Kontaktna sočiva - prednosti i mane

Osobe koji imaju probleme sa vidom imaju dve opcije, uslovno rečeno i – treću: da nose naočare, kontaktna sočiva ili da urade hiruršku korekciju refrakcije (ograničen broj pacijenata). Kontaktna sočiva su optička pomagala napravljena od plastičnih materijala koja koriguju refrakcione greške: kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija ili hiperopija), astigmatizam, prezbiopiju i keratokonus.

Kontaktna sočiva, “nevidljive naočare”, postavljaju se direktno na oči i postaju sastavni deo prelomnog aparata oka. Sam naziv kontaktna sočiva je pogrešan, prikladniji bi bio plivajuća sočiva jer su uronjena u suze.   

•    Široko vidno polje – Obezbeđuju neometan periferni vid što je izuzetno važno za vozače, fotografe, sportiste, ali i u svakodnevnim aktivnostima (daju prirodniji vid).
•    Omogućuju korekciju oba oka bez obzira na razliku u njihovoj dioptriji. To je nemoguće pri nošenju naočara, ako je razlika između oba oka veća od 3 dioptrije.
•    Bavljenje sportom - Kontaktna sočiva daju visoku dozu slobode kakvu naočare ne pružaju.  Napomena - sočiva za bavljenje sportskim aktivnostima u vodenoj sredini (npr. u bazenu) valja koristiti samo ako se istovremeno nose vodonepropusne naočare za vodu.
•    Vremenske nepogode – Naočare se na kiši pokvase, a zimi pri prelasku iz toplije u hladniju prostoriju zamagle, što se sočivima ne dešava.
•    Prirodan izgled – Korekcija lošeg vida je neophodna, naročito kod dece i omladine. Međutim, u pubertetu mladi ne vole da nose naočare i one vrlo često završe u torbi umesto na licu. Tinejdžerima su kontaktna sočiva idealno rešenje za nenametljivu korekciju refrakcione greške.
•    Nošenje modernih sunčanih naočara – Uz sočiva je moguće koristiti sunčane naočare kao modni detalj, ali i kao zaštitu od UV zračenja.
•    Promena boje očiju – Kontaktna sočiva u boji omogućuju ostvarenje snova sa željenom bojom očiju.
•    Mogućnost povremenog nošenja – Meka kontaktna sočiva se mogu nositi sporadično, povremeno, za vreme nekih sportskih događanja ili društvenih obaveza.
•    Crveni otisak na koži nosa i ušiju – naočare često nažuljaju kožu nosa i ušiju, a bol je uobičajena nuspojava. Uz sočiva ova tegoba nestaje.

•    Obavezno uklanjanje sa oka pre spavanja – Većina sočiva nije napravljena za višednevno nošenje, te ih treba obavezno ukloniti sa oka pre spavanja.
•    Obavezno redovno održavanje – Održavanje sočiva služi da se očuva kvalitet optike, sprečava oštećenja površine sočiva, odstranjuje već nastale depozite, redukuje broj patogenih mikroorganizama i produžava život sočiva. Neophodno je svakodnevno čišćenje, ispiranje, dezinfekcija i enzimski tretman (odstranjivanje depozita) kako bi se predupredile komplikacije. Ako su sočiva propisana za produženo nošenje (ukoliko se spava sa sočivima na očima) nikada ne treba dozvoliti da prođe duže od tri dana između dva čišćenja. Kontaktna sočiva ne treba prepisivati osobama koje nemaju i ne žele da steknu naviku svakodnevne higijene kontaktnih sočiva.

•    Redovna kupovina preporučenih rastvora za održavanje sočiva - Vrlo je važno da pacijenti poštuju preporuku lekara prilikom kupovine rastvora. Većina pacijenata ne nabavlja preporučeni rastvor ili ga ubrzo zamenjuje nekim jeftinijim sa obrazloženjem: „svi su rastvori isti”. Nažalost, nisu. Neadekvatni rastvori za održavanje sočiva indukuju toksične ili alergijske reakcije. Zatim, zabranjeno je razblaživati rastvore vodom da bi se uštedelo. Razblaženi rastvori nisu dobar dezinficijens te dolazi do infekcije i teških oboljenja oka. Napomena – ne smeju se koristiti proizvodi  kućne hemije za čišćenje sočiva!
•    Veštačke suze i ovlaživanje sočiva - Sve što uzrokuje suvoću oka, može učiniti sočiva neudobnim i povećati rizik od infekcija (upotreba kompjutera, čitanje, gledanje TV, zagađenje vazduha – dim od cigareta, suva klima, vetar, centralno grejanje, vožnja, alkohol, trudnoća i dojenje, pilule za kontracepciju, putovanje avionom, antihistaminici). Potrebno je ovlaživati sočiva stavljanjem veštačkih suza bez konzervansa preko sočiva. Upotreba veštačkih suza dovodi do rehidratacije mekih sočiva, poboljšanja kvaliteta suza i komfora.
•    Navikavanje i nošenje tvrdih kontaktnih sočiva (PMMA i RGP) - Navikavanje na tvrda kontaktna sočiva ima propisanu proceduru. Sočiva se prvog dana nose 2 sata i svakog narednog dana vreme nošenja se produžava za 1 sat, sve do 10 sati nošenja (drugog dana 3, trećeg dana 4 ... 9 dana 10 sati) kada je obavezna prva kontrola. Kada se oko adaptira na sočiva uobičajeno se nose između 10 i 16 sati.
•    Pauza u nošenju tvrdih sočiva - U toku nošenja tvrdih kontaktnih sočiva dozvoljena pauza je 24 sata u toku nedelje (npr. u petak su sočiva uobičajeno nošena, u subotu nisu nošena, u nedelju obavezno treba nastaviti sa nošenjem sočiva). Ako je pauza u nošenju sočiva duža od 24 sata potrebno je ponovo sprovesti adaptaciju na sočiva.
•    Redovne kontrole – Prilikom nošenja sočiva obavezne su redovne kontrole da bi se proverilo privikavanje na sočiva, vidna oštrina (povećanje dioptrije) i izbegle moguće komplikacije koje mogu nastati prilikom neadekvatnog nošenja i održavanja sočiva.
Obavezna prva kontrola za meka kontaktna sočiva za dnevno nošenje je za 15 do 30 dana. Zatim, za 3 meseca, a potom za 6 do 12 meseci, po potrebi i ranije.
Obavezna prva kontrola za meka kontaktna sočiva za višednevno nošenje (ako se spava sa kontaktnim sočivima na očima) je dan posle početka nošenja. Sledeće kontrole su za nedelju dana, za 2 nedelje, a potom za 3 do 6 meseci, po potrebi i ranije. Obavezna prva kontrola za tvrda sočiva (RGP i PMMA KS) je na 10 sati nošenja. Ako se iz bilo kog razloga ne obavi tada, sočiva se i dalje nose 10 sati do prve kontrole. Kontrolni pregledi za tvrda sočiva su u intervalima od 6 do 12 meseci tokom prve godine nošenja sočiva, a zatim, jednom godišnje. Kontrola se najređe obavlja jednom u dve godine kada se sočivo zamenjuje novim. Napomena – pojedina sočiva se zamenjuju godišnje.

Kratak pogled u prošlost vodi nas do velikog umetnika i naučnika Leonarda da Vinčija koji je opisao i napravio prvo kontaktno sočivo od stakla (1508), u nameri da pomogne prijatelju. Prošlo je, medjutim, više od četiri veka dok nije napravljeno sočivo koje se nosi na oku.

Optičar iz Kalifornije Kevin Tuhi 1948. godine prvi je počeo proizvodnju za masovnu upotrebu tvrdih gas nepropusnih kontaktnih sočiva napravljenih od polimetilmetakrilata ili pleksiglasa (polymethyl methacrylata - PMMA).

Česki hemičar Oto Wichterle i njegov saradnik Drahoslav Lim, početkom 60-tih godina prošlog veka objavili su radove o uspešnom sintetizovanju novog materijala (hydroxyethyl methacrylat - HEMA) što je omogućilo pojavu mekih kontaktnih sočiva. Novootkriveni hidrogel je odgovarao zahtevima medicine: plastika koja se koristi je inertna za okolna tkiva, hemijski i biološki stabilna, propustljiva za kiseonik i ostale metabolite, hidrofilna slično živom tkivu i zadržava željeni oblik. Maximillian Drajfus, oftalmolog sa Očne klinike u Pragu testirao je 1961. godine kontaktna sočiva koje je proizveo O. Wichterle.

Čehoslovačka je postala prva zemlja u kojoj je počela proizvodnja i primena hidrofilnih, mekih kontaktnih sočiva. Američka kompanija Bausch & Lomb kupila je licencu 1971. godine. Novootkrivena  kontaktna sočiva ubrzo su postala hit i preuzela su primat od tvdih gas nepropusnih sočiva.

Izbor kontaktnih sočiva je danas veoma bogat i raznovrstan. Kontaktna sočiva mogu biti klasifikovana po: tipu materijala od kojih su napravljena, razlogu-indikaciji nošenja, sadržaju vode, nošenju i vremenu potrebnom za njihovu zamenu, dizajnu, načinu proizvodnje,  propustljivosti za kiseonik, boji i dužini nošenja. Najpoznatija klasifikacija kontaktnih sočiva je ona po vrsti - tipu materijala od kojih su napravljena:
•    Tvrda gas nepropusna – Hard (PMMA) CL
•    Tvrda gas propusna – Rigid gas permeable (RGP) CL
•    Meka – hydrogel (HEMA ) CL
•    Hibridna – Hybrid CL

•    Fitovanje mekih kontaktnih sočiva - Teoretski, sva meka sočiva bez obzira koje su jačine, veličine i kako se  proizvode, idealno su fitovana ako ispune pravilo „tri tačke dodira“ (Three-point touch). To znači, meka sočiva treba da budu paralelna sa gornjom i donjom sklerom i vrhom rožnjače koju dodiruju.
•    Fitovanje tvrdih kontaktnih sočiva - Prvobitni glavni princip prilikom fitovanja tvrdih kontaktnih sočiva bio je da se fituju najmanja i najtanja sočiva koja daju dobar fit i dobru vidnu oštrinu (Fit Small and Thin). Sočiva treba da budu udobna i da ne izazivaju bilo kakve fiziološke promene na rožnjači.
Savremena gas propusna sočiva imaju visoku propustljivost kiseonika te stoga mogu biti fitovana sa većim dijametrima, što omogućuje veći komfor i stabilnost sočiva.
Određivanje dioptrije i prepisivanje naočara, fitovanje adekvatnih kontaktnih sočiva, obuku za pravilno održavanje i nošenje sočiva, pregled očiju i kontrole neophodno je da uradi  stručnjak za tu oblast, oftalmolog-kontaktolog.

•    Čistoća je izuzetno važna pri rukovanju i održavanju kontaktnih sočiva. Pre rukovanja sočivima važno je UVEK dobro oprati ruke blagim šamponom (tečnim sapunom), obrisati ih čistim peškirom koji ne ostavlja dlačice ili ih prosušiti vazduhom.

•    Čistite i dezinfikujte sočiva po uputstvu očnog doktora-kontaktologa ili striktno poštujući instrukcije navedene na pakovanju tečnosti za održavanje sočiva koju koristite.

•    Samo dosledno pridržavanje ovih uputstava i saveta očnog doktora omogućuje zdravo i udobno nošenje kontaktnih sočiva.

•    Nošenje kontaktnih sočiva ne isključuje upotrebu naočara. Pacijenti koji koriste kontaktna sočiva, moraju da imaju i da nose naočare, bilo naizmenično sa sočivima ili isključivo – umesto sočiva, kada ne mogu da ih koriste iz zdravstvenih ili drugih razloga.

 

Pročitajte tekst: Kontaktna sočiva ili naočare za vid.

 

 

---

---

 

---

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa vidom.

---