA (Boehringer Ingelheim Pharma Austrija)
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde