Teško je dati jednu definiciju ove bolesti. Podsećamo da većina svetske populacije ima gingivitis i/ili parodontopatiju. Opšte prihvaćena je definicija da je parodontopatija kompleksna multifaktorijalna infekcija, komplikovana inflamantornim odgovorom domaćina, a glavni etiološki faktor praktično svih oblika parodontopatije je dentalni plak.
Kako nastaje?
Usna duplja svakog čoveka obiluje promenljivom mikrobiologijom. Poznato je da su mikroorganizmi veoma izbirljivi u pogledu uslova za svoj život i da svoje patogeno dejstvo ispoljavaju samo pod određenim uslovima. S druge strane mnogi od njih su "lukavi" i uvek se "dočekaju na noge". Na zdravoj gingivi upravo žive brojni " lukavi" bacili i koke koji su fakultativni anaerobi i aerobi (mogu da žive u uslovima bogatim kiseonikom kao i u uslovima bez kiseonika). Nastankom gingivalnog džepa stvara se sredina sa izuzetno niskim nivoom kiseonika pri čemu dolazi do ekstremno brzog naseljavanja "lukavih"- fakultativnih anaeroba (menjaju način života i iz sredine bogate kiseonikom prelaze u novu sredinu oskudnom kiseonikom, a bogatu ugljen dioksidom). Tada dolazi do ispoljavanja njihovog štetnog dejstva usko vezanog za nastanak parodontopatije. Paradoksalno je da gingivalni džep (tako mnogo muka zadaje mnogim ljudima! ) ustvari nastaje od strane samog domaćina kao odgovor desni na prisustvo dentalnog plaka. Gingivalni džep služi kao idealna sredina za dalju bakterijsku kolonizaciju (naseljavanje) obezbeđujući sve hranljive sastojke za razvoj mikroorganizama. Osim fakultativnih anaeroba za nastanak parodontopatije odgovorni su i pravi anaerobi, bacili, specifični organizmi povezani sa parodontopatijom itd.
Koji mikroorganizam je glavni krivac za nastanak parodontopatije?
Do danas nije identifikovan određeni mikroorganizam ili grupa mikroorganizama koji su jedini odgovorni za razvoj parodontopatije. Zbog toga je lečenje ove bolesti i dalje veoma
komplikovano.
komplikovano.
Dalji razvoj bolesti...
Organizam počinje da se brani od prisustva dentalnog plaka, a to vodi daljem pogoršanju parodontalnog oštećenja. Naime, iz mikroorganizama dentalnog plaka oslobađaju se antigene supstance koje automatski izazivaju aktiviranje odbrambenog mehanizma organizma koji iako je stvoren da bude zaštitnik, lokalno uzrokuje oštećenje tkiva ( u tome leži specifičnost ove masovne bolesti stanovništva).
Koji još faktori učestvuju u nastanku parodontopatije?
Na razvoj bolesti utiču sistemski faktori (imuni sistem organizma, stres, pušenje, droga, starost, ishrana, šećerna bolest) i lokalni faktori (položaj i oblik zuba, kamenac, prisustvo velikih plombi). Postoje dokazi koji ukazuju na povezanost između parodontopatije, ishemije srca i cerebrovaskularne bolesti, ali nije još uvek dokazano da li se radi o uzročno posledičnoj vezi. Pušenje dovodi do egzercerbacije (ponovno javljanje) parodontopatije i nepovoljno utiče na efekte lečenja!
Koji su glavni simptomi parodontopatije?
- zapaljenje gingive
- ogoljenje korena zuba
- parodontalni džepovi
- gnoj u džepovima
- subgingivalni konkrementi
- labavljenje zuba
- migracija zuba
Kako izgleda zapaljena gingiva?
U početku je crvena samo slobodna gingiva i vrhovi interdentalnih papila. Napredovanjem bolesti crvenilo zahvata čitavu gingivu. Gingiva može kasnije biti čak i bleda ako u toku bolesti preovlada drugi vid zapaljenja (proliferativni procesi).
Zašto se javlja otok i crvenilo gingive?
Kao odgovor organizma na dentalni plak, dolazi do prepunjenosti krvnih sudova (crvenilo gingive), a samim tim i njihova propustljivost usled čega tečnost prelazi u tkivo. Kao posledica tih promena dolazi do otoka gingive. Kao i crvenilo tako i uvećanje desni je najizraženije na interdentalnim papilama.
Zašto dolazi do promene oblika gingive?
Paralelno sa povećanim zapremine menja se i oblik gingive. Papile gube izgled trougla i zaokrugljuju se. Gingiva gubi svoj zrnasti izgled, postaje glatka i sjajna. U toku bolesti češće se događa da gingiva prelazi u mekšu konzistenciju ili ređe može biti i tvrđa nego u normalnim uslovima.
Da li parodontopatija boli?
U toku parodontopatije (osim u slučajevima pojave komplikacija), bolova nema. Tegobe koje bolesnici imaju se manifestuju smetnjama u vidu krvarenja, koje se javlja na provokaciju (prilikom jela, održavanja oralne higijene). Nekad je dovoljan i najmanji nadražaj (isisavanje između zuba), pa da dođe do krvarenja. Usled otoka gingiva takvi pacijenti imaju osećaj stranog tela između zuba.
Zašto pacijenti sa parodontopatijom imaju osećaj da su im zubi produženi?
U toku bolesti usled zapaljenja u gingivi se odigravaju degenerativno distrofični procesi. Nastaje doživotno, nepovratno uništenje drugih tkiva parodoncijuma (tkiva koja pružaju potporu zubima: gingiva, cement, periodoncijum i alveolarna kost). Na ovaj način gingiva se topi, nestaje, a kao posledica toga zubi postaju "razgolićeni". Propadanje gingive može zahvatiti sve zube, ali je najizraženije u predelu donjih prednjih zuba i unutrašnjih (nepčanih strana gornjih kutnjaka ).
Šta su parodontalni džepovi?
Javljaju se isključivo u toku parodontopatije i njen su najvažniji znak. To je patološka promena u obliku džepa, nastala produbljivanjem gingivalnog sulkusa (prostor između zuba i desni) usled razaranja parodontalnih tkiva.
Kako prepoznati parodontalni džep?
Gingiva (desni) je crvena, otečena, sa izraženim krvarenjem na provokaciju. Nekada postoji bol koji zrači duboko u svim pravcima. Kod bolesnika se javlja osećaj stranog tela kao i osećaj da je zub u čijem nivou je prisutan džep viši od ostalih. Javlja se odvajanje ivice desni od zuba ukoliko se uperi mlaz vazduha na mestu paradontalnog čepa usled toga što je pripoj gingive na zub uništen. Ako se na gingivu u predelu parodontalnog džepa izvrši pritisak prstom, javiće se gnoj. Na mestu parodontalnog džepa u daljem toku bolesti nastaje klaćenje zuba ili njihovo kretanje ( migracija ).
Da li se rendgenografijom mogu otkriti parodontalni džepovi ?
Ne. Ova metoda je najmanje sigurna. Rendgenografijom se može samo konstatovati veličina gubitka kosti, kao i način koštanog propadanja (resorcija kosti).
Šta su subgingivalni konkrementi ?
Tvrde, crne naslage koje vire ispod upaljene gingive, a čvrsto priljubljene uz zub koji leži u parodontalnom džepu. Pojavljuju se tek pošto se formira parodontalni džep. Nastaju mineralizacijom dentalnog plaka. Uvek su tamniji od zubnog kamenca. Sadrže i jedinjenja gvožđa koja su oslobođena iz eritrocita krvi pa su zbog toga crni ili mrki. Izuzetno su tvrdi zahvaljujući sastavu. Tvrdoći doprinosi veoma postupno stvaranje konkremenata. Vrlo teško se odvajaju od površine zuba, jer očvrsnuli dentalni plak (konkrement) ulazi u neravnine zuba na površini cementa.
Zašto dolazi do klaćenja zuba?
Daljim napredovanjem bolesti dolazi do još većeg razaranja potpornog aparata zuba i nastaje klaćenje zuba. Zapaljenje se sa gingive veoma brzo širi na parodoncijum tako da i klaćenje zuba brzo nastaje. Važno je znati da klaćenje zuba ne mora uvek da znači i parodontopatiju.Tako na primer, rasklaćenje zuba može nastati posle zubnog karijesa i stvaranja akutnog apcisa oko korena zuba ili pak u slučaju neke traume.
Da li zubi zahvaćeni parodontopatijom šetaju?
Da. Kao posledica zapaljenja i razaranja parodoncijuma dolazi do patološkog kretanja zuba u stomatologiji poznatog kao migracija zuba. Češće se "šetaju" prednji zubi od bočnih jer su jednokoreni. Migracija može ići u svim pravcima i često je praćena klaćenjem zuba. Zub se može kretati i u okluzalnom pravcu (zub isplivava).
Kada parodontopatija boli?
To se dešava samo u slučaju nekih komplikacija parodontopatije, koje mogu zahvatiti parodoncijum, zubnu pulpu, sinus ili ceo organizam.
Šta je parodontalni apsces?
Parodontalni apsces predstavlja kumulaciju gnoja u parodoncijumu. Može biti lokalizovan samo u mekom tkivu ili u alveolarnoj kosti (kost oko korena zuba). Nastaje, ako je iz bilo kog razloga sprečeno oticanje gnoja iz parodontalnog džepa. Npr. natečena ivica gingive na otvoru džepa nalegne na površinu zuba i spreči izlivanje gnoja u usnu duplju, ili ako subgingivalni konkrementi leže u blizini otvora džepa. U njegovoj akutnoj fazi javlja se jak bol koji se širi (iradirajući bol). Boli i gingiva koja je otečena i jako crvena, kao i zub zahvaćen parodontalnim apscesom koji boli na kuckanje sondom (perkusiju). Iz parodontalnog džepa se može istisnuti gnoj. Temperatura je najčešće povišena. Hronični parodontalni apsces ima blaže simptome, bol je potmuo, neodređen i nije jak. Bolesnici imaju želju da grizu i stiskaju na taj zub. Na gingivi se vidi otvor fistule u obliku čvrstog - bledoružičastog čvorića .
Da li parodontopatija može štetno da utiče i na zub?
Da, nekada razaranje kosti može da dopre do vrha korena zuba i otvori put za prodor mikroorganizama koji na taj način inficiraju pulpu. Nastaje zapaljenje pulpe zuba jednim obrnutim putem tj. retrogradni pulpitis praćen bolovima. I ostali simptomi su istovetni kao simptomi pulpita nastalog preko destrukcije zuba izazvane karijesom. Retko, usled defekta kosti nastalih u toku parodontopatije mogu da se stvore i ciste. Najčešće prolaze bez ikakvih bolova i slučajno se otkrivaju rendgenografijom.
Da li parodontopatija može da ugrozi maksilarni sinus?
Kod velikog broja ljudi u normalnim uslovima vrhovi korenova gornjih kutnjaka ređe i pretkutnjaka mogu da se nađu u neposrednoj blizini maksilarnih sinusa. U toku parodontopatije usled koštane resorcije koja ide do dna alveole ovih zuba može biti razoren i pod maksilarnog sinusa , tako da se infekcija širi i na sam sinus. Nakon toga dolazi do razvoja kliničke slike zapaljenja sinusa, koje je praćeno velikim bolovima.
Povezani tekstovi:
U eri savremenog života estetska stomatologija sve više zauz...
Zubni plak je čvrsta, lepljiva masa bakterija povezana sa še...
Ortodontski aparat može da poveća rizik od karijesa, gingivi...
Parodontopatija je jedna od najrasprostranjenijih bolesti da...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde