Operacija kolena

Koleno je jedan od zglobova u telu čoveka koje je lako podležno povredama, a jedan od razloga je i to što se celom težinom oslanjamo na njega. Povreda kolena je nešto što ne mora da se desi odjednom. Trčanje, šetnja i bilo koji sport mogu biti početni uzroci za povredu kolena.

Zglob kolena je jedan od najkompleksnijih zgloba i njega čine tri kosti: butna, potkolena i čašična kost. Između butne i potkolene kosti nalaze se meniskusi i dva ligamenta. Ove strukture su odgovorne za pokretljivost kolena i njegovu funckiju.

Kako nastaje povreda kolena?

Povreda kolena može da nastane na razne načine, a najčešće su to zapaljenski procesi, povrede, statičke deformacije ili degenerativni procesi. Deo koji se najčešće povređuje u kolenu su meniskusi ili ligamenti. Povreda ovih struktura dovodi do jakog bola i nestabilnosti kolena.  

Povreda kolena se uglavnom dešava sportistima zbog česte izloženosti kolena raznim udarcima i padovima. 

Svaku bol u kolenu, povredu, otok ili sam osećaj nelagodnosti ne treba ignorisati, i treba se javiti ortopedu. Pacijenti kojima je potrebna operacija kolena osećaja jaku bol pri penjanju uz stepenice, hodanju, a moguće je čak i pri mirovanju. 

Povreda kolena ne znači odmah i operaciju istog, jer postoje i fizikalne vežbe koje mogu da reše problem. 

Zamena kolena

 Ukoliko se nakon uspostavljene dijagnoze, i pokušaja sa fizikalnom metodom lečenja, ne dobije pozitivan rezultat, pristupa se hirurškoj metodi lečenja.  

 Hirurška metoda lečenja ili operacija kolena je zahvat kojim se obnavlja fukncija kolena i ugrađuje se veštački deo kolena na mesto povređenog dela. Ugradnja veštačkog kolena ne mora da podrazumeva zamenu čitavog kolena, več to može biti samo deo koji je povređen.  

 Materijali koji se koriste za izradu proteza koje se ugrađuju su metali, keramika ili plastične mase. 

  Patela, kao jedna od kostiju koje čine koleno, može biti veoma nestabilna, i često dolazi do „iskakanja“ patele, pri čemu se pristupa hirurškim zahvatima. Može da se stabilizuje presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane i to je lateralno opuštanje, kao i šivenjem vezivnog tkiva sa unutrašnje strane - medijalna rafija. Kod „iskakanje“ patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta. 

 Zahvati koji se uglavnom primnjuju kod mlađih osoba su korektivne osteotomije. Ovom metodom se usporavaju degenerativne promene u zglobu.  

Priprema za operaciju

Samu operaciju kolena i zamenu zgloba izvodi ortoped. Pre operacije radi se pregled zgloba kolena, utvrđuje se pokretljivost, stabilnost zgloba kao i jačina mišića koji učestvuju u pokretljivosti tog zgloba.  

Operacija se izvodi u opštoj, spinalnoj ili epiduralnoj anesteziji, i traje oko pola sata do sat.   

Tokom operacije, hirurg kroz manji rez provlači optički instrument - artoskop. Artoskop sadrži sočiva i osvetljenje, kao i optičke kablove koji snimak u realnom vremenu prenose na ekran. Artroskopska metoda se  primenjuje kod oštećenja zglobne hrskavice, nestabilnosti patele, rupture meniskusa, upale sinovijalne membrane i puknuća ligamenata kolena. 

 Artroskopijom kolena mogu da se ustanove i leče sledeći poremećaji:

• povrede ligamenata, meniskusa i tetiva
• zapaljenje sinovije kolena (sinovitis)
• zglobni prelomi
• slobodna zglobna tela sastavljena od hrskavice i kosti
• oštećenja zglobne hrskavice 

 Rezovi nakon operacije su neprimetni. 

Rizici operacije

 Rizici kod ovakve operacije su minimalni. Ono što može da se desi jeste otok, krvarenje ili neko oštećenje krvnog suda. Sve se to brzo zaleči, tako da je ovo jedna od bezbednijih operacija.  

Oporavak 

Oporavak je kratak, kao i sama operacija. Ono što je prednost ove metode je to što lekovi nakon operacije nisu potrebni, već samo mirovanje i hladne obloge na svaka dva-tri sata. Pacijent nakon operacije, ostaje u bolnici 3-4 dana, i istog dana započinje sa fizikalnom terapijom uz pomoć fizioterapeuta. 

Nakon par dana, pacijent može da hoda uz pomoć štake, a posle par nedelja je već sposoban da hoda samostalno. Naravno, svaki oporavak je individualan, tako da je štaka nekom potrebna više nedelja, a nekom samo nedelju-dve. 

Pacijent se ubrzo može vratiti svojim uobičajnim aktivnostima.   

Ono što je bitno za pacijenta je da se strogo pridržava saveta ortopeda i fizioterapeuta, kako bi oporavak bio efikasniji i bolji.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa kolenima.