Peč test (Patch test) je dijagnostička metoda koja se koristi za identifikovanje specifičnih supstanci koje uzrokuju alergijsko zapaljenje kože ili ekcem (alergijski kontaktni dermatitis). Iako postoji mogućnost da se dese i neželjene reakcije tokom testiranja, stručnjaci smatraju da je ukupna korist ovog testa znatno veća od mogućih rizika, posebno ukoliko se test izvede pravilno.
Kako izgleda Patch test?
Peč test ne koristi igle. Umesto toga, alergeni se nanose na flastere, koji se zatim stavljaju na kožu. Tokom Peč testa, vaša koža može biti izložena velikom broju supstanci (od 20 do 30), koje mogu izazvati kontaktni dermatitis. Te supstance mogu uključivati lateks, lekove, mirise, konzervanse, boje za kosu, metale i smole.
Flastere je potrebno nositi 48 sati na ruci ili leđima. Za to vreme, osoba bi trebalo da izbegava kupanje i aktivnosti koje izazivaju snažno znojenje. Flasteri se uklanjaju kada se osoba vrati u lekarsku ordinaciju. Nadražena koža na mestu flastera može ukazivati na alergiju.
Peč test može da utvrdi alergene koji nisu identifikovani prilikom ispitivanja krvi. Namena peč testa jeste da stvori lokalnu alergijsku reakciju na malom delu leđa pacijenta, gde su zalepljeni flasteri sa alergenima.
Opšte informacije o Peč testu
Peč test je počeo da se koristi kao dijagnostička metoda krajem 19. veka. Od vremena nastanka do danas, Peč testovi postali su znatno bolji i oni se koriste za ispitivanje kontaktnog dermatitisa širom sveta.
Iako je metodologija Peč testa veoma jednostavna, neophodno je da stručno lice sprovede ovaj test, radi pravilnog interpretiranja rezultata.
Iako se ovaj test koristi kao dijagnostička metoda duže od jednog veka, nužno je i dalje raditi na njegovom poboljšanju. Uostalom, kao što je slučaj sa svim drugim dijagnostičkim tehnikama koje se koriste u medicinske svrhe.
U kojim situacijama se koristi Peč test?
Peč test obično se primenjuje kod:
- zapaljenja kože, koja se iznenada pojavljuju ili već traju duži vremenski period. Upala kože se manifestuje crvenilom, mehurićima, pečenjem, svrabom na području oko usta, vrata, očiju, šaka, stopala, pupka i drugih delova tela;
- dermatitisa (ekcema) određenog dela kože ili celog tela, kada se ne zna koji je uzrok alergije. Peč test može otkriti koja supstanca izaziva dermatitis kod pacijenta;
- dermatitisa koji se smiruje za vreme godišnjeg odmora, ali se pogoršava kada se pacijent vrati na posao (atopijski dermatitis, psorijaza, dishidroza i seboreični dermatitis).
Šta je kontaktni dermatitis?
Kontaktni dermatitis je zapaljenje kože koje nastaje kao posledica reakcije na određene supstance. Manifestuje se u vidu crvenila, svraba, mehurića i perutanja. Razlikujemo 2 tipa kontaktnog dermatitisa:
- kontaktni iritativni dermatitis – uzročnici ovog tipa dermatitisa su nadražajne supstance, kao što su kiseline i deterdženti.
- kontaktni alergijski dermatitis – javlja se usled alergijske reakcije na određenu supstancu.
Kontaktni iritativni dermatitis može nastati kada je osoba u kontaktu čak i sa manjom količinom supstance koja izaziva alergijsku reakciju, dok kontaktni alergijski dermatitis nastaje kada je osoba u kontaktu sa većom količinom alergena.
Način testiranja
Peč testiranje podrazumeva primenu od 25 do 150 supstanci, za koje se sumnja da mogu izazvati kontaktni dermatitis. Male količine ovih supstanci postavljaju se u flastere, a zatim se svaki od tih flastera obeležava flomasterom radi lakšeg identifikovanja alergena. Flasteri stoje na koži narednih 48 sati. Nakon toga, pacijent dolazi u ordinaciju, kako bi mu dermatolog skinuo flastere sa leđa i video reakciju kože na flastere.
Sam proces testiranja je veoma jednostavan i uglavnom se izvodi u 3 faze:
- Najpre se postavljaju flasteri sa alergenima na kožu leđa;
- Nakon dva dana, flasteri se skidaju;
- Rezultati se očitavaju u roku od 3-4 dana od dana postavljanja flastera na leđa.
Potencijalni rizici testiranja
Pacijent može imati sledeće komplikacije:
- Kožna reakcija može trajati nekoliko nedelja;
- Nastanak alergijske reakcije na određene supstance na koje pacijent nije imao alergijsku reakciju pre Peč testiranja;
- Iako se koriste hipoalergijski flasteri (minimalan rizik za nastanak alergijske reakcije), ipak se može desiti iritativna/alergijska reakcija kože na materijal od kojeg je flaster napravljen.
Kako se pripremiti za Peč testiranje?
Neophodno je da se konsultujete sa svojim lekarom pre samog testa. Lekaru prijavite sve lekove koje redovno uzimate prema propisanoj terapiji, jer određeni lekovi mogu uticati da rezultati testiranja budu netačni, odnosno, mogu pojačati ili smanjiti alergijsku reakciju.
Lekar će vam reći da prestane da uzimate sledeće lekove:
- Lekove protiv alergije, kao što su Aerius, Claritine, Clarinase (ne uzimajte ih bar 5-7 dana pre samog testiranja);
- Rinasek i Fevex (ne uzimajte ih bar 5 dana pre samog Peč testa);
- Kortikosteroidi ( ne uzimajte ih bar 24 sata pre testiranja).
Rezultati
Pozitivan test kože znači da ste alergični na određenu supstancu. Negativan test kože znači da verovatno niste alergični na određeni alergen.
Imajte na umu, Peč testovi kože nisu uvek tačni. Ovi testovi ponekad mogu ukazati na alergiju iako je nema ili možda neće pokrenuti alergijsku reakciju kada je pacijent izložen nečemu na šta je već alergičan. Takođe, pacijent može pozitivno reagovati na određenu supstancu tokom testa, iako mu ta supstanca ne izaziva alergijsku reakciju u svakodnevnom životu.
Vaš plan lečenja alergija može uključivati lekove, imunoterapiju, promene u vašem radnom ili kućnom okruženju ili promene u ishrani. Zamolite svog doktora da vam objasni bilo šta u vezi sa vašom dijagnozom ili lečenjem što ne razumete. Uz rezultate testova koji identifikuju vaše alergene i plan lečenja, koji će vam pomoći da kontrolišete alergijske reakcije, moći ćete da smanjite ili uklonite znakove i simptome alergije.
Nakon uspešno obavljenog Peč testiranja, dermatolog prikazuje rezultate obično na drugoj ili trećoj konsultaciji. Neophodno je da ispitivač bude stručno lice radi pravilnog tumačenja rezultata.
Pregled kod dermatologa za kažite pozivom na broj 063/687-460. Telefon važi za celu Srbiju.
Dermatolozi u Beogradu
- Prof. dr Radoš Zečević
- Prof. dr Mirjana Gajić Veljić
- Doc. dr Zorica Milosavljević Slavnić
- Dr Nadežda Šoć
- Prim. dr Gorana Isailović
- Dr Jovana Pelemiš
- Prim. dr Tomislav Mladenović
- Dr Lidija Cvetković Jordanov
- Dr Vesna Reljić
- Prim. dr Svetlana Grubor
- Dr Jelena Božić
- Dr Predrag Majcan
- Dr Dušica Matović
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde