Zubna oboljenja i dijabetes

Dijabetes povećava rizik za pojavu dentalnih problema. Razlog tome je ugrožena sposobnost organizma da se izbori sa bakterijama u ustima. Zbog povišenog šećera, bakterije se brže razmnožavaju i tada stradaju desni. Više o ovoj temi govori spec. stomatološke protetike Danica Popović u emisiji "Vodič kroz dijabetes".

Sa kojim problemima se suočavaju osobe sa dijabetesom kada su zubna oboljenja u pitanju?

Spec. stomatološke protetike Danica Popović: Kod osoba obolelih od dijabetesa, javlja se nekoliko oralnih oboljenja sa manifestacijama u oralnoj šupljini. Najčešće se javlja paradentopatija, prouzrokovana visokim nivoom šećera u krv. Kao posledica se javlja i povišen nivo šećera u pljuvački. Zbog poremećene cirkulacije, koja je karakteristična za dijabetes kao oboljenje, smanjen je dotok kiseonika. To je problem, zato što se na taj način hranljive materije otežano dopremaju do tkiva desni i u sva ona dublja tkiva. Tada se oštećuje kost i narušava potporni aparat zuba.

Zub nije u čvrstom medijumu, on ima prostor koji se zove paradoncijum ili potporni aparat. Kada je narušena ravnoteža između desni i kosti i kada se gubi kost, dolazi do njihovog labavljenja, migracije, na kraju do gubitka. Problem je taj što, prisustvo paradentopatije otežava regulaciju nivoa šećera u krvi tako da se tu pacijenti nalaze u začaranom krugu. Pored sitnih krvnih sudova oštećuju se nervni završeci i kao posledica te autonomne neuropatije je smanjen protok pljuvačke. Smanjen protok pljuvačke najčešće zahvata najveću pljuvačnu žlezdu, zaušnu ili parotidnu žlezdu i na taj način se javlja smanjeno lučenje pljuvačke i kao posledica toga javlja se suvoća usta ili kserostomija. Pljuvačka ima efekat samočišćenja, a kod osoba koje imaju suvoću usta ne postoji taj preventivni efekat samočišćenja nakon unošenja obroka. To je veliki problem, jer se na taj način povećava rizik od nastanka karijesa i taj neprijatan osećaj suvoće usta na koji se žale pacijenti može da se poboljša povećanim unošenjem tečnosti.

Preporuka pacijentima je češći unos male količine tečnosti, najbolje vode- zbog spirajućeg efekta.

Kao problem suvih usta dalje može da se nadoveže sindrom žarenja i pečenja, koji može da bude toliko neprijatan da se u težim slučajevima pacijenti žale kao da su uzeli gutljaj jako tople ili vrele tečnosti i to se sanira na iti način, povišenim unošenjem tečnosti. Uglavnom ukoliko nije u potupunosti došlo do prestanka lučenja pljuvačke, na taj način može da se sanira ili savetujemo pacijentima da koriste žvakaće gume. Sa tim ne bi trebali da preteraju, jer preterana konzumacija može da dovede do problema u predelu temporomandibularnog zgloba i do temporomandibularnih disfunkcija. To su vrlo naporna oboljenja, jako dugo traju i teško se saniraju, odnosno rehabilituju na bilo koji način. Ukoliko je toliko nizak nivo lučenja pljuvačke nekada pacijentima moramo da uključimo i medikamentnu terapiju. Postoji nešto što se zove veštačka pljuvačka, nešto slično poput veštačkih suza. Problemi koji su u vezi sa osobama koje su obolele od dijabetesa, a da imaju veze sa usnom dupljom svakako jeste sporije zarastanje rana. Potrebno je voditi računa, ukoliko se radi bilo kakva hirurška intervencija- od najobičnijeg vađenja zuba preko cistektomija, ugrađivanja implatata. Može se očekivati da će to zarastanje duže da traje. To nije ništa uznemiravajuće, samo se takve stvari naglase pacijentu i od njega se zahteva da dolazi češće na kontrole.

Pacijent u prvih nekoliko dana treba da dolazi skoro svaki dan, kako bismo stvari držali pod kontrolom.

Koja stomatološka oboljenja mogu nastati neregulisanim šećerom u krvi?

Spec. stomatološke protetike Danica Popović: Kao posledica suvih usta, pored povećanog rizika od nastanka karijesa postoji i sklonost od razvoja infekcija. Te infekcije mogu da budu bakterijske prirode, ono što se teže rešava jeste gljivična infekcija. Poznata je uporna infekcija Kandidom albikas, pogotovo kod pacijenata koji koriste neke protetske nadoknade u smislu mobilnih proteza, pa se onda te gljivične infekcije nagomilavaju kako na oralnoj sluzokoži, na sluzokoži jezika tako i na samim nadoknadama koje mi ovde izrađujemo.
Onda je taj proces eliminacije bakterija i gljivica otežan ukoliko je prisutan visok nivo šećera. Visok nivo šećera u krvi dovodi do visokog nivoa šećera u pljuvački, ali i u ginginalnoj tečnosti, tako da je to odlično tlo za razvoj bakterija i svih ostalih infekcija.

Problem kod pacijenata koje saniramo sa fiksim ili mobilnim protetskim nadoknadama jeste što, u toku izrade fiksnih nadoknada (krunice, navlake...) treba izbrušiti zube, kako bi se adekvatno pripremili. Tada se vrši mikrotraume desni, oko zuba koja može da sporije zarasta. Veći problem su mobilne proteze koje izazivaju rane, na mestima gde one prave veće opterećenje. Ukoliko se to ne sanira, a pacijenti ne dolaze kod zubara, zarastanje može da kompromituje. Sa površinskih tkiva desni ide u dublja tkiva i da može oštetiti kosti, a to vodi u začarani krug gde.

Pacijenti sa dijabetesom nisu kontraindikovani za bilo koju stomatološku intervenciju.

Prilikom bilo koje stomatološke intervencije. potrebno je da budemo sigurni da je nivo šećera u krvi- regulisan adekvatnom medikamentnom terapijom. Pored toga, potrebno je da se pacijenti pridržavaju svih ostalih postulata, kao što je redovna izbalansirana ishrana i fizička aktivnost.

Ukoliko pacijent ipak nema regulisan nivo šećera u krvi, a ima akutna stanja poput cista, otoka, žuljeva, potrebno je preuzeti dodatne mere i preparate koji će ubrzati zarastanje.

Danas nema apsolutno nijedne kontraindikacije za rad kod osoba sa dijabetesom.