O lekovima

Šta je to lek?

• Lek je hemijska supstanca koja utiče na fiziološku funkciju na specifičan način.
• Lek je proizvod koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci proizvedenih i namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja, postavljanje dijagnoze, poboljšanje ili promene fizioloških funkcija, kao i za postizanje drugih medicinski opravdanih ciljeva.
• Gotov lek, u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, jeste lek koji se stavlja u promet u određenoj jačini, obliku i pakovanju, i pod zaštićenim imenom ili internacionalnim nezaštićenim imenom. Gotov lek pod posebnim trgovačkim imenom koje je odredio proizvođač, označava se, izdaje, odnosno prodaje kao lek sa zaštićenim imenom. Gotov lek se može izdavati, odnosno prodavati i pod internacionalnim nezaštićenim imenom (INN) koje je definisala Svetska zdravstvena organizacija, sa imenom proizvođača.
• Magistralni lek je lek izrađen u apoteci na osnovu recepta (formule) za određenog pacijenta - korisnika.
• Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima-korisnicima te apoteke.
• Tradicionalni lek je lek koji može biti zasnovan na naučnim principima, i izraz je tradicije ili drugih tradicionalnih terapijskih pristupa (tradicionalni biljni lekovi i drugi).
• Homeopatski lek, u smislu ovog zakona, jeste lek izrađen od proizvoda, supstanci ili jedinjenja, koji čine homeopatske sirovine u skladu sa homeopatskim postupkom izrade, po metodama evropske farmakopeje ili farmakopeja važećim u nekoj od zemalja Evropske unije.
• Pod lekom u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima smatra se, i: lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi, imunološki lek za humanu i veterinarsku medicinu ( serumi, vakcine, specifični i nespecifični imunoglobulini, toksini i alergeni) i radiofarmaceutski lek, gotov lek ili lek pripremljen pred neposrednu upotrebu, a sadrži jedan ili više radionuklida namenjenih za medicinsku primenu.

Dejstvo leka

Putevi primene

• per os (oralni) – mnogi lekovi se unose preko usta i gutaju (tablete, kapsule, dražeje, perle, sirupi, rastvori, gelovi i praškovi)
• sublingvalni – resorpcija direktno u usnoj duplji je korisna kada je potrebno postići brzo delovanje, naročito ako je lek nestabilan u kiseloj sredini želuca ili se brzo metabolizuje u jetri (lingvalete, bukalete)
• rektalni – primena lekova koji treba da deluju lokalno i lekovi koji treba da ispolje sistemske efekte. Ovaj način primene je koristan kod bolesnika koji povraćaju, ili nisu u stanju da progutaju lek (supozitorije i mikroklizme)
• na kožu – primenjuju se kada se želi postići lokalni efekat na koži (kreme, masti, gelovi, lekoviti flasteri, prah prah u spreju)
• na nazalnu sluznicu - nazalni sprejevi i kapi
• na rožnjaču – masti i kapi za oči
• na vaginalnu sluzokožu - vaginalete
• inhalacioni – primenjuju se isparljivi i gasoviti anestetici i aerosoli koji treba da ispolje svoj efekat u plućima (npr. glukokortikoidi i bronhodilatatori)
• injekcioni (supkutani, intramuskularni, intravenski, intratekalni) - intravenska injekcija je nabrži i najpouzdaniji način primene leka. Subkutana ili intramuskularna injekcija leka obično proizvodi brži efekt nego per os primena (ampule, flakoni, infuzioni rastvori i dr)

Eliminacija leka iz organizma